Sikstinska kapela impresionizma

Okružen drvoredima parka Tiljerije (Jardin des Tuileries), na njegovom samom obodu, neposredno uz reku Senu, prostire se zdanje nastalo sredinom devetnaestog veka, koje pleni monumentalnim elementima i predstavlja riznicu dela velikana likovne umetnosti.


Godine 1952. Andre Mason (André Masson), svestrani umetnik, je izrekao zadivljujući opis prostora u kome se nalazi poslednje delo koje je stvorio jedan od predstavnika revolucionarnog pravca u slikarstvu, Klod Mone (Claude Monet), nazvavši ga Sikstinskom kapelom impresionizma. Ova ustanova takođe čuva deo umetnina koje su pripadale Polu Giljamu (Paul Guillaume), jednom od najznačajnijih kulturnih figura i trgovcu umetničkih dela nastalih mahom u ranim dekadama dvadesetog veka.

„Novi kormilar“
Trgovina jeste delatnost koja ima istorijski kontinuitet, prisutnost u gotovo svim oblicima organizovanosti društva, počev od kamenog doba. Mnogobrojne sfere ove ekonomske aktivnosti su se menjale, nestajale i nastajale, ali pojedini principi su se sačuvali i imali primenu u svakom vremenskom razdoblju.

Većina trgovaca umetničkih slika prethodnog veka je bila usredsređena na stvaranje ponude koja će na najbolji način odgovoriti zahtevima tražnje. Uspostavljanje poslovnog odnosa između dve međusobno dopunjujuće strane nije ono čemu je Pol Giljam primarno težio. On je želeo da bude prenosilac određenih aspekata kulturnog i umetničkog duha Pariza, na izvestan način interpretator umetnosti koja je tada nastajala, pružajući time moralnu i materijalnu podršku stvaraocima. Imao je san koji je učinila neostvarivim njegova preuranjena smrt, a to je transformacija kolekcije koju je posedovao u muzej moderne umetnosti. Do transformacije je došlo, ali time što je značajno izmenjen njen sadržaj, sa težnjom da se stvori harmonična celina, dominantno bazirana na delima impresionista, u najvećoj meri stvorenih od strane Renoara (Renoir), Sezana (Cézanne), ali i Matisa (Matisse), predstavnika fovizma. Danas se kolekcija sastoji od 146 dela, koja su deo stalne postavke muzeja Oranžeri.

„Rođenje cveta“
Klod Mone je poslednje tri decenije života proveo oslikavajući baštu svoga doma u mestu koje se naziva Živerni (Giverny), za koju je smatrao da je njegovo najznačajnije umetničko delo. Otuda, nadahnutost i neiscrpnu inspiraciju u stvaranju Mone je pronalazio u osobenostima kojima priroda pleni, kroz različita godišnja doba, često prikazujući iste predele u svoj raznolikosti svetlosti i tonova, određenih smenom delova dana. Tako je nastala serija slika koja se naziva „Lokvanji“ (Nymphéas).

„Iluzija beskonačne celine, talas bez horizonta i obale“. – Klod Mone

Na dan primirja u Prvom svetskom ratu, 11.11.1918. godine, Mone je odlučio da pruži doprinos ovom događaju i kao simbol mira pokloni Francuskoj set slika, koje su izložene i uređene u prostoru prema njegovoj želji. Reč je o nizu platna koji predstavlja osam slika, visine od 1,97 metara i dužine od gotovo 100 metara, izloženih u dve ovalne prostorije. Set je podeljen na dve celine. U jednoj prostoriji, nalaze se kompozicije kojima dominiraju vrbe, tik uz vodu – najdublji element, koji se neprekidno preliva i skrovito čuva niti svoje lepote. U drugoj prostoriji, posmatrač je okružen refleksijom neba i vegetacije koja se prostire duž vodene površine.

Zahvaljujući istinskoj povezanosti sa prirodom, postao je slikar nevidljivog.

AUTORKA: Sanja Marković

Ocenite tekst: