Raskomoti se u mom umu

U virtuelnom svetu gde se redosled izvrnuo naglavačke, gde su komplimenti izgubili borbu sa nabildovanim egima, gde se prodaju bajke o našminkanim životima, gde smo se izgubili u bitkama za velika zadovoljstva, gde se moral promoviše na televiziji i gde nečija pažnja mora da se lovi, još uvek postoje ljudi koji su spremni da razodenu svoje misli i zaljube se u vaše.


Sapioseksualnost – pojam koji označava privlačnost inteligencije. Novousidrena reč, nastala u modernom trenutku sve jače internet povezanosti i sve slabije ljudske konekcije. Naime, radi se o trenutku kada shvatimo da nas naš sagovornik ne samo animira svojom pričom, već i privlači na taj način.  Danas kada je oko nas suviše bučno i suviše fizički primamljivo, kada nas lako zavede izgled, a teže reč, postavlja se pitanje kada je razgovor postao najmanje bitna stvar.  Kada ste poslednji put sedeli pored nekog, hodali pored nekog, a da vas je tako strpljivo slušao da ste jedva čekali da raskopčate svoju maštu pred njim? Kada ste vi poslednji put nekoga slušali tako da ste umeli da ga čujete?

Misli! Još uvek je legalno

Društvene aplikacije koje danas gospodare u našoj svakodnevici, ne mogu a da ne uvuku svakog od nas u njihovu igru− igru izazova razumu. Najveća uloga u privlačenju preko društvenih mreža danas je nesumnjivo postala nečija ličnost, ako izuzmemo izgled. Većina ljudi biva prvenstveno privučena nečijim izgledom a  zatim ostalim kategorijama. Međutim, kod ljudi koji sebe nazivaju sapioseksualcima, slučaj je nešto drugačiji. Postoji nešto izuzezno atraktivno o neobično znatiželjnim umovima, a to je pre svega jedna od njihovih ideja vodilja. Najveći adut kojim se ova grupa ljudi može privući jeste način na koji njihov sagovornik misli. Oni su stimulisani nečijim stavovima, idejama i ispoliranim intelektom.

Dinamika međuljudskih odnosa danas se svela na sajber ljubav, mlake fraze i online veze, pa se tako sve dovodi u pitanje. Tvrdi se da ova pojava može jednako uticati na oba pola, ali da je izraženija kod žena i da su njima pored fizičkog izgleda potrebni i drugi stimulansi da bi ih neko privukao. Intelektualna sinergija koja se uspostavi sa nekom osobom direktno može uticati na kvalitetniju i jaču povezanost osoba. Stimulacija koja je izazvana intelektualnom konverzacijom najčešće vodi u pravcu seksualne privlačnosti. Ljudski um tada vibrira na nekoj višoj ravni od obične, jer reaguje na stimulaciju. Sam primer imamo na stranicama istorije koje su pune dokaza o velikim liderima, čija dostignuća mogu biti direktno povezana s uticajem stimulacije želje i privlačnosti koje su stvorene u njihovim umovima. Jedan od tih lidera bio je i sam Napoleon Bonaparta. Dok je bio nadahnut svojom ženom Žozefinom, bio je jak i nepobediv, međutim kada je morao da je skloni sa strane, počeo je da propada. Još tada je nesumnjivo inteligencija bila jedan od jačih stimulansa i uticaja. Neki naučnici su čak došli su do saznanja da deo objašnjenja leži i u činjenici da faktor ličnosti, poznatiji kao „lični magnetizam”, jeste ta seksualna energija koju ljudi koriste u međuljudskim odnosima. Kažu da se ta energija može preneti putem boje glasa, stiska ruke, držanja i pokreta, doterivanjem pa čak i odredjenom vibracijom misli. Upravo kroz razgovore se definišu osećanja koja vode ka nekim novim pravcima, ka nekoj novoj energiji. Očigledno da je moć uma zaista nepredvidiva i ne znamo gde nas sve može odvesti i šta nam sve može pokazati.

Sve je stvar perspektive

Pa, koliki limit smo spremni da napravimo kada je u pitanju razmevanje nečijeg stanja uma? Reakcija i najjača vibracija na koju um reaguje u ovom slučaju je snaga želje za izražavanjem. Pored kreativne mašte i entuzijazma, ta želja nalazi se na prvom mestu jednog od stimulansa. Pošto im je zaljubljenost u nečiju inteligenciju primarni faktor, jedino to čini tu tanku nit razlike između onih koji se ne deklarišu na njihov način. Nesumnjivo mnogo rekli bismo.

 

“Trebalo je oteti svoj prostor, knjige, katedru…Na kraju, pravo na sopstvenu misao, što nije najmanje važno u celoj ovoj priči!” (Momo Kapor-Una)

 

Bilo da je ovaj pojam zahvatio kompleksno osećanje ili je pojedinac pripisuje sam sebi kao etiketu ili se pak koristi radi heštegova na društvenim mrežama, u većem aspektu pomalo karakteriše svakog od nas. Kao što je mogućnost da nečiju ličnost upoznamo do kraja nemoguća ako ne vidimo želju za daljim traganjem u tom biću i kao što diplome u tom pogledu nisu toliko presudna stvar jer je nečija inteligencija nemerljiva istom, tako je bitna i konekcija koju morate da pustite da radi svoj posao. Zanela nas je moć tehnologije za koju niko od nas nije dobio uputstvo „odupri se”, i koja je u međuljudskim vezama konverzaciju odvela iza scene. Međutim, zavesa uvek može da se podigne, igra razgovora između dva uma pokrene, i vi uvek možete da pokušate da kidnapujete nečije misli.

AUTOR: Marija Maksimović

Ocenite tekst: