Preopterećenost je najveći probelem EKOF-A – Intervju sa studentom prodekanom

Novi student prodekan Stevan Vasiljević o aktuelnim studentskim problemima i svojim budućim planovima. Sučeljavanje tradicije i modernog na fakultetu iz ugla studenata.


ML: Pre svega MonopolList ti čestita na uspehu. Iako si od relativno skoro na funkciji, u kojoj meri i kako ti se promenilo studiranje otkako si izabran?

Generalno, nivo obaveza je mnogo veći i trebalo mi je vremena da se prilagodim i još uvek sam u procesu prilagođavanja. Mislim da sam za ova dva meseca stekao dosta iskustva i naučio da organizujem svoje vreme. Naravno, ima dana kad sam neispavan, što je normalno, svaki student ima takve dane. Ali smatram da će mi odricanje danas doneti dosta toga u budućnosti. Još uvek nije počeo ispitni rok, ali verujem da ni tada neće biti većih problema.


ML: Šta je, trenutno, najveći problem na fakultetu i na čemu treba raditi u narednom periodu?

Mislim da je trenutno najveći problem velika preopterećenost studenata koji nemaju vremena da se bave vannastavnim aktivnostima. Svako ima svoje obaveze van fakulteta, ali to ne znači da ne treba da radi na sebi – odlazak na prakse, poseta konferencija ili biti deo neke studentske organizacije. Mislim i da jedan deo gradiva treba preneti na master studije ili čak potpuno izuzeti ga, jer je materije stvarno previše, a jedan deo gradiva se i preklapa među predmetima što je apsurdno. Takođe, treba informisati studente o svemu što im se nudi, prvenstveno o programima razmene, jer je to prilika koju, po mom mišljenju, svaki student treba da iskoristi. Planiramo i kampanje o akademskoj čestitosti. I pogotovu se treba fokusirati na poboljšanje nastavnog programa, posebne ove godine kada dobijamo novu akreditaciju. Trenutno čekamo izveštaje o prolaznosti po predmetima, nakon čega ćemo znati na šta treba više da se fokusiramo.

ML: Čemu ćeš ti težiti tokom mandata?

Pre svega, ja sam organizator kampanja o akademskoj čestitosti i na tome radim sa predsednikom parlamenta Dejanom i ostalim članovima i to je nešto na šta želim da skrenem pažnju. Takođe, trudiću se da se svi zastareli udžbenici zamene novim, neki prevodi su već u toku. A ono za šta se ja posebnom zalažem je studentska mobilnost – konkretno program razmene čija se promocija planira, jer smatram da je to prilika koju svako može da iskoristi samo dok je student. Ja sam spona između studenata i fakulteta i trudiću se da uskladim interese obe strane.

ML: Kad smo kod razmene studenata, imaš li podatak o tome koliko studenata je godišnje ili poslednjih godina bilo deo projekta?

Nemam precizan podatak, ali taj broj je svakako veoma mali. Upravo zbog toga želimo da rešimo sve probleme koji mogu nastati prilikom prijavljanja – bila to slaba informisanost, priznavanje ispita ili možda neki treći, na primer, male stipendije. Na studentima je da uklope ispite koji se pojavljuju i ovde i tamo u vrednosti od 23 ESPB. Profesori će te ispite priznati, ili eventualno tražiti da se polaže neka manja dopuna, što je po mom mišljenju i dalje u redu. Sve i da se studiranje produži za jedan semestar, to je prilika koju ne treba propustiti. Profesori generalno izlaze u susret, ako baš i ne izađu, tu smo mi iz parlamenta da to rešimo.

ML: Za brojne programe poput terenskih nastava, prezentacija kompanija, studija slučaja studenti ni ne znaju kada su održani. Da li je propust u fakultetu ili u studentima?

Najveći problem je što studenti ne čitaju objave i ne prate sajt fakulteta, koji je po mom mišljenju odličan i redovno se ažurira. Mi se trudimo da u grupama na fejsu izreklamiramo neke, ali naravno da ne možemo da propratimo baš sve. Čak i oni koji vide verovatno misle da im je to gubljenje vremena ili da će ih ometati u spremanju kolokvijuma i ispita. Moje mišljenje je da tu dosta gube i da vreme utrošeno na prakse ili neku drugu aktivnost nikada nije izgubljeno vreme.

ML: Ti i tvoje kolege iz parlamenta ste dostupni studentima za sve informacije. Misliš li da su se opustili i da očekuju da ćete im vi rešiti i ono što se tiče isključivo njih samih?

Moj posao je da budem dostupan za sva pitanja 24č dnevno. Ja sam bio učesnik projekta Upoznaj EKOF na Avali i još tamo sam imao prilike da upoznam članove Grupe za SPEKOF, upoznam se sa njihovim radom i vidim koliko su oni važni za studente tako što su im na usluzi i rešavaju njihove probleme. Svesno sam birao da tokom celog dana budem dostupan za studente, kao što su tokom prve godine, pa i sada, stariji članovi grupe dostupni meni. Nužno je da se studenti obraćaju nama jer mi zaista posedujemo više informacija od njih i do njih možemo brže da dođemo. Sa druge strane, nekada zaista ima preterivanja. Na primer, informacije o kolokvijumima i ispitima – te informacije mogu i sami da pročitaju na sajtu fakulteta ili da se raspitaju međusobno. Uvek mogu i lično pitati profesore za sve što ih zanima.

ML: Grupe na fejsu su uglavnom prenatrpane istim pitanjima, a neka su i banalna, poput toga do koje se lekcije stiglo na predavanjima. Kako podstaći studente na međusobnu saradnju?

Studenti treba da iskoriste sve ono što smo im omogućili, jer većina drugih fakulteta nema ovako razvijene grupe – nema ih uopšte ili, ako ih ima, koriste se samo za reklamiranje nekih projekata. Neki smerovi imaju svoje grupe i na WhatsApp-u što je svakako još bolje za njih, jer pre mogu dobiti informacije od ostalih kolega iz grupe, nego čekajući nas da vidimo njihovu objavu.

ML: Kakav odnos imaš sa upravom fakulteta?

Sadašnjoj postavi parlamenta je to olakšano jer su naši prethodnici u parlamentu već izgradili dobar odnos sa upravom, na nama nije bilo da taj odnos gradimo, već da ga samo održimo i prenesemo poverenje i na sledeće generacije. Govorim u množini, jer niko od nas u parlamentu ne funkcioniše sam za sebe, već radimo kao tim. Iako nosim titulu studenta prodekana, iza nje nisam samo ja već i svi ostali predstavnici parlamenta. Uprava zaista izlazi u susret, ali naravno da je uvođenje neke novine proces za koji je potrebno vreme. Što se tiče konkretno mog mandata, neke od novina će biti vidljive odmah, dok će neke druge zahtevati više vremena i nastaviće ih ljudi posle mene, kao što sam i ja nastavio i svoj rad nadovezao na rad prethodnih studenata prodekana. Na primer, odluka o ukidanju uslova je usvojena krajem moje prve godine studija i čak ni ja nemam informacije koliko godina pre mog dolaska je pokrenuta. Sve u svemu, EKOF je na putu promena i rado prihvata naše predloge. Uvedene su elektronske molbe i u toku je formiranje elektronskih indeksa. Po mom mišljenju, ta modernizacija treba da ima svoje granice i treba da zadržimo sve ono tradicionalno po čemu je fakultet i poznat. Sva ta teorija nije tu za džabe i mislim da će nam za posao biti mnogo lakše ako imamo dobro teorijsko znanje koje će se posle lako usavršiti u praksi.

ML: Misliš li da naši studenti mogu bez problema da se zaposle kada dobiju diplomu?

Mislim da mogu. Broj novoupisanih studenata opada iz godine u godinu, ali to nije samo naš problem, jer se taj broj smanjuje i na drugim fakultetima. Diploma jeste ogromna prednost i uvek glasam za formalno obrazovanje, ali ono što nas čini konkurentnim na tržištu rada je sve ono neformalno što radimo pored i mislim da svako ko radi na sebi može bez problema da pronađe posao. I sâm sam išao na neplaćenu praksu i ona je mnogo više od kuvanja kafa i nošenja papira. Ko god je spreman da izdvoji svoje vreme, može samo da dobije. Kompanije su danas orijentisane ka mladima i žele ih u svom kolektivu. Takođe, po mom mišljenu, kada biramo prvi posao, ne treba da biramo posao i zaradu, već poslodavca, jer nam to omogućava da se dalje usavršavamo i nakon fakulteta.

ML: Iako si izabran glasanjem, upravo od strane studenata, uvek ima onih koji nisu zadovoljni izborom. Kako se nosiš sa takvim pričama?

Prihvatam svaku kritiku koja može da znači čak i više nego pohvala, drugi sigurno mogu u mom radu da primete ono čega ja možda nisam ni svestan. Do sada nisam čuo loše komentare, mislim da je bilo malo vremena za to jer sam tek preuzeo funkciju. Ako misliš na ono po grupama, mislim da je samo stvar u tome da su ti koji pišu loše komentare glasniji i da se jedino oni javno oglašavaju, dok pohvale dobijamo direktno u inboks ili uživo od studenata. Pre svega, poziv za članstvo u parlamentu je otvoreno za sve, mogu konkurisati i studenti koji nisu deo organizacija ako misle da bi oni to mogli bolje. Jedino ograničenje za studenta prodekana je prosek, ali to je razumljivo – nema smisla da o studentskim pitanjima pregovara neko ko ne posećuje fakultet. Što se tiče mene kao studenta prodekana, prvo je organizovano glasanje od strane studentskih predstavnika parlamenta, pa su i profesori i asistenti morali to da odobre i da se slože sa ishodom glasanja.

ML: Koja je tvoja poruka za studente?

Studenti, angažujte se van nastave – posećujte konferencije, budite deo studentskih organizacija, idite na program razmene i iskoristite sve ono što vam fakultet nudi. To su prilike koje su vam na raspolaganju samo dok ste studenti. Ne dozvolite sebi da kasnije žalite za svim onim što ste mogli za sebe da uradite tokom studentskih dana, jer samo jednom u životu imate status studenta.

INTERVJU VODILA: Kristina Kerekeš

Ocenite tekst: