Pričajmo pošteno!

Naši telefoni, između ostalih, pričaju i priču o građanskom ratu i modernom ropstvu, gde su deca prinuđena da rade u najgorim uslovima. U vreme kada pametni telefon možete kupiti već za 50 dolara, pitanje više nije koliko je vaš telefon pametan već – koliko je pošten?


Za proizvodnju pametnih telefona koriste se metali čija se najveća nalazišta nalaze u Africi, tačnije u istočnom delu Demokratske Republike Kongo. Kako su rudnici u ovoj ratom izmorenoj zemlji najvažniji privredni resurs, sredstva koja se dobiju od prodaje metala (kao što su tantal, kobalt ili kalaj) koriste se za finansiranje različitih zaraćenih strana. Takođe, problem u ovoj zemlji je i dečiji rad – deca stara oko sedam godina rade po ceo dan kopajući rude koje se kasnije koriste u proizvodnji pametnih telefona, ali i mnogih drugih proizvoda. Uslovi za rad su ponižavajući. Ova deca kopaju maltene golim rukama, zarađujući svega 1–2 dolara dnevno. Mnoge kompanije, poput Epla, BMW-a ili Samsunga, ne negiraju da u svojim proizvodima koriste kobalt poreklom iz DR Konga, dodajući da nisu detaljnije ispitivale poreklo rude. Motivisan ovim činjenicama, holandski biznismen Bas van Abel je, u januaru 2013. osnovao kompaniju Ferfon (engl. Fairphone). Njegova želja je da se proizvede pametan telefon koji će u što manjoj meri biti izrađen od sirovina iz ratom zahvaćenih područja. Doduše, kako je istakao u intervjuu za nemački portal goldem.de: „Šansa da ime ʼfer’ znači skroz pošteno jednaka je verovatnoći da se reše svi svetski problemi, što je oko nula koma nešto procenata.”


„Pošten” ili samo „pošteniji”?

Nesumnjivo je ime „fer” prouzrokovalo burnu diskusiju. Možda najprikladniji naziv osmislio je ekonomista Fridel Hajnc Adams, koji je ovaj pametan telefon nazvao „poštenijim od drugih”. Proizvodnja Ferfona je skoncentisana u Kini zbog nižih troškova i radnici ove kompanije imaju primanja iznad zakonskog minimuma, ali nemaju plaćene doprinose. Razlog tome leži u činjenici da je veliki broj radnika zaposlen posredstvom agencija za zapošljavanje. Ipak, vredno pohvale je radno vreme. Naime, radnici u ovoj fabrici rade 60 sati nedeljno, što je za 20 sati kraće od standardnog nedeljnog radnog vremena u Kini. Van Abel nije želeo da pokaže da samo on može da napravi jedan pošten telefon, već je želeo da pokaže da svi mogu da naprave „pošten” telefon bez izgovora. Tabu kineske proizvodnje počeo je u Americi početkom novog milenijuma, a svoj vrhunac je imao kada je Stiv Džobs, na večeri sa tadašnjim predsednikom Barakom Obamom, na pitanje kada će se Ajfon proizvoditi u Americi, odgovorio: „Nikad.” Upravo ovaj razgovor pokazuje zabune koje ljudi imaju oko svojih telefona fokusirajući se na to odakle dolazi umesto na to da li radnici koji ih prave rade u humanim uslovima. Ovo pitanje muči mnoge gigante, od H&M pa sve do BMW, koji su na pitanja o njihovim fabrikama u siromašnim zemljama svetske periferije, uglavnom odgovarali argumentom da tako svi rade i da je to jednini način da se ostane konkurentan. Međutim, upravo je tu veličina Basovog „ferˮ telefona – pokazao je da telefon može biti konkurentan, a da se, u isto vreme, proizvodi u humanim uslovima. Da li je proizvodnja Ferfona savršena? Da li ga prave ljudi na Zapadu, koji će na kraju meseca zaraditi dovoljno da kupe novu kuću? Ne, naravno, jer to nije ni poenta. Poenta je u rušenju statusa kvo i razbijanju mita o konkurentnosti na svetskom tržištu.

Poštenje čine male stvari
Dizajn samog uređaja je takav da se njegov ekran teško može razbiti. Čak i kada se to desi, kupac može zahvaljujući jednostavnosti i sam da ga zameni. S jedne strane, ovakav potez predstavlja značajnu uštedu za kupca koji je oslobođen kupovine novog uređaja, a sa druge strane, doprinosi očuvanju životne sredine, jer nije potrebna dodatna količina materijala kako bi se napravio dodatni telefon za pomenutog kupca. Takođe, taj pokvareni deo telefona, koji bi najčešće završio u smeću, kompanija koristi za reciklažu. Ferfon je uspeo da izbegne sve zamke u koje proizvođači pametnih telefona upadaju u želji za većim prihodima – poput nezamenjive baterije, doplate za dodatnu memoriju koja košta deset puta više nego obična memorijska kartica. Nažalost, danas se cena može stavi na sve, pa i na poštenje, a cena poštenja u ovom slučaju je 530 američkih dolara. Uprkos visokoj ceni i recenziji čuvenog magazina Wired koji ga je nazvao „ružnim i skupim ali etičkim”, Ferfon dobija naslednika koji je, u duhu borbe protiv statusa kvo svoje finansiranje dobio preko sajta Kickstarter. Procena kompanije je da će radni vek njihovog najnovijeg modela telefona biti oko pet godina. Na kraju, pitanje nije koliko je vaš novi telefon pametan, već koliko je pošten.

AUTORI: Mihajlo Lazić i Vasilije Nikačević

Ocenite tekst: