Siva Srbija

Svaki šesti građanin Republike Srbije ne zna da kaže šta je to siva ekonomija, a na prvom mestu građani smatraju da je reč o neprijavljenom radu (34%), dok tek 19% razume da je reč i o prodaji robe na crno, bez fiskalnih računa i plaćanja poreza, pokazuju rezultati koje je sproveo Ipsos Strategic Marketing u martu 2014. Možda ste i vi, kao student, učestvovali jednim delom u sivoj ekonomiji: možda ste radili privremeno neprijavljeno u kafiću ili pekari, ili uz naknadu čuvali decu prijatelja/poznanika? Ako niste lično, znate sigurno nekoga ko jeste.

 

Sivu ekonomiju čini obavljanje legalne ekonomske aktivnosti, koja se ne deklariše na pravi način. Bilo
da je to zato što žele da izbegnu oporezivanje po osnovu profita, zaposlenosti, socijalnog osiguranja, PDV ili nešto drugo, poslodavci često deo prometa ne prijavljuju, odnosno potcenjenjuju njegovu vrednost, ili ga, u krajnjem slučaju, uopšte ne prijavljuju. Ukoliko su u pitanju nelegalne ekonomske aktivnosti poput trgovine narkoticima, belim robljem, prostitucija, reketiranje i sl. onda je reč o crnoj ekonomiji.

 
Kako je (iz)meriti?

 
Sivu ekonomiju je praktično gotovo nemoguće potpuno i precizno utvrditi, može se govoriti samo o njenim aproksimacijama. Jedan od pokazatelja može biti postojanje prevelikog obima prodaje međufaznih inputa u odnosu na finalne proizvode. RZS je zabeležio u 2014. godini da je čak 70 % hleba u Srbiji proizvedeno ilegalno, odnosno svaka druga vekna hleba u Srbiji je prodata na “crno” . Ili, građevinska industrija, gde međufazni proizvodi ne odgovaraju veličini građevinskih radova. Tako privredni subjekti u sektoru građevinarstva imaju skoro dva puta više šansi da budu u sivoj ekonomiji u odnosu na sektor ostalih usluga (izvor: „FREN“). Ostali načini za aproksimaciju sive ekonomije su i merenje potrošnje električne energije u domaćinstivima, utvrđivanje broja novčanica velike vrednosti u opticaju, i dr.

 
Siva slika Srbije

 
Potpuno nepostojanje sive ekonomije zvuči kao utopija, s ozbirom na to da i u najrazvijenijim zemljama postoji 10 do 15 % BDP-a sive ekonomije. Međutim, 30 % na koliko se procenjuje siva ekonomija u Srbiji, svrstava je u gotovo sam vrh zemalja u Evropi. Prema rezultatima primenjenog MIMIC metoda za Srbiju i ostalih deset centralno i istočno evropskih zemalja, efekat sive ekonomije na registrovani BDP je statistički veoma značajan i sa očekivanim negativnim znakom: ako BDP per capita opadne za jedan procentni poen, siva ekonomija raste za između 0,6 i 0,7 procentnih poena u zavisnosti od primenjenog modela (izvor: „FREN”). Postavlja se pitanje da li je siva ekonomija toliko loša stvar kada u zemlji sa visokom stopom nezaposlenosti obezbeđuje da veliki deo stanovništva dolazi do prihoda neophodnih za život i predstavlja im tzv. “sigurnosnu mrežu”. Međutim, što se tiče Srbije, ne može se reći da je siva ekonomija isključivo socijalna kategorija koja služi siromašnom delu stanovništva za opstanak. Ona je i način bogaćenja kriminalizovanog dela birokratije i velikih utajivača poreza, koji imaju paravan pod legalno osnovanim firmama (npr. u periodu od 1. januara 2013. godine do 30. septembra 2015. godine Sektor poreske policije identifikovao je 573 tzv. „fantom“ ili „peračkih“ preduzeća). U 2013. godini okončano je samo 46% pokrenutih prekršajnih postupaka, sa prosečnim trajanjem od 168 dana, a od ukupnog iznosa izrečenih novčanih kazni naplaćeno je samo 40,51% (izvor: NALED, Analiza o kapacitetima inspekcija, na osnovu podataka dobijenih od 29 prekršajnih sudova u Republici Srbiji). Stoga, ne čudi podatak da preko 60 % građana iz straha da ne ostanu bez posla, ne žele da prijave poslodavca. Sa druge strane,više od 50 % privrednika ne bi prijavilo sivu ekonomiju. Najćešće kao razlog navode da to nije njihov posao i nemaju poverenja da će otkriveni biti sankcionisani. Siva ekonomija je velika prepreka za izgradnju funkcionalne tržišne privrede. Ona je i kočnica razvitku snažnog sektora preduzeća, ali i izazov, koji je neophodno savladati na mnogim drugim poljima (poput utaje poreza, problema raspodele resursa na efikasan način, pitanja nelojalne konkurencije i distorzije samog tržišta). Primetno je da su određene kategorije sklonije sivoj ekonomiji od drugih (npr. preduzetnici, mlade firme, subjekti u građevinarstvu), a to nije nimalo slučajno. Bez poznavanja uzroka i strukture aktivnosti subjekata u sivoj zoni, nije moguć njihov prelazak u belu zonu. Posledično, potencijal za punjenje budžeta, bez odgovarajućih mera koje bi to i omogućile, ostaje na nivou potencijala.

Ocenite tekst: