Povratak u budućnost

Pre par godina, prva asocijacija na balon za većinu vas, verujemo, bile su proslave, detinjstvo, šarenilo i veselje. Da li ste mogli tada da pomislite da jedan balon može da emituje Wi-Fi signale? S druge strane, naočare su do skoro imale vrlo jednostavnu funkciju – a danas, zahvaljujući inovativnim proizvođačima, one su ključ koji otvara perspektivu za koju ste mislili da postoji samo na filmu – virtuelne realnosti. Neverovatna je brzina kojom neki predmeti pred našim očima oživljavaju i dobijaju potpuno novi smisao. Ali, nemojte da mislite da ove tehnologije imaju samo pozitivan uticaj. Svi odgovori nalaze se u daljem tekstu, i dok budete čitali, budite sigurni da ne sanjate i da niste ste odlutali u svet maštarije – budućnost je stigla!

Komunikacija između vozila

Još od 2006. Dženeral Motors razvija tehnologiju koja omogućava vozilima da razmenjuju informacije izmedju sebe o brzini i trenutnoj poziciji pomoću kojih mogu izračunati putanju ostalih vozila u okruženju i mogućnost udesa i signalizirati vozaču o neposrednim opasnostima. U periodu između 2012-te i 2014-te godine u gradu En Arbor (Ann Arbor) u Mičigenu u Sjedinjenim državama 3000 vozila je bilo opremljeno sa eksperimentalnim transmiterima.

Najveći broj saobraćajnih nesreća je rezultat ljudskog faktora

Nakon analiziranja prikupljenih podataka došlo se do zaključka da bi ova tehnologija mogla sprečiti više od pola miliona nesreća i više od hiljadu smrtnih slučajeva u Sjedinjenim državama. Zbog toga je američka vlada odlučila da u što kraćem roku počne sa primenom ove tehnologije. Ona je najavila da će uložiti 42 miliona dolara u implementaciju ove tehnologije u infrastrukturu,
očekujući da će smanjiti broj saobraćajnih nesreća za 80%. Dženeral motors je najavio saradnju sa preduzećem Cisko (Cisco System Inc – vodeći proizvođač komunikacione tehnologije) radi testiranja njihove tehnologije, i da će u 2017-oj godini na tržište izbaciti novu verziju Kadilaka koji će imati ovu tehnologiju kao standardnu opremu. Pošto će ograničen broj vozila imati ovu tehnologiju, Kadilaci neće imati sa kim da „pričaju“ zbog čega je ova tehnologija još uvek ograničena, međutim, očekuje se da će vozila za manje od decenije „razgovarati“ između sebe. Vodeći stručnjaci smatraju da je ova tehnologija sledeći korak u kreiranju samoupravljajućih vozila, na čemu već uveliko radi Gugl.

Nomofobija

Nomofobija, termin koji označava strah od gubitka ili gašenja mobilnog uređaja, naziv je dobila u Velikoj Britaniji, kao skraćenica od „No-Mobile-Phone-Phobia“. Prvi put je identifikovana 2008. godine i istraživanja su pokazala da oko 53% svetske populacije čine nomofobičari. Ovaj procenat iz godine u godinu raste, a neki od simptoma su:

• Gubitak mobilnog telefona ili dometa izaziva negativnu fizičku reakciju, ili ukoliko osoba nikada ne gasi svoj uređaj;

• Anksiozni napadi prilikom gubljenja dometa ili pražnjenja baterije na uređaju

• Opsesivno proveravanje da li je mobilni telefon u torbi/džepu;

• Briga o gubitku mobilnog telefona koja je konstanto prisutna bez obzira na to što je uređaj na sigurnom mestu;

• Fobija traje duži vremenski period i počinje da ima uticaja na kvalitet života

Među studentima, često korišćenje mobilnih telefona je u direktnoj korelaciji sa smanjenom prosečnom ocenom na fakultetu i uvećanom anksioznošću

Project Loon

Od 2013-te godine, Gugl razvija tehnologiju koja omogućava pristup internetu u ruralnim područjima. Njihova ideja je da naprave mrežu balona koji lete u stratosferi na visini između 10 i 60 kilometara iznad zemlje, daleko iznad komercijalnih letova, vremenskih nepogoda i planina. Gugl je razvio algoritme koji omogućavaju predviđanje kretanja i brzine vetrova u stratosferi koji mogu dostići brzinu čak do 300 km/h. Do sada je jedan balon najduže izdržao 187 dana u vazduhu izdržavši temperature do minus 75 stepeni celzijusa. Uspešnom realizacijom ovog projekta očekuje se da će internet biti dostupan za oko 4.5 milijardi ljudi koji još nisu povezani, što predstavlja veliki potencijal za proširenje poslovanja (izdavanje reklamnog prostora za razna preduzeća i prikupljanje informacija za ciljano reklamiranje). Zbog toga je Fejsbuk odlučio da postane konkurencija Guglu i pokrene svoj projekat čiji je cilj omogućavanje bežičnog interneta preko satelita, aviona i dronova, međutim, Fejsbuk je često kritikovan jer ugrožava neutralnost interneta i omogućava pristup samo određenim sajtovima. Sredinom ove godine zvaničnici Šri Lanke su najavili da će to biti prva zemlja koja će primeniti ovu tehnologiju na svetu da bi svim svojim stanovnicima obezbedila pristup brzom internetu, što pokazuje da ovaj projekat ima veliki potencijal. Očekuje se da će ova tehnologija biti dostupna za oko 2 godine na globalnom nivou.

U današnjem vremenu sve veće globalizacije oko 4.5 milijarde ljudi nema pristup internetu, ali Gugl je našao rešenje

Surface Book

Ove jeseni, u Njujorku na Windows 10 konferenciji predstavljen je Surface Book, prvi laptop koji je proizvela firma Majkrosoft. Prezentacija uređaja počela je sa rečenicom:                                         “Ovo je najmoćniji laptop na planeti“.

Specifikacije koje vas neće ostaviti ravnodušnim su:
• Ekran dijagonale 13,5 inča (34,29 cm) igustine piksela od 267 PPI
• Baterija koja omogućava 12 sati neprestanog rada
• Intel Core i5 ili i7 procesor
• NVIDIA GeForce grafička kartica
• 16 GB RAM
• 1 TB interne memorije

Ovaj uređaj je kombinacija laptopa i tableta, i tanak je svega 7,7 milimetara, a težak 1515 grama. Cena ovog uređaja kreće se od 1499 dolara do 2699 dolara, u zavisnosti od opreme. U prodaji je od 26. oktobra ove godine. Mi nismo mogli da mu nađemo manu, a sumnjamo da je to bio slučaj i kod prvih korisnika jednog od najnaprednijih uređaja trenutno na tržištu.

Surface Book je dvostruko brži od MacBook Air laptopa

Virtual reality

Tokom poslednjih par godina videli smo razne pokušaje konstruisanja virtuelnih naočara za komercijalnu upotrebu. Prvo je Gugl izbacio na tržište svoju verziju virtuelnih naočara, čija se upotreba svela na notifikacije sa društvenih mreža i fotografisanje. Zatim je Okulus VR (Oculus VR) plasirao prototip naočara za virtuelnu stvarnost koja je postala veoma popularna među ljubiteljima igrica, i tu se završila njihova upotreba. Windows je najavio da će u prvom kvartalu 2016-te godine izbaciti svoju verziju naočara pod imenom Hololens (HoloLens) koje će moći da se koriste kao deo standardne opreme uz Windows 10, ali će i njegova upotreba biti ograničena na određene programe. Među svim ovim preduzećima izdvaja se startap koji je od 2010-te u tajnosti razvijao svoje virtuelne naočare čija je osnovna funkcija da prikaže virtuelnu realnost, omogući interakciju sa njom i obezbedi alate kojima se manipuliše interakcijom i samom virtuelnom realnošću.           Medžik lip (Magic Leap) je uspeo 2010-te nakon prikazivanja svoje test verzije da prikupi više od 500 miliona dolara od raznih investitora (među njima i Gugl, naravno) kako bi razvio ovu tehnologiju. Početna verzija razvijena od strane Medžik Lipa je veličine projektora, a cilj kompanije je da smanji ovu tehnologiju kako bi omogućila njeno lakše korišćenje sa naočarima i da omogući integraciju sa raznim uređajima (mobilnim telefonima, tabletima, kompjuterima) zbog čega ova kompanija uveliko zapošljava stručnjake iz raznih oblasti (od grafičkog dizajna do veštačke inteligencije). Još se ne zna kada će Medžik Lip izbaciti svoju verziju naočara, ali se od njih mnogo očekuje. Iako veoma tajanstveni po svojoj prirodi, nagovestili su da će to biti skorije nego što mislimo.

Čovekov najbolji prijatelj je pas, ali da li je čovek za njega najbolji uticaj?

Monika Udel, sa Oregon Stejt Univerziteta, proučava ponašanje životinja. Testove koje je sprovela sastojali su se u tome da su psima i vukovima date zatvorene, plastične kutije sa kobasicom unutra. Istraživanja su pokazala da 8 od 10 vukova griženjem i grebanjem uspeli su da „rastrgnu“ kutiju i pojedu poslasticu. Sa druge strane, samo 1 od 20 pasa uspeo je u istom izazovu. Socijalna priroda pasa je prevladala nad upornošću i borbenošću, izjavila je Monika Udel. Ona je testirala 10 pasa koji su kućni ljubimci i drugih 10 koji su došli iz azila. U jednom setu testova, čovek je bio u blizini ali nije obraćao pažnju na psa. Ovi psi su 10 do 15% svog vremena proveli gledajući u čoveka, a svega 5% ili manje u bilo kakvoj interakciji sa kutijom. Isti izazov je stavila pred vukove. Oni su posvetili 90% svog vremena od 2 minuta pokušavajući da oslobode poslasticu iz kutije. U slučaju da je neka osoba sa strane podsticala pse da otvore kutiju, psi su potrošili
više svog vremena pokušavajući da reše problem pred njima. Nekoliko njih je čak uspelo da otvori kutiju. Ali stopa uspešnosti nije bila ni približna kao kod vukova. Psi i vukovi takođe su bili testirani u odsustvu ljudi. Ali, čak ni onda, psi nisu pokazali veću inicijativu ka otvaranju kutije nego što je to bilo slučaj sa prisustvom nekog čoveka. Da li treba za ovo kriviti ljude? Udel kaže kako
vlasnici uče svoje pse kako da „budu glupi“. Rano i prekomerno izlaganje kućnih ljubimaca ljudskoj kritici kada oni pokušavaju da im „ukradu“ malo njihovog sendviča ili ako su napravili nered u kuhinji, uči ih da budu obazrivi prilikom jela, za razliku od vukova. Testovi su takođe pokazali da su psi često odustajali i pogledali u čoveka. Ovo je istraživanje protumačeno kao da su psi čekali na
pomoć (ili na neki znak da je u redu da grizu kutiju). Zaključak je da zbog duboke istorije koju psi i ljudska rasa imaju, razvijena izuzetna senzitvnost pasa prema ljudskim komandama. Upravo je ta senzitivnost razlog zbog čega ljudi mogu da tolerišu da budu u društvu pasa. U suprotnom, živeli bismo sa vukovima.

 

Ocenite tekst: