Prolaz ili znanje?

Brojite li koliko mesečno flajera uzmete? Brojite li koliko profesora traži uplašene studente koji se hvataju za slamku? Brojite li ili samo bacate njihove flajere? Mi smo brojili za vas svaki ispit, svaki čas, svaki razlog. Skupljali, analizirali i spremili da vam interpretiramo.


 Na našu anketu se ponovo odazvao veliki broj studenata, koji je sa nama podelio svoje motive za ili protiv pohađanja privatnih časova, koje je to predmete bilo potrebno spremati na ovaj način i zašto, kako je dolazio do samih privatnih profesora i na koji način je birao one „prave” u blizini našeg „prvog”. Na uzorku od 800 studenata našeg fakulteta dobili smo odgovore koje vam ovom prilikom prenosimo.

Anketa
Da je ovo tema vredna pažnje, pokazali su nam odgovori na naše prvo pitanje, u kojem su se studenti izjasnili da je 76,1% njih (609) plaćao neki vid pripreme za kolokvijume ili ispite, dok 23,9% (191 student) nikad nije koristio ovakvu vrstu „pomoći”.

Razlozi za ovakvu alternativu su različiti, međutim, najveći broj studenata (308) ističe da su posećivali privatne časove zbog boljeg kvaliteta predavanja koji nude privatni profesori. Pored toga, studenti (njih 210) izdvajaju da im je potreban neko ko će neposredno da radi sa njima pošto imaju utisak da se na fakultetu profesori ne posvećuju svima. Kao razlog da ne veruju tome da sami mogu da spreme ispit navelo je 162 studenta, 103 ispitanika kaže da im je neko od kolega predložio da je taj način pripreme za određene predmete najbolji, dok svega 41 student kao razlog pohađanja privatnih časova vidi svoj neredovan dolazak na vežbe i predavanja.

Privatni profesori najčešće zahtevaju kontinuiran rad, obavezno rešavanje nekad obimnih domaćih zadataka i redovne posete časovima.

Od 191 osobe koja je odgovorila da nikad nije koristila privatne časove, njih 136 smatra da sami mogu da spreme ispit, 87 da su im predavanja i vežbe sasvim dovoljni za pripremanje materije, dok njih 45 ističe da su privatni časovi isuviše skupi za njih.

Šta zapravo plaćamo?
Svakoj odluci prethodi razlog. Kako bismo otkrili zbog čega je došlo do pada posećenosti predavanja i vežbi, slušali smo i analizirali mišljenja studenata ekonomije. Da sumiramo neke od njih: „Nisam imao/la kada da idem na vežbe”, „Profesori ne stižu da pokriju celokupno gradivo neophodno za ispit”, „Posećivanje vežbi i predavanja oduzima mnogo vremena.” Kako kažu, studenti odlaze na privatne časove zbog toga što se održavaju u vremenu koje im odgovara – „Privatni profesor se više posveti studentu.” Znači, posveti više svoga vremena i pažnje pojedincu, a da li i znanja? Vreme je ključna reč njihovih izjava, a time i glavni razlog pada posećenosti vežbi i traženja alternativa. Studenti ističu kako na privatne časove odlaze zbog kvaliteta istih. Ali šta predstavlja taj „kvalitet”? Kvalitet je ovde predstavljen kroz izjave: „Ono ključno se pređe” i „Samo ono što dolazi na ispitu i šta se traži”. Dakle, studenti kvalitet vide u dovoljnoj količini znanja koja im je neophodna da polože ispit. Na ovaj način, štedeći svoje vreme provedeno u učenju, istovremeno, dolazimo i do uštede u znanju.

Ako je studentska dužnost posećivanje vežbi i predavanja, postavlja se pitanje: da li je pravo studiranje zaista prioritet? Da li je tačan cilj steći diplomu ili znanje? Da ne postoji alternativa privatnih časova, sigurno bi situacija išla u korist sada polupraznih amfiteatara.

Duboki koreni
Čak tri od četiri deteta odlazi na privatne časove još u osnovnoj školi. Nekada su ih pohađali samo oni koji su zaista imali problema sa savladavanjem materije, ali danas je to gotovo popularno. Kao jedan od razloga navodi se i nedovoljna posvećenost roditelja. Zapravo, roditelji nemaju dovoljno vremena usled poslovnih obaveza i iz predostrožnosti posežu za ovim vidom „pomoći”. Deca tako smatraju da ne moraju da se trude i da će im uvek neko pomoći i servirati gotova rešenja. Verovatno, kako se još u osnovnim školama ignoriše postojanje dodatne nastave, koja je pri tome i besplatna, to se prenelo i na sam fakultet – u vidu neposećivanja konsultacija. Tupavo je shvaćeno da je kvalitet jednak ceni. Takva medveđa usluga roditelja otvorila je put ka nepoverenju u obrazovne ustanove, koje se masovno ocrnjuju, iako račune privatnih profesora niko nikada nije video

Svega 41 student kao razlog pohađanja privatnih časova vidi svoj neredovan dolazak na vežbe i predavanja.

Profesor dr Đorđe Mitrović ističe kako su studenti oduvek odlazili na privatne časove, čak i na konsultacijama profesora pitali za preporuke dobrih profesora. Kako je porasla konkurencija među privatnim časovima i posledično cene njihovih usluga pale, ovaj vid skraćenog puta do položenih ispita je postao dostupniji većem broju studenata. Da li je to uzrok sve praznijim amfiteatarima i slušaonicama i manjem broju studenata na konsultacijama ili je, možda, samo zastupljen trend da sve dobijamo na klik i da odgovore dobijamo preko mejlova, brzo i lako? Profesorima i asistentima se ostavlja težak zadatak da zainteresuju svoje studente, kojima sâm nivo znanja koji mogu dobiti više nije dovoljno atraktivan kao razlog zbog kojeg bi posećivali fakultet.

Profesorka dr Mirjana Ilić potvrđuje da posećenost konsultacija nije ni redovna, ni masovna, već da student dolaze u malim grupama i po potrebi. Profesorka pretpostavlja da studenti uglavnom rade zajedno i ističe da je to odlično, barem kada je matematika u pitanju.

Cena discipline
U razgovoru sa asistentom Veljkom Bojovićem dobijamo novi ugao celokupne priče. Studenti zapravo, tek kada ulože svoj novac u nešto kao što je plaćanje privatnih časova, shvataju da su investirali svoja sredstva i da je tada racionalno da se posvete spremanju tako „plaćenih” ispita. Na ovaj način, studenti više nego znanje plaćaju disciplinu koja im nedostaje u njihovom radu. Privatni profesori najčešće zahtevaju kontinuiran rad, obavezno rešavanje nekad obimnih domaćih zadataka i redovne posete časovima. Studenti koji ne umeju da se samomotivišu i pridržavaju planiranog metoda rada se u ovakvom pristupu nauče redovnosti i posvećenosti. Da li je bilo isplativije da sami razotkriju istinski problem i nedostatak u svom učenju? Možda. Privatni časovi svakako efektivno rešavaju bar ovaj problem studenata.

AUTORKE: Sara Jovanović i Ljuba Brković

Ocenite tekst: