Rasprava o slobodi

Nakon ostvarenja Žena u Dinama koje mu je donelo internacionalni uspeh, Hiroši Tešigahara (Hiroshi Teshigahara) režira živopisan film koji istražuje koncept identiteta i razmatra večno filozofsko pitanje o slobodi.


Režiran 1966. godine, Lice Drugog (The Face of Another) pripada Japanskom novom talasu. Žanrovski, ima odlike naučne fantastike, iako je preovlađujuća matrica dramska.

Istorijski kontekst
Dve su determinante istorije modernog Japana. Prva, nasilno otvaranje japanskih luka koje je predvodio američki admiral Metju Peri, 1854. godine. Zbog navodno štetnih uticaja, japanski vladari su u 16. veku prekinuli odnose sa Zapadom. Američko nametanje ,,nejednakih ugovora” Japanu, duboko je potreslo naciju uverenu u sopstvenu kulturnu superiornost u odnosu na sve što je strano. Poniženje doživljeno usled prisilnog otvaranja luka naučilo je Japan da mora da se modernizuje kako bi se zaštitio od stranih neprijatelja. Tokom decenija koje su usledile, Japanci su odlazili na Zapad gde su se obrazovali na univerzitetima, ali i učili od industrijalaca, filozofa i državnika. Značajna je i veza između religije i zakona, ozvaničena carskim ediktima, kao što je edikt ,,Veliko učenje” iz 1872. godine, koji je uključivao zapovesti o poštovanju bogova, obožavanju cara, ljubavi prema otadžbini i poštovanju pravila moralnog ponašanja. Ako su na političku vlast u Japanu strane ideje uopšte uticale, onda su to bile nemačke ideje s kraja 19. veka, posebno ona o ,,pravu države”, koja je državi davala prednost u odnosu na pojedinca. Druga, ključna, odrednica jeste II svetski rat i to kao oličenje sile koja razara unutrašnji sistem vrednosti. Demokratija, slobode, idividualnost postaju vrednosti s kojima se Japanci teško poistovećuju. Ergo, bivaju izgubljeni I otuđeni.

Radnja filma
Protagonista preživljava eksploziju, ali ostaje unakažen. Primoran da nosi zavoje preko čitave glave sebe doživljava kao čudovište koje žena sažaljeva, a ljudi izbegavaju. Koristi se ciničnošću kao mehanizmom odbrane. Čovek bez lica ne postoji. Nema porodicu, prijatelje, ženu, korene. Može počiniti zločin i ne odgovarati za isti. S obzirom na to da ne postoji za ostatak sveta, apsolutno je slobodan. Cena slobode je usamljenost. Glavni lik postaje čudovište, prilagođavajući unutrašnji svet fizičkom izgledu. Shvata da je čovek slobodan samo kada tama vlada svetom. Pomoć mu pruža psiholog koji presađuje kožu druge osobe na njegovo lice. Iako izgleda dovoljno privlačno da opet zavede svoju ženu, akter je anksiozan, paranoičan i na bizarne načine pokušava da testira novi identitet. Kriza identiteta protagoniste ujedno predstavlja krizu identiteta nacije. Naime, svedočeći užasima II svetskog rata, režiser ispituje posledice stradanja i uticaj zapadnjačke kulture na identitet nacije u godinama posle rata.

Simbolizam
Ispod osnovne radnje nazire se čitav svet simbola kojima Tešigahara stvara svedočanstvo vremena. Posmatrajući unakaženo lice medicinske sestre lako možemo prečuti prigušene Hitlerove govore koje koristi kako bi nam ukazao na to da je ona žrtva ratnog razaranja. Odbačena i usamljena, utehu traži u incestuoznoj vezi s bratom koji je jedini prihvata u potpunosti. Rezultat je tragičan za oboje. Primetan je kontrast između onoga što vidimo i onoga što čujemo. Sterilna laboratorija koja ostavlja dojam hladnoće, i uopšte mračna atmosfera upotpunjena je romantičnom muzikom. Retko kad imamo priliku da posmatramo lice junaka. Režiser ga snima iznad, sa strane ili kroz neki objekat. Dakle, postoji blokada.

Konstantna usamljenost postaće naše normalno stanje.

Lice ne igra ulogu medijuma uma i spoljnog sveta. Ne postoji mogućnost donošenja zaključaka o reakcijama na osnovu ekspresija lica. Nosilac filma oličen u simbolu je maska. Ne postoji jednoznačan odgovor na pitanje šta maska predstavlja. Moguće je izdvojiti barem tri uloge koje ima: sredstvo koje akter koristi kako bi se priključio društvu, pobegao od društva, ili od samog sebe. Brojna su pitanja od interesa koja mogu pomoći u rasvetljavanju teme filma. Prilagođava li se junak maski ili ona njemu? Zahvaljujući maski protagonista je ono što je oduvek želeo da bude ili je konačno ono što u biti jeste? Maska ga je zarobila ili oslobodila?

Kritika
Film je doživeo komercijalni neuspeh, a kritičari mu nisu bili naklonjeni. Opisivali su ga statičnim i hladnim, naglašavajući da može izazvati samo interes koji se može opisati morbidnim. Decenijama kasnije prepoznat je kao jedan od najznačajnijih japanskih filmova dvadesetog veka. Zahtevajući značajno intelektualno angažovanje ostaje izvan domašaja širokih masa i obavezno štivo filmskih znalaca.

AUTORKA: Aleksandra Štrbac

Ocenite tekst: