Shopguru, aplikacija za lakšu kupovinu

Student treće godine Ekonomskog fakulteta i Londonske škole ekonomije, Vladislav Pavlov, zajedno sa rođenim bratom pokrenuo je aplikaciju ShopGuru, koja je namenjena lakšoj i bržoj kupovini. Aplikacija je usmerena na najčešći problem potrošača – nesnalaženje u prodavnicama, usled čega su došli na ideju da naprave mapirani prikaz prodavnica koji će vas jednim klikom dovesti do željenog proizvoda.


ML: Za početak, pitanje koje ste verovatno dobili već hiljadu puta, kako je nastala ideja za pokretanje aplikacije? U kom trenutku ste bili sigurni da želite tome da se posvetite?

Sve počinje tako što je moj brat, pre otprilike godinu dana, devojci pravio ručak i bio mu je potreban susam, koji nije uspeo da pronađe u prodavnici, niti je uspeo da od radnika u prodavnici dobije informaciju gde se on tačno nalazi. Pošto se bavi programiranjem, logično rešenje je bilo da napravi aplikaciju koja će mu rešiti problem. Kada mi je objasnio svoju ideju, u priču ulazim i ja, i nakon toga zajedno započinjemo istraživanje tržišta. Prvo smo anketirali ljude ispred supermarketa i većih prodavnica i tu videli da i oni imaju isti problem i da se gotovo svim anketiranim licima dogodilo da nekada nisu mogli da pronađu neki proizvod, a drugi problem koji su isticali bilo je čekanje na kasama. Nakon toga počinjemo da istražujemo šire tržište i kako to rade razvijenije zemlje, gde dolazimo da zaključka da je trenutno najveći trend u svetu pravljenje aplikacija preko kojih ljudi mogu brzo i lako da pronađu ono što im treba i da, generalno, cela industrija postepeno prihvata ovaj koncept kupovine.

ML: Dakle, vi ste anketirajući ispred prodavnica uvideli da sigurno sve generacije imaju ovaj problem, dok vaša aplikacija verovatno više zadovoljava mlađe generacije koje su vezane za smart telefone. Da li ste imali ideju kako da vaš koncept približite i starijim kupcima?

Osnovna ideja svakog startapa u fazi razvijanja je da gađa tržišnu nišu, jer tako najbrže može da se širi. Naš fokus je na dve target grupe – studente koji su tek došli u Beograd, još uvek su u fazi snalaženja a, naravno, uvek pored sebe imaju smart telefone, i zaposlene osobe, one koji možda menjaju posao, osnivaju porodicu i limitirani su sa vremenom.

ML: Da li je moguće da ovakva aplikacija zaista još uvek nije postojala na Google Play-u?

Rađene su doktorske studije o uzročno-posledičnoj korelaciji između broja sati, odnosno vremena provedenog u prodavnici, i broja proizvoda koji se kupe i ona je svuda pozitivna, odnosno što se duže zadržiš u prodavnici više ćeš da kupiš. I ovo je bilo tačno do pre nekoliko godina otkad su potrošači polako počeli da menjanju svoje navike. Danas mlađe generacije ne žele da gube vreme čekajući u prodavnicama i radije će otići u manje objekte gde mogu brže da kupe to što žele.

Svi su nam rekli: uradite vi to što ste zamislili negde drugde, pa ako uspete, dođite kod nas.

U Velikoj Britaniji, recimo, postoji aplikacija slična našoj, ali glavna razlika između naše i njihove verzije je multi retail koncept. Neki njihovi lanci imaju aplikaciju koja funkcioniše gotovo isto, ali tu aplikaciju možete da koristite samo u njihovim objektima, ne i u drugim lancima. Naša aplikacija je zamišljena tako da se može koristiti u bukvalno svim lancima. Mi je nismo pravili za jedan lanac tako da ga koristi samo on, već je zamisao da pristup aplikaciji imaju svi potrošači u svim prodavnicama.

ML: Kako marketi reaguju kada im ponudite aplikaciju?

Definitivno je najteži korak napraviti dobru „tizer” prezentaciju i u svega nekoliko slajdova ubedite direktore da vas pozovu na sledeći sastanak. Odbojnost postoji iz nekoliko razloga. Postoji takozvano psihološko uznemiravanje kupaca, odnosno, ako uvedeš nešto novo, time možeš da iznerviraš kupce i da oni prestanu da kupuju u prodavnici. Druga stvar je to što veliki ritejleri ne mogu tek tako da nam dozvole da imamo uvid u njihove cene zarad sopstvene sigurnosti, a nama je pristup cenama neophodan da bi projektovali aplikaciju do kraja. Svi su nam rekli: uradite vi to što ste zamislili negde drugde, pa ako uspete, onda dođite kod nas.

ML: Kako se uopšte dolazi do direktora velikih lanaca, kako ste nabavili kontakte?

U početku smo se snalazili sami i to, naravno, nije prošlo najsjajnije. Niko ne želi da sarađuje sa vama – jer oni imaju ime a vi ga nemate. Najviše nam je pomogao startup centar. Oni su nas upoznali sa celim startup ekosistemom u Srbiji, gde je gomila ljudi spremna da vam zaista izađe u susret, jer su se i oni mučili, pa znaju kako vam je.

ML: Koji su vam planovi za naredan period?

Aplikacija je trenutno u funkciji u samo jednom Dima marketu, na Altini, tako da trenutno radimo na tome da se umrežimo na ceo njihov sistem i proširimo aplikaciju i na njihove ostale objekte širom Srbije. Ako se tamo dobro pokažemo, direktor Dime će nam pomoći da ostvarimo saradnju i sa drugim lancima kako kod nas tako i u okolnim zemljama.

ML: Da li imate podatak o tome koliko je ljudi dosada skinulo aplikaciju?

Imamo, skinulo je preko tri hiljade ljudi, što je solidno, ali toliki broj je pre svega zbog naših gostovanja na televiziji, na RTS-u i Pink-u. Broj koji je nama bitan je koliko ljudi aplikaciju aktivno koristi, a taj broj je već mali. Trenutno ne promovišemo aplikaciju, jer želimo da je pre toga usavršimo. Zasada imamo samo spisak proizvoda, njihovu poziciju u marketu i cene od pre, recimo, tri meseca. Još uvek nam fale slike i opisi proizvoda i najvažnije tekuće cene.

ML: Kako izgleda proces pravljenja aplikacije?

Mi smo sve informacije nabavljali sami, jer Dima nije želela da nam tek tako, olako, da informacije koje su nam potrebne, već su želeli da vide da li ćemo u tome uspeti sami. Dozvolili su nam samo da uđemo i sami mapiramo i napravimo skicu prodavnice. Da bismo to uspeli, prvo smo morali da napravimo drugu aplikaciju za mapiranje i da angažujemo arhitekte da nam naprave skice.

Mi imamo dupli problem – ritejleri ne žele da nam daju informacije jer nemamo korisnike, a mi ne možemo da imamo korisnike jer nemamo informacije.

Brat i ja smo sami skenirali kodove za preko četiri hiljade proizvoda. Izgubili smo skoro dva meseca sveukupno, a sve to bi išlo deset puta brže da smo imali pristup gotovim informacijama iz njihovog sistema. Mi imamo dupli problem – ritejleri ne žele da nam daju informacije jer nemamo korisnike, a mi ne možemo da imamo korisnike jer nemamo informacije.

ML: Koliko to sve košta, koliki su vam troškovi?

Još uvek smo na početku i nije bilo većih troškova, to su, uglavnom, neke sitne takse koje smo uspevali da otplatimo sami. Trenutno učimo kako da bolje prodamo proizvod. Naravno, potreban nam je investitor, jer ti oni čuvaju leđa, recimo, šalju na sastanke ljude koji su mnogo iskusniji u pregovaranju. Konkretno, trenutno pregovaramo sa dva fonda. Cilj je da mi prodajemo našu aplikaciju ritejlerima, što će njima povećati broj potrošača, a za potrošače je to, naravno, potpuno besplatno i pomaže im pri kupovini.

ML: Da li na neki način imate podršku fakulteta, da li su čuli za vaš projekat i da li su kolege upoznate sa funkcionisanjem aplikacije?

Neki profesori su upućeni i izašli su nam u susret dajući nam kontakte. Što se tiče kolega – znaju, neki su nam, čak, nudili i da rade za nas, ali još uvek nismo imali šta da im ponudimo. Trenutno bi nam značila pomoć u vođenju društvenih mreža i sajta, pa ko želi, može da nas kontaktira u svakom trenutku, na zvaničnom sajtu, fejsu ili bilo kojoj drugoj mreži.

ML: Poruka za studente koji imaju neku ideju poput vaše, ali nemaju hrabrosti da je realizuju?

Ovo je idealno doba da se razvijamo i da rizikujemo. Bolje da sada, sa dvadesetak godina, probamo sve što želimo, nego da sa četrdeset shvatimo koliko nam je život loš. Ako nisi zadovoljan na fakultetu, loše se osećaš i ne snalaziš se, promeni fakultet. Ako želiš da putuješ, ne ograničavaj se – putuj. Sada je pravo vreme za sve što si zamislio.

INTERVJU VODILA: Kristina Kerekeš

Ocenite tekst: