Reč urednika

Društvena entropija

Entropija predstavlja meru broja načina na koji se jedan sistem može formirati od istih komponenata. Po jednačini, entropija (S) je jednaka proizvodu Bolcmanove konstante (k) i prirodnog logaritma broja načina (W) na koje čestice sistema mogu biti raspoređene, a da pritom makroskopska svojstva sistema ostanu ista. Posledice entropije opisuje Drugi princip termodinamike, koji kaže da će zatvoren sistem, prepušten sam sebi, preći iz manje verovatnog u više verovatno stanje, odnosno entropija sistema može samo da raste. Uzmimo za primer slagalicu. Postoji veliki broj načina na koji se delovi slagalice mogu kombinovati, ali samo jedan način daje pravilno složenu slagalicu i njegova entropija jednaka je nuli. Ipak, verovatnoća takvog događaja je gotovo zanemarljiva. Iako zakoni fizike dozvoljavaju da se slagalica sklopi sama od sebe ukoliko protresemo kutiju, daleko je verovatnije da će sistem samo postati neuređeniji. Ukoliko želimo da slagalica zasigurno bude sklopljena na odgovarajući način, tj. da sistem bude uređen, neophodno je uložiti rad protiv spoljašnjih sila, odnosno otvoriti sistem. U suprotnom će  težiti većoj dezorganizovanosti.

Društvena analogija

Sistem je skup međusobno povezanih ili zavisnih elemenata koji formiraju integrisanu celinu. Primer otvorenog sistema jeste biološki sistem u kojem se rad Sunčeve energije koristi za izgradnju molekula neophodnih za život. Elementi biološkog sistema jesu ćelije, koje se, prkoseći entropiji, grupišu
stvarajući različita tkiva, a potom i čitave organizme. Ukoliko bismo društvo posmatrali kao jedan veliki živi organizam, ista načela koja važe za svet prirode mogla bi analogno biti preslikana i na društveni svet. U društvenom sistemu elemente predstavljaju pojedinci povezani raznovrsnim interakcijama koje se uspostavljaju među njima. Kako bi društveno tkivo postalo čvršće, a sistem efikasno funkcionisao, potrebno je uložiti rad koji će se suprotstaviti entropiji i sledstveno podići nivo organizovanosti na viši nivo, uvodeći red u sistem koji po svojoj prirodi teži neredu. Rad koji je potrebno izvršiti pri stvaranju pozitivnih sistemskih promena dolazi angažovanjem pojedinaca.

Težina (ne)reda

Uvođenje reda u sistem znači promenu trenutnog stanja, odnosno organizovanje poretka stvari tako da on sledi određena (drugačija) pravila. Ipak, poštovanje pravila i veći stepen organizovanosti i kontrole ne odgovara svim elementima društvenog sistema. Ti elementi jesu interesne grupe koje usled sistemskih promena gube svoje pozicije i privilegije. Svako je vođen sopstvenim interesima i lobiranje za njih je sasvim razumljiva i uobičajena praksa. Problem nastaje kada interesne grupe prestanu da biraju demokratska sredstva kao legitiman način ostvarivanja vojih ciljeva.

Zašto fizika?

Ukoliko se pitate zbog čega čitava ova priča o fizici, a ne o ekonomiji ili nečem nama bližem, najjednostavniji odgovor bi bio – jer je sistem došao do te kritične tačke da pojedinci, umesto da izučavaju fiziku, fizički napadaju fizičare. Naravno, ovo je aluzija na nedavno odigran nemili događaj pokušaja zastrašivanja fizičara Milovana Šuvakova, zbog uloge koju ima u menjanju sistema obrazovanja kao savetnik u Ministarstvu. Sistem je potrebno menjati upravo jer dozvoljava da osim obrazovanja i razvijanja sopstvenih sposobnosti, odnosno upotrebe znanja, na penjanje stepenicama društvene hijerarhije isti efekat ima i upotreba sile. Dopustimo li da ljudi koji svojim primerom i nesebičnim delovanjem menjaju sistem na bolje, budu zaplašeni od strane nekolicine kojima te promene direktno zadiru u sebične interese i nezaslužene privilegije, gubimo sve pozitivne učinke koji mogu poboljšati kvalitet našeg života u budućnosti. Gubimo svi, dobijaju samo oni.

S = k ln(W)

Prethodno pomenuta jednačina entropije uklesana je na nadgrobni spomenik njenog tvorca – poznatog fizičara Ludviga Bolcmana. Ironija leži u činjenici da ga je upravo ta jednačina i odvela u grob. Navodno, zbog velikog protivljenja njegovim teorijama i promenama koje su one izazivale u svetu fizike, duboko razočaran, odlučio je da počini samoubistvo. Nedugo zatim, ustanovljeno je da su njegove ideje bile tačne sve vreme. Poučeni ovim tragičnim događajem, moramo se potruditi da glas predstavnika pozitivnih promena nadjača, jer, u suprotnom – utihnuće. A to će biti tragično za sve nas.

AUTOR: Nikola Komazec

Ocenite tekst: