PUTNIK KROZ VASIONU I VEKOVE

„Večerom, kad me suton, slaba električna struja, umor, ili drugi koji uzrok, odagna od mog pisaćeg stola, ja primaknem naslonjaču do prozora i posmatram zvezdano nebo. Opazim li Mesec, ja se popnem do njega i šetam po njegovoj površini da izbliza vidim ono što me je na Mesečevim mapama zainteresovalo. Pojavi li se koja planeta, ja odletim do nje da bih rezultate mojih matematičkih ispitivanja o klimi planeta kontrolisao na licu mesta”.


NASA ga je uvrstila u 10 najvećih umova svih vremena koji su proučavali Zemlju. Prvi srpski doktor tehničkih nauka, istaknuti matematičar, astronom, klimatolog, geofizičar, građevinski inženjer, fizičar i popularizator nauke. Sve to, a toliko više od toga je bio Milutin Milanković.

Razvoj genijalnog uma

Milutin Milanković rođen je 28. maja 1879. u Dalju, na desnoj obali Dunava, u Austrougarskom carstvu. Dunav je bila skoro pa opsesija za našeg naučnika pored kojeg je proveo ceo svoj život. Potekao je iz porodice veoma uticajnih ljudi. Milutin je pored svoje sestre bliznakinje Milene, imao još tri brata, koji su jako mladi izgubili svoje živote od tuberkuloze. Otac mu je umro kada mu je bilo tek osam godina, što je ostavilo neprevaziđene posledice na njegov život. Ostali su pod okriljem majke Jelisavete, bake i ujaka Vasilija Muačevića, koji ga je podsticao ceo život na nauku i dalje razvijanje. Bio je bolešljivo dete, pa je do svoje pete godine već preboleo difteriju i zapaljenje pluća. Iz tog razloga je svu zabavu i posvećenost pronalazio upravo u duhovnom sazrevanju. Kako i sam kaže u svojoj biografiji, ne očajavajući ni jednog trena: „Izgleda mi nesumnjivo da je moja slaba fizička konstrukcija imala za posledicu da su se moje duhovne sposobnosti razvijale brže no kod druge dece, pa da sam u tom pogledu sazreo pre vremena.”

Zbog slabašnog zdravlja, osnovno obrazovanje je stekao kod kuće, podučavale su ga guvernante i privatni profesori do svoje desete godine. Završio je realnu gimnaziju u Osjeku, koja je spremala učenike za studije tehnike i poljoprivrede i kao maturant prvi put obilazi Beograd i druga mesta. Sledeća destinacija našeg putnika jeste bila Beč, u kojem upisuje studije građevine i završava sa najboljim ocenama. Bitan događaj u naučnikovom životu je polaganje doktorskog ispita na temu „Teorija linija pritiska“ na Visokoj tehničkoj školi u Beču. Koliko je bio prizeman govori sledeća rečenica : „Meni nije bilo stalo da dobijem doktorsku diplomu već da se osposobim za samostalnog naučnog radnika, to mi je bio cilj života. Uvideo sam da pravu nauku čini samo ono što ima opštiji značaj”.

Životni put

Naš putnik se potom zapošljava u uspešnoj bečkoj kompaniji 1905. godine, u kojoj se bavio inženjerskim poslom, izgradnjom brana i mostova od armiranog betona. Sledeće godine je zaštitio prvi od 6 patenata kao građevinski inženjer iz oblasti armirano-betonskih kontrukcija, putem kojih dobija svetsku slavu naučnika. Neki njegovi projekti dok je bio zaposlen u već pomenutoj firmi su: akvedukte za hidrocentrale u Sebešu i Pitenu, mostove u Kranju, Banhildi i Išli, beogradske kanalizacije i Krupovu fabriku metala u Berdorfu. Imao je tridesetak izvedenih objekata, na 25 objekata u Jugoslaviji, Austriji, Italiji, Mađarskoj i Rumuniji su primenjena njegova građevinska rešenja.

Prekretnica u životu Milankovića se događa 1909. godine kada napušta Austrougarsku imperijalnu prestonicu i dolazu u malu metropolu Beograd, kao vanredni profesor Beogradskog univerziteta na Katedri primenjene matematike ( teorijska fizika, racionalna mehanika, nebeska mehanika).

Praosnov svake kulture

Vizionar počinje da se interesuje za klimatologiju, u kojoj će dve decenije pokušavati da otkrije misteriju ledenog doba. Kako do tada naučnici nisu uspeli da objasne klimatske promene uzrokovane astronomskim silama, Milutin je pokušao da izračuna magnitude takvih promena. Rešenje je tražio u sfernoj geometriji, nebeskoj mehanici i teorijskoj fizici. Objavljuje prvi rad pod nazivom „Prilog teoriji matematske klime“ (1912).

Precizno je opisao klimu na Zemlji i uticaj koji Sunčevi zraci imaju na nju nakon prolaska kroz atmosferu. Svoju teoriju je dokazao sa svojim matematičkim umećem, znanjem zakona fizike i astronomije, ali i mislima, pronalazeći vasionu, njene tajne kroz prošlost i budućnost.

U radu „O rasporedu sunčeve radijacije na površini Zemlje“ (1913) ispravno je izračunao osunčavanje i opisao klimatske zone. Želeo je da izgradi integralnu matematičku teoriju koja će povezati toplotne uslove na planetama s njihovim kretanjem oko Sunca. Imao je saradnju sa klimatologom Vladimirom Kepenom (Koppen) i geofizičarem Alfredom Vegenerom (Alfred Wegener) koji su usvojili njegovu solarna krivu- dijagram osunčavanja 1924. godine u svoje delo Klimate der geologischen Vorzeit (Klimati geološke prošlosti). U centar svoje teorije krive osunčavanja postavio je Sunce kao jedini izvor toplote i svetlosti u Sunčevom sistemu. Usavršio je mašinu koja je mogla da proračuna osunčavanje za bilo koje godišnje doba. On je 100 dana radio na dijagramu promena Sunčevog zračenja za prošlih 650.000 godina.

U sledećem radu „Ispitivanje klime planete Mars“(1916), izračunao je da u donjim slojevima temperatura iznosi -45 °C, dok je na tlu -17 °C. Srednja temperatura na površini Marsa je niža za čitavih 30°C nego na Zemlji. Dokazao je da zbog ekstremne klime na Marsu nema uslova za civilizovani život.

Milanković je izvršio reformu julijanskog kalendara koju je Pravoslavna crkva prihvatila na Svepravoslavnom kongresu u Carigradu, 1923. godine kada ju je predložio. Napravio je najtačniji kalendar po kome tropska godina traje 365 dana, 5 časova, 48 minuta i 48 sekundi.

Prenoćište na putovanju po vasioni

Na početku Prvog svetskog rata, naučnik tek oženjen sa Hristinom Topuzović, sa kojom je kasnije dobio sina Vasilija, biva uhapšen i prebačen u logor Nežider (Neszider), koji se nalazio u istočnoj Austriji. Opet nailazimo na njegove reči, u takvoj situaciji toliko moćne, da možemo da osetimo snagu ovog bezvremenskog čoveka, a one glase:

„Tamničar ode i zaključa dvostruko gvozdena vrata moje ćelije. Obazrah se po sobi… U mome ručnom koferu koji sam poneo sa sobom nalazili su se moji već štampani ili tek započeti radovi o mome kosmičkom problemu. Počeh da prelistavam te spise, stadoh da pišem i da računam.. Osećao sam se vrlo zadovoljno. Uveliko je bila prošla ponoć kada se digoh sa posla, kada se obazrah po sobici, zapitah se de se nalazim. Izgledala mi je kao prenoćište na mome putovanju po vasioni”.

Nakon šest meseci provedenih u logoru oslobođen je u interesu nauke, na zalaganje Emanuela Čubera, svog starog profesora matematike iz Beča, koga je kontaktirala njegova supruga. Do kraja rata proveo je u Budimpešti gde je imao pristup biblioteci Mađarske akademije nauka.

Životna dela i priznanja

Kreator je jedne od najlepših knjiga o nauci „Kroz vasionu i vekove“, romantičnog nesvakidašnjeg dela. On u pismima koje šalje nama nepoznatoj dami, prijateljici kako je oslovljava, pravi misaona putovanja zajedno sa njom kroz vekove, dodirujući astronomiju, klimatologiju i nauku uopše, putujući sa njom kroz vreme i prostor, vasionu i vekove.

Njegovo životno delo koje je usavršavao tri decenije „Kanon osunčavanja Zemlje i njegova primena na problem ledenih doba“ (1939) prikazuje sva proučavanja naučnika. Za sve vas koji verujete u čuda, biće interesantan podatak da je njegovo delo preživelo bombardovanje Nemačke 1941. godine, dok je bilo u štampi, dok je 700.000 knjiga izgorelo. Milankovićev Kanon potvrđuje da izvan Zemaljske stvarnosti, postoji viši nivo nebeske stvarnosti od koje mi direktno zavisimo.

Napisao je preko stotinu dela: naučno-popularnih knjiga, monografija i nekoliko univerzitetskih udžbenika. Nebeska mehanika (1935), „Isak Njutn i Njutnova Principija“ (1946), „Osnivači prirodnih nauka Pitagora – Demokrit – Aristotel – Arhimed“ (1947), „ Istorija astronomske nauke od njenih početaka do 1727. “ (1948), „Kroz carstvo nauke – slike iz života velikih naučnika“ (1950), „22 veka hemije“(1953) i druge.

Tokom svog života obavljao je različite funkcije kao: redovni profesor nebeske mehanike na Univerzitetu u Beogradu, dekan Filozofskog fakulteta, direktor Astronomske opservatorije u Beogradu, član i reosnivač Komisije za nebesku mehaniku Međunarodne astronomske unije, pionir u raketnom inženjerstvu, potpredsesnik SANU u tri mandata I jos mnoge.

Za svoj rad Visoka tehnička škola u Beču mu je uručila zlatnu doktorsku diplomu 1954. godine. Kralj Aleksandar I Karađorđević ga je odlikovao Ordenom Svetog Save trećeg reda (1923). Kralj Petar II ga je odlikovao Jugoslovenskom krunom trećeg reda (1938). Srpska akademija nauka i umetnosti organizovala je 2009. godine urađenu izložbu „Kanon Milutina Milankovića”, pored brojnih naučnih skupova u čast naučnika.

Putovanje u beskonačnost

Dugo osporavan, a sada već priznat i shvaćen, naš putnik će zauvek ostati u vasioni kao asteroid 1605 Milanković, kao krater na tamnoj strani Meseca „Milanković” i krater na Marsu.

„Punih 25 godina radio sam ja na svojoj teoriji osunčavanja, a sada kada je taj rad završen, ja više posla i nemam. Previše sam star da otpočnem rad na kakvoj novoj teoriji, a teorije takvog dometa, kakvog je bila ona koju sam završio ne rastu na granama drveća”.

Putovanje našeg naučnika na ovoj planeti se završava 12. decembra 1958. godine u Beogradu, ali u vasioni će trajati večno. Budi se svest u našem narodu o značaju dostignuća Milankovića, ostavio je trag i osnovu za razrešenje misterije planeta koja će možda to zauvek i ostati. Reč zaboravljen u našoj zemlji, kako se negde može čuti nikako ne sme ići uz ovakav um, a on svakako to nikada i ne može biti! Milanković se usudio da otvori vrata kosmosa, a na nama je red da otvorimo nova. A ako ipak poželite da otputujete kroz vasione i vekove, pa onda je to moguće samo sa ovim vanvremenskim čovekom.

Putovanje našeg naučnika na ovoj planeti se završava 12. decembra 1958. godine u Beogradu, ali u vasioni će trajati večno. Budi se svest u našem narodu o značaju dostignuća Milankovića, ostavio je trag i osnovu za razrešenje misterije planeta koja će možda to zauvek i ostati. Reč zaboravljen u našoj zemlji, kako se negde može čuti nikako ne sme ići uz ovakav um, a on svakako to nikada i ne može biti! Milanković se usudio da otvori vrata kosmosa, a na nama je red da otvorimo nova. A ako ipak poželite da otputujete kroz vasione i vekove, pa onda je to moguće samo sa ovim vanvremenskim čovekom.

AUTORKA: Bojana Kljajčin

Ocenite tekst: