Povratak u budućnost

Magazin Time je 1966. godine u jednom od svojih istraživačkih eseja objavio da će u XXI veku populacija SAD dostići 330 miliona, a da će 9 od 10 Amerikanaca živeti u megalopolisima ili njihovim predgrađima. Avioni koji mogu da prevezu preko 1.000 putnika brzinom zvuka biće svakodnevnica, a ljudi će letom preko Venere sagraditi bazu na Marsu. Mnogobrojne alge biće uzgajane od strane podvodnih farmera tzv. ljudi-žaba koji će po nekoliko meseci godišnje živeti u moru, a njihovi usevi će služiti za proizvodnju cerealija koje će se hemijski obrađivati tako da njihov ukus varira od bifteka do burbona – što će rešiti problem gladi u svetu. Mašine i industrija će proizvoditi toliko da niko neće morati da radi, a prosečna američka porodica zarađivaće od toga 300.000-400.000 dolara godišnje.

Iako je 2020. godina na korak od nas, leteći automobili koji podsećaju na romane Artura Klarka ili mogućnost teleportacije još su daleko. Velika znatiželja oduvek je bila u sastavu ljudske prirode, a sa tim i želja da se zaviri u budućnost. Naši preci oslanjali su se na sazvežđa, koristeći ih kao svojevrsne modele, a naučnici i stručnjaci danas takođe koriste različite modele, pokušavajući da ih usavrše. Međutim, neka predviđanja nisu ništa tačnija nego što su bila pre pedeset ili čak sto godina. Takav je slučaj i sa mnogim ekonomskim i klimatskim dešavanjima, a mnogi stručnjaci nisu se pokazali vičnijim od običnih ljudi. Nešto slično dogodilo se Kejnsu kada je samo dve godine pre Velike depresije izjavio da „Velikog finansijskog kraha u skorije vreme nećemo imati“. Ben Bernanke, stručnjak u oblasti monetarne ekonomije u svom govoru na nacionalnoj televiziji 2005. godine izjavio je da ne veruje u priču o mehuru nekretnina koji se stvara, ne primećujući da cene nekretnina rastu većom brzinom od one očekivane. “Ono što ja mislim da je verovatnije je to da će se rast cena nekretnina usporiti, možda stabilizovati, možda malo ublaže potrošnju, ne verujem da će ekonomija krenuti putem pune nezaposlenosti”. Godinu dana kasnije ružni scenario se obistinio. „Neki ljudi i ja smo pogrešili kada smo rekli da kriza sa nekretninama neće potrajati. Relacija uzroka i posledica između problema sa nekretninama i finansijskog sistema je u suštini vrlo složena i teška da se predvidi“ izjavio je Bernanke u intervjuu za New Yorker.

2007. godine izvršni direktor kompanije Microsoft, kasnije okarakterisan kao najgori CEO velike javne korporacije u SAD, izjavio je za dnevne novine USA Today da: „Nema šanse da iPhone ostvari značajan udeo na tržištu“ te je prognozirao da bi ta brojka mogla biti 2-3% međutim udeo kompanije Apple nekoliko godina kasnije iznosio je čak 23%. Tomas Votson, direktor IBM-a, 1943. godine izjavio je da smatra da na svetu postoji tržište za možda eventualno pet kompjutera. Britanski naučnik Vilijam Tomson 1899. godine izjavio je “Radio nema budućnost. Leteće mašine teže od vazduha su nemoguće. Rendgenski zraci su velika obmana”. Zanimljiva je i izjava Margaret Tačer koja je 1974. godine javno rekla “Biće potrebne godine – ne u moje vreme – pre nego što žena postane predsednik vlade.

Iako je ovakvih slučajeva mnogo, dobri prognostičari postoje. Karakterišu ih otvoren um i spremnost da svoje prognoze usklade sa velikim protokom informacija i promenama koje se stalno dešavaju. Tražnja za njima je ogromna. U periodu od 2011. do 2015. godine organizacija u okviru Nacionalne obaveštajne službe SAD organizovala je takmičenje kako bi pronašla tim talentovanih prognostičara. Preko 25.000 ljudi prijavilo je svoje učešće, a pobednički tim pokazao je bolje rezultate od mnogih stručnjaka. Projekat se vodio idejom da je veća verovatnoća da, uključivanjem grupe ljudi koji poseduju različite informacije i različite tačke gledišta, dobijete bolji rezultat.   

Uskoro pozdravljamo i 2019. godinu. Kakva su predviđanja prognostičara za narednih par godina i koliko realno zvuče? Usled usporavanja ekonomskog rasta, tražnja za naftom će opasti. Broj žena izvršnih direktorki iznosiće 35 na Fortune listi, a preko 90% novih preduzeća prisvojiće rad nekog oblika veštačke inteligencije. Odgovor na to da li će se ona obistiniti ili će neko opet morati da uputi javno izvinjenje, nećemo dugo čekati.

AUTORKA: Mila Milošević

Ocenite tekst: