Priroda se ispoveda dok se sveti

Svetska meteorološka organizacija govori da  su prirodne katastrofe postale sve razornije i češće, ne mareći za žrtve, dok se ukupna šteta  kreće od 50 do 60 milijardi dolara.


Dragi dnevniče, drago mi je što sam te pronašla. Jednako napuštene i iskidanih delova prisustvujemo ovom podnevu. Nadvijam se nad tvojim pohabanim  stranicama u želji da pronađem mesto za svoju ispovest u moru ispisanih reči. Neko te je koristio. Dnevniče, mi smo naizgled nemi da govorimo, lišeni očiju i sluha. Bez osećanja. No, ipak, kada dodirujem mastilom ono malo netaknutih stranica, oslobađam svoje reči. Ostavljam ih na tebi ne sluteći da tvoje beline polako nestaje. Pa, da se predstavim. Moje ime je Priroda. Ovo je delić  moje priče…


Prirodne katastrofe koje zemlja ne zaboravlja
Nemilosrdna serija poplava zadesila je Kinu 1931. nakon dugog perioda suše. Reke Jangce i Huai pohrlile su iz svojih korita i načinile da nivo vode poraste  16 metara iznad normale. Čak četiri miliona ljudi izgubilo je život, a izgradnja brana ostvarena je tek 2012. Međutim, Kinu su pogađali i zemljotresi jačine 7.8 po Rihteru, poput onih u provinciji Tangšan i okrugu Haijan. Primera radi, skala za očitavanje zemljotresa je logaritamska, tako da je onaj udar od 7, po Rihteru, jači 10 puta od zemljotresa od 6, 100 puta od onog od 5 i čak 1000 puta od zemljotresa jačine 4. I dok se na jednoj strani sveta katoličanstvo radovalo  božićnim  poklonima, to se nije moglo reći i za islamski svet. Indijski okean je decembra 2004. spremio za njih zemljotres uz pratnju cunamija.

Prva skala za očitavanje zemljotresa načinjena je rukom italijanskog sveštenika davne 1902.

Najviše su pogođene Šri Lanka, Tajland i Sumatra. Ciklon „Bola” ušao je u istoriju kao najsmrtonosniji ciklon ikada. To je događaj koji je vodio nastanku Bangladeša, od nekadašnjeg Istočnog Pakistana. Čak 500.000 ljudi izgubilo je život. Pustinje uzimaju maha uspavljujući afrička sela. Da nisu samo prirodne katastrofe ostavile traga govori  i ona čije su posledice i danas vidljive. Grad Černobil i nuklearna katastrofa 1986. godine; posledice su toliko kobne da su tog aprila promenile boju očiju vatrogasaca iz braon u plave. Balkan  je pre četiri godine posetio ciklon „Tamara” koji je najviše pogodio Obrenovac, Paraćin, Petrovac na Mlavi, Svilajnac i Krupanj. Izgubljeni su životi, domovi, uspomene, nade.

 Potencijalni krivac postaje sigurna žrtva
Ko je krivac za ovakvo ponašanje prirode? Svojim postupcima kroz istoriju čovek se sam odaje. Izbrisane šume, isušena jezera i izmenjena rečna korita ponela su sa sobom životinjske i biljne vrste. Mnoge ptice postale su preparirani ukrasi muzeja i dobile titulu popularnosti svojim izumiranjem. Neki od njih nisu imali toliko sreće. Bengalski tigar Bendžamin, kao poslednji primerak svoje vrste, uginuo je u surovim uslovima i njegovi poslednji dani zabeleženi su video kamerom. Ali, to se izgleda brzo zaboravlja. Zemlje svim silama pokušavaju da smanje rizike od novih napada razljućene prirode. Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama govori o osnovama prevencije i spremnosti na reagovanje u ovakvim situacijama na nivou Srbije. Za 2017. je u okviru svetske  kampanje „Sendai Seven“ za cilj postavljeno smanjenje broja ljudi pogođenih katastrofama do 2030. Svet se okreće ka reciklaži, smanjenju upotrebe izduvnih gasova i zelenoj ekonomiji u nadi da će povratiti nešto od izgubljenog. Era interneta je omogućila građenje platforme pomoću koje zemlje razmenjuju informacije, iskustva i podižu svest o ozbiljnosti teme. Holandija se nakon brojnih poplava okrenula projektu „Building with nature“ i gradi „lavirinte“ u prevenciji od naleta mora. Sa druge strane, zaštita ozonskog omotača značila bi smanjenje vazdušnog saobraćaja, što ne bi pogodovalo profitnim ciljevima. Na pomeranje ose obrtanja Zemlje se ne može uticati a svaki milimetar menja drastično klimu. Da li je čovečanstvo moćno da se bori sada kada priroda uzvraća?

Kraj jednog podneva
Mastilo traži još prostora. Ubrzo postaje sputano u svom kretanju. Nailazi na rub papira. To je izgleda sve za ovo podne. Stranica je ispunjena i sad već vidno beskorisna. Uskoro ćeš, dragi dnevniče, bez svoje volje postati odbačen. Ostaćeš pun ožiljaka ako mi dopustiš da mastilom uprljam preostalu belinu. Da li ćeš ćutati? Mom ćutanju je morao doći kraj.

AUTORKA: Ljuba Brković

Ocenite tekst: