Predsednikova priča – podsticajne mere za povećanje nataliteta u Srbiji

Šta najavljene podsticajne mere za povećanje nataliteta znače za građanke Srbije i koja se suštinska poruka krije između redova?


 Lov na veštice
Kada je čuveno delo Margaret Antvud „Sluškinjina priča“ ugledalo svetlost dana 1985. godine, svrstano je u žanr naučne fantastike, iako je autorka u više navrata napominjala da je njen distopijski Gilead bio inspirisan trenucima iz istorije. Za poređenja se ne mora se ići predaleko u prošlost s obzirom na to da je sam roman objavljen samo 6 godina nakon iranske revolucije u kojoj su se uslovi života za njihove građane, a naročito građanke promenili, čini se, preko noći. Čini se, jer takvi događaji zapravo u sebi kriju duboko ukorenjene tradicionalne mizoginije koje naglo isplivavaju na površinu sa ekonomskim i političkim krizama u kojima se traži dežurni krivac za postojeću situaciju ili, prikladnije rečeno, u kojima se kreće u lov na veštice. U tom kontekstu sama priča Margaret Antvud,  o sluškinjama koje služe kao živi inkubatori za visoke činovnike u svetu koji umire od niskog nataliteta, predstavlja svojevrsnu metaforu za način posmatranja konzervativnih struja na ulogu žene, na njena reproduktivna prava kao i izbore koje čini tj. da li se ti izbori kose sa tradicionalnom ulogom produžetka vrste. I ta tema daleko od toga da je zamrla i u zapadnom svetu. Nakon masovnih protesta 2016, Poljakinje su uspele da spreče zabranu abortusa u Poljskoj, doduše privremeno s obzirom na to da se ova tema vratila u skupštinu na mala vrata i ove godine pooštravanjem postojećih zakona koji već jesu najrestriktivniji u Evropi. Crvena lampica se pali i u našoj zemlji nakon izjave predsednika na otvaranju novog proizvodnog pogona kompanije BizLink u Prokuplju u kojima je istaknut plan za povećanje nataliteta. Iako stalan trend smanjenja populacije zaista predstavlja veliki problem, ko se u govoru predsednika ističe kao glavni krivac? Ekonomska situacija? Visok stepen migracije, naročito mladih?

Ekonomski podsticaji
Predsednik je kao konkretnu meru naveo novčanu pomoć u iznosu od 100 000 dinara jednokratne pomoći za prvo dete, 10 000 dinara mesečno prve dve godine za drugo dete, za treće 12 000 dinara tokom 10 godina a za četvrto dete bi 180 000 din bilo raspoređeno tokom 10 godina. Palmina retorika „ 2 000 za gospođu“ krije u sebi mnogobrojne probleme. Prvo se postavlja pitanje u kojoj je zapravo situaciji naša ekonomija ukoliko je potreban ekonomski podsticaj za povećanje nataliteta? Da li je uopšte započinjanje porodice odluka u koju treba da se vlast neposredno meša ili je njen zadatak da stvori pozitivno okruženje u kojem takva odluka ne bi značila podizanje minimum 3 različita kredita? Da li postoji dovoljan broj vrtića koji će omogućiti roditeljima, pretežno majkama, da se bez pomoći šire porodice vrate na tržište rada? Šta zapravo ovakvi podsticaji znače za ženskog člana domaćinstva, osim da joj se kompenzuje preko 10 godina odsustva sa tržišta rada na koje će biti izuzetno teško da se vrati što je čini ekonomski kompletno zavisnom u odnosu na svog partnera i vraća u svoju tradicionalnu ulogu u okviru porodice? Ekonomska zavisnost, pored neodgovarajućeg odgovora institucija, predstavlja jedan od glavnih razloga koje žene sprečava da napuste nasilne partnere. Podsetimo se, u porodičnom nasilju samo tokom 2017. ubijeno je skoro 30 žena. U svom obraćanju predsednik naglašava: eto, ako ima četvoro dece, ona mesečno prima 30.000 dinara da ništa ne radi, što je klasična teza o ženskom radu kao hobju i distrakciji od osnivanja porodice.

Kontrola abortusa
Drugi problem kojeg se predsednik dotakao je problem abortusa. U povećanom broju abortusa se kao krivac ponovo ne ističu institucije koje su zakazale u seksualnoj edukaciji mladih o prevenciji kako neželjene trudnoće tako i seksualno prenosivih bolesti već ponovo – u ženama koje se na takav korak odluče. „Razgovarali smo sa ljudima stručnim iz regiona i sveta: kada se obavlja abortus imate pravo da odlučujete o tome hoćete li da rodite ili ne, ali to mora da bude po proceduri. Pa 48 sati kod ovlašćenih lekara, a oni koji to rade neovlašćeno će da odgovaraju. Kod ovlašćenih lekara, ali onda morate da pokažete majci ultrazvuk i da čuje otkucaje srca pa neka se odluči. Nije problem, ima pravo da se odluči. Dakle, predsednik misli da građanke koje se na ovakvu traumatičnu i ozbiljnu proceduru odluče nisu svesne svog postupka i da su manje stručne od drugih lica kad se radi o njihovom sopstvenom telu. Takođe, ukoliko i pored otkucaja srca bebe nastave sa svojom odlukom, na teret im se pripisuje moralni osud društva, kao i svim ženama koje se odreknu svoje tradicionalne uloge i ne odluče se na proširenje porodice.

Signal
Ako se posmatra u kontekstu celokupnog istorijskog razvoja ljudskog društva, njegova ženska polovina je stekla ravnopravni status (i to u određenim delovima sveta) tek nedavno. I ta prava prete da iskliznu iz ruku ukoliko ne budemo obraćali pažnju na signale.  Zbog toga teško da se teško može reći za radikalne promene da dolaze preko noći.  Kad uzimamo postojeći poredak kao dat, a stečena prava zdravo za gotovo, pretvaramo se u žabe koje se postepeno krčkaju i navikavaju na promene okolnosti. Dok ne shvatimo da smo skuvani. Najčešće prekasno.  

AUTORKA: Filipa Ristovska

Ocenite tekst: