Potrebni su samo dobri argumenti i jaka volja za promjenom

Krajem prethodne godine, na adresu uprave Fakulteta stigao je dopis u kojem se nalazi predlog mera za poboljšanje nastavnog procesa i položaja studenata Ekonomskog fakultata. Predlog je razultat napora studenata, izabranih predstavnika studenata i Dejana Đokića (Rukovodilac Resora za nastavu i ispite). O predlogu, ostalim problemima, kao i o mogućim rešenjima pričali smo sa kolegom Đorđem Jevtićem, predsednikom Studentskog parlamenta.


ML: Koja je osnovna ideja i cilj vašeg predloga ?
– Nakon što se konstituisao trenutni saziv SPEKOF-a, odlučili smo da bi trebalo objediniti sve naše inicijative na kojima treba da se radi. Tako smo predlogom rukovodioca Resora za nastavu i ispite, Dejana Đokića, došli na ideju da se sastavi dopis koji će obuhvatati naše predloge. Konsultovali smo se sa nekoliko profesora, asistenata i sa mnogo studenata da vidimo kako im se čini ova ideja. Cilj je da se na jedan izuzetno konstruktivan i odlično argumentovan način, objasni profesorima i rukovodstvu Fakulteta šta je to što studentima treba da bi se poboljšao nastavni proces i položaj studenata. Dopis je podjeljen u četiri cjeline: Uvod u osnovne probleme, Digitalizacija, Organizacija i Finansije. Osvrnuli smo se na sve veće ideje, od toga da određeni udžbenici treba da se modernizuju, da ne treba da dolazi do preklapanja gradiva na predmetima, da nastava mora da bude praktičnija i da se studentima objašnjava gradivo kroz primjere, a ne kroz suvu teoriju. Kao i na to da se mora težiti digitalizaciji procesa na Fakultetu, kao i uvođenju softverskih paketa u sistem izvođenja nastave.

ML: Šta je, po tvom mišljenju, glavni pokretač problema sa kojima se susreću studenti, koji, između ostalog, utiče na efikasnost nastavnog i ispitnog procesa?
– Najčešći problemi se svakako tiču generacijskog jaza i problema u međusobnom shvatanju profesora i studenata. Tako se na određenim predmetima literatura i način ispitivanja nije značajno promjenio decenijama. Kada bi se dodatno poboljšala komunikacija, smatram da bi mnogi problemi tada bili uklonjeni. Svaki student koji ima predlog po pitanju nekog predmeta treba da se obrati nama ili profesoru i da iznese tu ideju. Studentski parlament je tu da povede zastupanje tih ideja i da se svi zajedno potrudimo one da se sprovedu. Vjerujem da puno profesora nema loše namjere, već da su samo potrebni dobri argumenti i jaka volja za promjenom, da bi se određene stvari pomjerile u pozitivnom smjeru.

ML: Na koje sve načine bi digitalna platforma unapredila tok studiranja?
– Jedna od platformi koju mi potenciramo je Moodle. Na našem fakultetu postoji nekoliko profesora koji praktikuju upotrebu ove platforme. Takođe, na mnogim prestižnim svjetskim univerzitetima, ovo je jedan od osnovnih načina redovnog ispitivanja studenata. Profesori preko platforme mogu da prate napredak svojih studenata, dok, sa druge strane, i studenti mogu da imaju uvid u to koje lekcije im slabije idu i na šta treba da obrate pažnju. Pored toga, ovo bi bila idealna prilika da se studentima boduje napredak i da putem platforme stiču predispitne bodove.

Najčešći problemi se svakako tiču generacijskog jaza i problema u međusobnom shvatanju profesora i studenata.

ML: U dopisu se takođe ističe potreba za transparentnošću podataka. Na koji način dostupnost podacima može doprineti boljem položaju studenata i unapređenju njihovog toka studiranja?
– Ovo je isključivo iz potrebe da svi studenti i profesori znaju koji su to kritični predmeti i da se javnim objavljivanjem ovih podataka stvori pritisak na profesore da prilagode svoj način ispitivanja i da obrate pažnju na studente, koji više puta polažu njihove ispite. Jer je evidentno da jedan dio studenata ima problem sa savlađivanjem određenog gradiva i potrebne su im smjernice, a ne suvoparni savjeti poput: „Čitajte knjigu kolega/koleginice, ne mogu ja ponovo da držim predavanje…”.

ML: Između ostalog, jedna od novina na fakultetu jeste uvođenje besplatnog Microsoft office kursa. Koliko je interesovanje studenata?
– Ove godine je to više kao faza tesitranja i zaista se pokazalo kao odlična ideja. Studenti su u vrlo kratkom vremenu rezervisali sve termine i očigledno je da su kapaciteti premali u odnosu na tražnju. Već smo razgovarali sa prodekanima, sledeće godine će sigurno doći do povećanja broja termina ili kapaciteta. Dugoročno je cilj da svi studenti završnih godina, kroz nastavu, nauče da koriste Excel i ostale programe.

ML: U dopisu je naznačena i mogućnost izbora ispitivača. Da li to može dovesti do preopterećenja određenih profesora i koji je alternativni način rešavanja problema velikog jaza između kriterijuma različitih profesora?
– Efekat bi u dugom roku bio da se izjednače kriterijumi među ispitivačima. Svakako pregovaramo da vidimo kako još to možemo da izvedemo. Na kraju se najviše svodi na razgovore „licem u lice” sa profesorima i zastupanjem mišljenja da treba da porade na kriterijumima. Nažalost, kod nas se ispitivanje zasniva na tome da se provjeri pamćenje studenta, a ne razumjevanje (čast izuzecima), što je velika greška. Kada bi koncepti određenih ispita bili drugačiji i više se osvrtali na primjere i razumjevanje, vjerujem da bi taj jaz između kriterijuma bio zanemarljiv.

ML: Značajan deo predloga se odnosi na finansijske olakšice i stipendije najboljim studentima. Kada možemo očekivati pomake po tom pitanju?
– Ove godine su jednom broju samofinansirajućih i budžetskih studenata (koji upisuju preko 60 espb) date manje olakšice. Takođe, studenti koji imaju velike probleme, koji u kratkom periodu iziskuju puno sredstava iz kućnog budžeta, mogu da traže umanjenje školarine, dok se velikom broju omogućava i plaćanje u više rata. Stipendije najboljim studentima su već prisutne preko Fondacije Ekonomskog fakulteta, a cilj je da se još dodatno povećaju, što smo u više puta spomenuli nadležnima. Preko SPEKOF-a, studenti mogu da apliciraju za sufinansiranje troškova ljetnjih škola i usavršavanja. Novi zakon omogućava studentima sa invaliditetom i onima koji su upisani po afirmativnoj mjeri, da sa 36 espb steknu pravo na budžetsko finansiranje.

Obaranje cijene ponovo upisanog boda je takođe nešto o čemu ne žele da se priča.

ML: Da li si zadovoljan reakcijom uprave EKOF-a?
– Ne mogu da kažem da smo zadovoljni, najviše zbog toga što je sistem kojim se prave promjene vrlo trom i najmanja inicijativa iziskuje ogroman trud i vrijeme. Za neke predloge naišli smo na podršku, a za neke i ne toliko, zbog toga smo zajednički podjelili sve predloge: na one koji se mogu realizovati u kratkom roku (Excel kurs, e-molba itd.), srednjem roku (e-indeks, restartovanje besplatnih izlazaka na ispite…) i na one za koje je potreban duži period (analiza opterećenosti, snimanje predavanja i vježbi i sl.).

ML: Koji su predlozi naišli na izrazito negodovanje i odbijanje?
– Da, postoje i takvi. Snimanje predavanja i vežbi je naišlo na ogroman otpor među profesorima koji kažu da nisu glumci da bi ih kamera snimala. Obaranje cijene ponovo upisanog boda je takođe nešto o čemu ne žele da se priča.

ML: Za kraj, pitanje koje uvek interesuje studente, a stiče se utisak da nikada nisu dobili adekvatan odgovor. Iz kog razloga je toliko mala razlika u ceni novoupisanog i prenetog boda?
– Objašnjenje kaže da Zakon o visokom obrazovanju ne prepoznaje starije i tekuće generacije, već se svi studenti smatraju tekućima čim upišu predmet. Tako Zakon od studenata očekuje da prate nastavu, a od Fakulteta da studentima obezbjedi mogućnost da prate nastavu koju su platili. Već dugo godina se u ovom Zakonu ne nalazi ni pojam apsolvent, a od jeseni se poslednje generacije studenata koji su upisani po zakonu prije 2006. godine reupisuju, samim tim prestaju da postoje apsolventi – što dovodi do toga da su svi studenti faktički tekuća generacija. Veliki broj fakulteta razlikuje među studentima one koji samo jednom odslušaju nastavu, a kada prenesu predmet, onda prate druge, a odslušani predmet žele samo da polažu. Smatram da fakulteti treba da nastave praksu omogućavanja studentima da biraju da li žele da se vode kao tekući ili kao stariji student. Samim tim, oni koji žele samo da izađu na ispit, ne treba da imaju toliko visoku cijenu boda kao oni koji hoće da prate nastavu.

INTERVJU VODIO: Stefan Rodić

Ocenite tekst: