Različita bolest, isti pacijenti

Da li doktor treba da leči pacijente istim lekovima, a da je pritom uzrok bolesti potpuno drugačiji? Da li je struka zatajila ili jednostavno ne smemo da se okušamo novim politikama kako bismo izašli iz krize i podigli opalu privrednu aktivnost?


Na osnovu određenih statističkih istraživanja o krizama došlo se do zaključka da ekonomske krize izbijaju na svakih desetak godina. Ukoliko se osvrnemo na period od 2000-ih, pa nadalje, možemo videti da je u SAD-u 2001. godine došlo do tzv. dot.com balona, koji su stvorile rastuće internet kompanije. Zatim, erupcija globalne finansijske krize 2008. godine, izazvana deregulisanim rastućim tržištem nekretnina, na čelu sa glavnim igračima – investicionim bankama. Nedugo posle toga, dodajmo i krizu javnog duga u periodu 2010 – 2012. godine. U tom periodu su države morale da se zadužuju i time prekoračile dozvoljenu zaduženost iz Mastrihtskog sporazuma (podsetimo se dozvoljene granice javnog duga do 60% BDP-a). Gle čuda, eto je nakon punih deset godina, nova kriza. U prvom kvartalu 2020. godine kreće eksponencijalno širenje, sada nam poznatog virusa, COVID19.

Već je bilo najava da možemo očekivati novu krizu, i to mnogo veću i sa duže osetnim posledicama od one iz 2008. godine. Stručnjaci su dali procenu da se ista može očekivati za 5 – 10 godina od danas, ali očigledno je novonastali virus tu neminovnost ubrzao i sve države doveo do svršenog čina.

Monetarna politika SAD-a i Evropske unije (FED i ECB) – Funny money

Poređenjem možemo zapaziti sličnosti u ponašanju funkcionera Federalnih američkih rezervi i Evropske centralne banke, u cilju suočavanja sa trećom i nezvanično četvrtom svetskom krizom.

FED 2008, pod vođstvom administracije Džordža Buša, kao i pod B. Obaminom administracijom, upumpava u sistem 700mlrd $, odnosno 787mlrd $, kako bi se pomoglo u sanaciji urušenog hipotekarnog tržišta, zbog dotrajalog i deregulisanog lanca sekjuritizacije.

ECB, pod vođstvom Maria Dragog, odmah nakon osetnog šoka radi isto, štampajući dodatnu količinu novca u iznosu +200mlrd $, u cilju spašavanja evropskih finansijskih institucija, sa naglaskom na bankarski sektor.

Velika je stotka kad je zarađuješ, ali je mala kad je trošiš.“ – finska poslovica

Sada FED, pod vođstvom administracije Donalda Trampa, preko tržišta hartija od vrednosti povećava dodatnu količinu u iznosu od 625mlrd $. Pored toga, privremeno ukida regulatorne zahteve, poput toga da komercijalne banke ne moraju držati obavezne rezerve na depozite građana.

Sadašnja čelnica ECB-e, Kristin Lagard, marta 2020. godine najavila je paket pomoći od 750mrld € za zemlje pogođene virusom COVID-19, pod nazivom „Vanredni pandemijski program otkupa obveznica“.

Ostale centralne banke zemalja Evrope i Azije čine isto. Primera radi, Nemačka je najavila ponudu kredita preko državne razvojne banke KfW , koja glasi na iznos od preko 100mlrd €, uz garanciju od 90% na uzeti kredit.

Berzanski indeksi širom sveta neminovno padaju, kako pre, tako i posle upumpanog novca.
Pored toga, poznato je da su centralne banke svih zemalja ponovo spustile referentnu kamatnu stopu, kako bi omogućile ekonomiji da nastavi sa pozajmljivanjem novca, ne bi li privrednu aktivnost održale u životu. Takođe, NBS je uvela i moratorijum za zadužena fizička i pravna lica, što će odložiti sve obaveze po osnovu kredita, na period od tri meseca.

Fiskalna politika – privrednici držite se

Sa druge strane, takođe imamo jaku ekspanzivnu fiskalnu politiku. Zemlje od Japana do SAD-a spuštaju poreske stope, stope PDV-a, poreza i doprinosa. Sa druge strane, povećavaju poreske olakšice i nastavljaju sa subvencijama. Dakle, i ovde imamo slučaj da jaki stimulansi uzimaju maha, kako bi omogućili realnoj ekonomiji da nastavi da diše. Takođe, od strane srednjih i velikih preduzeća, u Srbiji su izneseni predlozi o uvođenju mera u cilju suzbijanja recesije. Mnoge kompanije u saradnji jedne sa drugima, a u skladu sa interesima kompanija i zaposlenih, dali su svoje predloge.

S tim u vezi, 10. aprila ove godine, na čelu sa Ministarstvom finansija, Republika Srbija je usvojila Program ekonomskih mera za podršku privredi. Isti se sastoji od 4 dela: mere poreske politike, direktna pomoć privatnom sektoru, mere za očuvanje likvidnosti, ostale mere (moratorijum na isplatu dividendi do kraja godine, osim za JP, kao i direktna pomoć svim punoletnim građanima po okončanju vanrednog stanja).Ukupan iznos koji ovaj paket mera iziskuje je 5,1mlrd €.           

„Počnite sa onim što je ispravno, a ne s onim što je prihvatljivo.“ – Peter Drucker

Mere poreske politike, u užem smislu, pretpostavljaju odlaganje plaćanja dospelih poreskih obaveza, uz kasniju otplatu na rate, najranije do početka 2021. godine. Odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade sprovodi se u cilju obezbeđenja likvidnosti, održanja privredne aktivnosti i zaposlenosti.     

Povodom prethodno pomenutih mera, uznemiren glas privrednika se može sve češće čuti. Većini mikro i malih preduzeća ovakve mere ne predstavljaju dugoročan opstanak na tržištu, već kratkoročnu slamku spasa. Predviđanja analitičara nisu optimistična, jer set mera pretpostavlja da će pandemija proći za jedan kvartal, što nije slučaj, imajući u vidu da privrednici često posluju na inostranom tržištu, koje je takođe pogođeno pandemijom.

Ovog puta, problem sa strane smanjene ponude (2008) se širi i na stranu smanjenje agregatne tražnje. S tim u vezi, da li je adekvatno pripisati iste lekove pacijentima koji imaju različite simptome? Ne, lekovi ne mogu biti isti, te se način ponašanja centralnih banaka i vlada mora razlikovati.

Ekonomska aktivnost se ne može podsticati pozajmljenim novcem, pogotovo ako je prekomerni javni dug zapravo razlog krize (i u momentima kada ne vlada pandemija).

Pitanja koje se postavljaju su – Ko u ovoj nevolji stoji sa strane i zarađuje u kriznim vremenima? Da li je to ona ista grupa ljudi koja nas je dovela do ovakvog stanja? Na kojoj strani su benefiti, a na kojoj je kolateralna šteta? Jedno je sigurno, neko će svoj najveći novac zaraditi upravo u vreme najveće krize!

AUTOR: Ivica Vasić

Ocenite tekst: