Shvatite da nema odlaganja obaveza! – Intervju sa dekanom prof. Branislavom Boričićem

Za svakog profesora i studenta dolazak jeseni simbolično predstavlja novi početak. Taj početak na EKOF-u je tradicionalno obeležen intervjuom sa dekanom fakulteta, a već petu godinu za redom za “MonopolList” govori prof. Branislav Boričić, koji će još ceo jedan mandat sedeti na čelu dekanata.


ML: Ove godine ste ponovo izabrani za dekana Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Koji su glavni ciljevi i zadaci koje ste sebi postavili u narednom mandatu?

U tom će mandatu biti aktuelna akreditacija studijskih programa na sva tri nivoa studija i to je uvek dobra prilika za njihovo unapređenje. Ovoga puta će posebna pažnja biti posvećena međunarodnoj uporedivosti tih programa, a putokaz će nam biti najbolje škole u svetu. Pripremaćemo se za međunarodnu akreditaciju, uključivanje stručne prakse u program i bitno inoviranje studijskih programa master i doktorskih studija. Paralelno s tim procesima treba da se radi na motivisanju studenata da daju bolje rezultate na studijama i da budu efikasniji.


ML:
Šta smatrate najvećim doprinosom fakultetu u prethodnom periodu?

Na planu nastave to je usvajanje tri nova modula osnovnih studija, Poslovna informatika, Ekonomija i finansije i Poslovna analiza i konsalting, te uvođenje fakultativnih (i besplatnih) uvodnih računarskih kurseva; na planu međunarodne saradnje, partnerstvo sa Univerzitetom u Londonu i Londonskom školom ekonomije i političkih nauka, te početak zajedničke realizacije studijskog programa Economics and finance, koja vodi do dvostruke diplome, Univerziteta u Beogradu i Univerziteta u Londonu; na planu saradnje s privredom, uspostavljena je saradnja sa više od 450 preduzeća koja su omogućila više od 1.800 mesta za stručnu praksu naših studenta, te efikasnije zapošljavanje naših diplomaca; na planu poboljšanja uslova rada studenata i nastavnika, zamena prozorske stolarije, zamena električnih instalacija, klimatizacija cele zgrade, unapređenje protivpožarne zaštite, rekonstrukcija krova i fasade zgrade, renoviranje svih prostora u kojima borave studenti, uključujući i novu računarsku salu sa 74 mesta; na planu saradnje sa studentima, transparentno finansiranje studentskih projekata; na planu komunikacije sa našim bivšim studentima, osnivanje Alumni kluba i njegovo funkcionisanje.

ML: Šta smatrate da je moglo biti bolje?

Nažalost, nismo uspeli da studentsku stručnu praksu uvrstimo kao obavezan ili bar fakultativan deo studijskih programa, za koji bi studenti dobijali konkretne bodove i bolju šansu da pronađu adekvatnog poslodavca. Iako u porastu, pokazatelji na planu međunarodne mobilnosti studenata i nastavnika imaju prostora za poboljšanje. Nezadovoljavajuća je, po mom mišljenju, i efikasnost studiranja.

ML: Učešće studenata u izboru dekana na stranim fakultetima nije retkost. Šta mislite o takvom sistemu glasanja pri izboru dekana?

Oprobana su zakonska rešenja sa neposrednim učešćem studenata u utvrđivanju predloga za izbor dekana, i to je bio period kada nastavnici starijih godina nisu imali nikakvu šansu da dođu na mesto dekana. Sada studentski predstavnici, kao i predstavnici nastavnika, nenastave i države, ravnopravno i direktno biraju dekana. Pored toga, tokom poslednje dve decenije, važećim zakonskim rešenjima, participacija studenata u organima visokoškolskih ustanova je znatno unapređena u Srbiji i istovetna je sa praksom u evropskim zemljama.

ML: Kako ocenjujete komunikaciju i saradnju sa studentskim organizacijama na fakultetu i SPEKOF-om?

Ta saradnja je odlična, naročito nakon uvođenja potpuno transparentnog finansiranja studentskih projekata, ali postoje i oscilacije s obzirom na promenljivost studentskih predstavnika u organizacijama. Dobar je primer MonopolList, koji svake godine menja redakciju i nije vam lako da ostvarite kontinuitet na duži rok.

ML: Ove godine je naš Univerzitet doživeo pad na Šangajskoj listi. Kako to komentarišete i šta je, po Vašem mišljenju, glavni razlog tome?

To je očekivano oscilovanje između 200. i 400. mesta i to je posledica sistemski nerešenog pitanja finansiranja naučno-istraživačkog rada. Ako se to pitanje uskoro ne reši, slede nam još veće oscilacije. Veliki je uspeh, za ovako siromašnu zemlju, da uopšte ima univerzitet koji je rangiran na Šangajskoj listi.

ML: Koji su Vaši utisci vezani za saradnju sa Londonskom školom ekonomije i političkih nauka i da li ste zadovoljni učinkom naših studenata i nastavnika?

To je bio jedan od najvećih izazova za naš fakultet u ovom periodu. Nakon izvanredne efikasnosti, 91% položenih ispita naših studenata ove godine, londonski partner nam je ponudio vanredno podizanje partnerskog odnosa na viši nivo, što ćemo narednih meseci i realizovati. Ova saradnja ima za posledicu reformisanje silabusa i povećanu međunarodnu vidljivost našeg fakulteta i Univerziteta u Beogradu.

ML: Novoupisani studenti uskoro započinju svoj akademski put na EKOF-u. Šta smatrate najvećom greškom koju studenti prave tokom svog školovanja na „Prvom i Pravom”?

Najveći je problem zakasnela reakcija studenata na zahteve nastave. Moraju svi shvatiti, i stariji i mlađi studenti, da nema odlaganja obaveza. Okolnost da ima čak šest ispitnih rokova u toku jedne godine uvek poručuje: „Ne moraš sada, možeš i za mesec dana”, nasuprot onoj staroj dobroj narodnoj: „Sve što možeš danas, ne ostavljaj za sutra!”

INTERVJU VODIO: Stefan Rodić

Ocenite tekst: