Razmišljati kao milioner i druge zablude

Tražeći rođendanski poklon, ulazim u Vulkan i pogled mi privlače drečavo narandžaste korice – „Kako razmišljati kao miloner” (Eker T. Harv). Sa svih strana bombarduju nas receptima kako biti uspešan, ali ko je zapravo taj „milioner”? Nadprosečno srećna ili nesrećna osoba, neko bolesno inteligentan, neko ko ima bogate roditelje ili je, jednostavno, rođen pod srećnom zvezdom? Pa, moderna psihologija kaže da postoje određena ponašanja bogatih i da ona mogu da se nauče.

Pravilo br. 1 – Kompromis. Jednostavno, ne možete doći na sastanak sa potencijalnim investitorima i ponašati se kao da ćete dobiti sve. Mnogo je važnija uloga komunikacije – potisnite svoje želje i slušajte sagovornika ili se, barem, pravite da to radite.

Pravilo br. 2 – Ne trošite novac na čaj i kafu. Shvatite ovo kao poruku da troškovi koji nam izgledaju sitno, zapravo, najbrže dovode do praznog novčanika.

Pravilo br. 3 – Ako želite da budete bogati spolja, najpre morate postati bogati iznutra – sve kreće iz glave, zar ne?

Pravilo br. 4 – 50/30/20 ili „kontrolišite svoj budžet”. Pedeset procenata novca trošite na životne potrepštine (hrana, prevoz, računi), 30% su lični troškovi – sve ono što nas čini srećnim, zabava ili hobiji, a 20% je štednja – deo koji treba u startu da uštekate i ponašate se kao da ga nema.

Pravilo br. 5 – Ne koristite kreditne kartice. One nam daju lažnu sliku da imamo na raspolaganju više nego što zaista imamo. Ohrabruje nas da kupimo nešto bez razmišljanja da li nam je to stvarno i potrebno samo zato što imamo osećaj da možemo odmah da iskeširamo.

Čini mi se da smo svi, u većoj ili manjoj meri, robovi svega onoga što čujemo u najranijoj fazi odrastanja. Odmalena nas uče kako novac ne pada sa neba i time se u našu svest urezuje barijera – čim neko ima avione i kamione, to sigurno nije od poštenog rada. Time mi podsvesno udaljavamo sebe od novca smatrajući ga lošim. Ali, novac nije ni dobar ni loš, novac je neutralan, a isključivo naš pristup njemu može biti dobar ili loš.

Tu su i one velike priče o velikim ljudima. Tipičan filmski scenario svakog bogataša – kreneš od najnižih poslova i vremenom postaneš šef. Uzećemo primer Majkrosofta. Legenda kaže kako je neki običan građanin konkurisao u ovoj kompaniji za poziciju čistača. Nadređeni ga je primio i rekao mu da će mu poslati na mejl sve informacije, dok mu je čovek rekao kako nema mejl i zbog toga nije dobio posao. U trenutku očaja, čovek kupuje gajbu povrća i dolazi na ideju da ga preprodaje po većoj ceni i vremenom postaje vlasnik jednog od najvećih lanaca prodaje povrća u Americi. Kada je otišao da u osiguravajućoj kompaniji osigura svoju imovinu, ponovo nije imao zatraženi mejl. Službenik ga je vidno začuđen pitao kako je moguće da je neko izgradio imperiju a nema mejl. „Šta biste tek bili da imate mejl?” „Bio bih čistač Majkrosofta”, odgovorio je čovek. Da li je ovo samo legenda ili se zaista dogodilo, zna samo čuveni Majkrosoft, ali ovaj primer definitivno potvrđuje naučnu činjenicu da je ekonomski najisplativije ulagati u najsiromašniji sloj društva ili, prevedeno na srpski jezik – ako ne umeš da barataš sa malo, nećeš umeti ni sa mnogo.

Budući ekonomisti, svi smo mi na prvom i pravom upravo zbog čuvenog nam novca i školujemo se da upravljamo istim. Izdvojiti se iz mase novoupisanih studenata nije nimalo jednostavno i zbog toga nemam adekvatan savet osim – bolje da vi upravljate novcem, nego da novac upravlja vama.

Srećan ispitni rok i ostatak leta!

AUTORKA: Kristina Kerekeš

Ocenite tekst: