Prvi svetski rat – 100 godina posle

Na svetskoj pozornici, u periodu od 1914. do 1918. godine, odvijale su se dramatične scene, scene koje su napravile kolaps i na prostoru čitave Evrope. Pretpostavlja se da se na svetskoj sceni sukobilo više od 70 miliona ljudi koji su bili pod oružjem, a da je epilog pokazao drastičnije rezultate.


Vođen između sila Antante (Velika Britanija, Francuska, Italija, Japan, Grčka, Rumunija, Srbija, Crna Gora, SAD) i Centralnih sila (Nemačka, Austrougarska, Osmansko carstvo, a 1915. godine se priključila i Bugarska), u periodu od 1914. do 1918., rat koji je odneo veliki broj žrtava, ispisuje istoriju i ove godine se navršava sto godina od završetka.


Uvod u Veliki rat
Prvi svetski rat – započet je 28. jula 1914. godine. Neposredan povod za rat bio je atentat na austrougarskog prestolonaslednika – Franca Ferdinanda. Franc Ferdinand je ubijen u Sarajevu, 28. juna 1914. godine, od strane Gavrila Principa, pripadnika tajne omladinske revolucionarne organizacije, pod nazivom Mlada Bosna. Rat koji je odneo veliki broj žrtava vodio se na nekoliko ratišta, uključujući i Evropu. Zapadni front se prostirao od Antverpena (grad u Belgiji) na severu i neutralne Švajcarske na jugu. Neutralne zemlje u tom periodu su bile: Švajcarska, Španija, Holandija i skandinavske zemlje pored pomenutih. Istočni front se prostirao duž istočnoevropskih nizija, ali su sukobi bili izraženi u manjem intenzitetu od fronta na Zapadu. Žestoki sukobi su vođeni na Balkanskom, Bliskoistočnom i Italijanskom frontu. Do kraja avgusta 1914. godine, rat se proširio i na čitavu Evropu. Pored povoda za rat, uzrok je imao šire dimenzije, odnosio se na nerešenu krizu višedecenijskog političkog režima kako između Austrougarske i Srbije, tako i između velikih sila u Evropi.

Balkan u ratu
Vlada Austrougarske iskoristila je ubistvo Franca Ferdinanda kao povod za napad na Balkan, uključujući prevashodno napad na Srbiju, u čemu je imala podršku Nemačke. Zapravo, 23. jula 1914. godine, na adresu Srbije upućen je ultimatum. Srbija je imala punu podršku Rusije i prvi korak je bio sprovesti mobilizaciju, shodno oštrom odgovoru na ultimatum i neprihvatanjem određenih tačaka zahteva. Kao odgovor na to, Austrougarska je objavila rat Srbiji 28. jula 1914. godine, na šta je Rusija reagovala objavivši delimičnu mobilizaciju na granici sa Austrijom i samim tim priznala punopravnu podršku Srbiji. Austrougarska je mogla da odvoji samo trećinu svoje vojske u napadu na Srbiju, ali nakon gubitaka i proterivanja od strane srpske vojske 1915. godine, uspela je da ubedi Bugarsku da se pridruži u napadu na Srbiju. Srbija je bila okupirana za više od mesec dana. Crna Gora se opirala napadima i štitila srpsko povlačenje u Mojkovačkoj bici (6. i 7. januar 1916. godina). Okupirana Srbija je tada podeljena između Austrougarske i Bugarske. Solunski front koji je osnovan krajem 1915. godine bio je statičan, jer borbe iz 1916. godine u najvećem broju slučajeva dobila je Bugarska.

Epilog Velikog rata
Iako je rat izazvao burne reakcije u svim životnim sferama, najveći akcenat je na posledicama i velikom broju žrtva. Sa druge strane, ni jedan rat pre nije dramatično promenio mapu Evrope. Posledice rata su dalekosežne i odnose se na celokupnu životnu sferu, uključujući i ekonomski aspekt. Nemačka je u skladu sa ugovorom u Versaju morala priznati da je jedini krivac za Prvi svetski rat. Rezultat rata je raspad Austrougarske, Ruskog carstva, Osmanskog carstva i Nemačkog carstva, a nastanak novih država u centralnoj i istočnoj Evropi, kao i jačanje radničkih pokreta i uspostavljanje Društva naroda. Rat je okončan primirijem, 11. novembra 1918. godine, a zvanično potpisivanjem mirovnog ugovora u Versaju 28. juna 1919. godine između Antante i Nemačke.

100 godina posle
Šesnaestog marta 2018. godine, pod pokroviteljstvom Francuske ambasade, u Beogradu je održan niz svečanosti, povodom proslave 100 godina od kraja Prvog svetskog rata. Osnovna ideja je bila da se i Francuska i Srbija podsete koliko su duboke istorijske veze ove dve države i da se ukaže na značaj Prvog svetskog rata, posebno kada su u pitanju ljudski životi, kao i da odnosi ove dve države budu u punom ponovnom zamahu. Od septembra meseca će se nastaviti prijem u Francusku ambasadu povodom proslave. Takođe će biti održan sedmi seminar o završetku Prvog svetskog rata na Balkanološkom institutu u septembru, u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. 11. novembra će biti održana komemorativna svečanost, kada će se uručiti ordeni uglednim ličnostima koji redovno sarađuju sa Ambasadom. Takođe će biti i prikazan poseban ciklus Francuskog filmskog karavana sa igranim i dokumentarnim filmovima sa tematikom Velikog rata – Kapetan Konan (Capitaine Connan), Život i ništa više (La vie et rien d’autre), Đaci u Velikom ratu: Srpski đaci u Francuskoj.

AUTORKA: Tanja Isailović

Ocenite tekst: