Slamka spasa za realnu privredu

Istekli mandat Marija Dragija obeležila je borba za održanje Evrozone „na nogama“. Jedan od načina bilo je uvođenje kvantitativnih olakšica. Istovremeno, uveden je i monetarni instrument koji, iako potencijalno značajniji, nije privukao toliku medijsku pažnju. Reč je o operacijama za podsticaj realne ekonomije, a o kakvom instrumentu je reč i zašto je važan saznaćete u nastavku.


U periodu 2008-2014. Evropska centralna banka se koristila različitim instrumentima kako bi ublažila efekte svetske ekonomske krize i podstakla oporavak privrede. Ipak, 2014. u ECB se odlučuju da uvedu nove mere ne bi li dali veći podsticaj Evrozoni. Među tim merama našle su se, sad već dobro poznate, kvantitativne olakšice, a pored njih, u okviru instrumenata za operacije na otvorenom tržištu, još jedna vrsta pozajmica bankarskom sektoru – ciljane dugoročne operacije za refinansiranje tj. TLTRO (targeted long-term refinancing operations).

Šta su TLTRO

TLTRO predstavljaju poseban program jeftinih zajmova i spadaju u kategoriju nestandardnih mera monetarne politike. To su operacije koje bankama nude finansiranje po povoljnim uslovima u periodu do četiri godine, kako bi ih stimulisale da plasiraju zajmove realnoj ekonomiji, u cilju daljeg olakšavanja kreditnih uslova za privatni sektor.

Ključni aspekt ciljanih dugoročnih operacija za refinansiranje je u reči ciljani. Tako su nazvane jer je količina koju banka može da pozajmi od ECB vezana za pozajmice koje banka plasira nefinansijskim kompanijama i domaćinstvima (izuzev pozajmica domaćinstvima za kupovinu kuća). Dakle, uslov za TLTRO pozajmicu je da banke novac plasiraju realnoj ekonomiji, a pogotovo kompanijama, čime se podstiče tekuća monetarna politika ECB i vrši neposredniji uticaj na privredu. Što banka više zajmova plasira, to će kamatna stopa na njenu pozajmicu TLTRO biti povoljnija.

Prva serija TLTRO zajmova najavljena je juna 2014, druga serija (TLTRO II) marta 2016, a treća (TLTRO III) marta 2019, dok je svaka od pojedinačnih serija plasirana u nekoliko posebnih rundi. U trećoj seriji, slično drugoj, kamatna stopa je vezana za zajmovni šablon banke. Tokom prve dve serije, banke su mogle da uzimaju pozajmice od ECB po stopi od -0,4%, dok je za treću seriju pozajmica kamatna stopa spuštena na -0,5%.

Dosadašnji uspeh

Prema rečima ECB, dosadašnje serije TLTRO zajmova olakšale su kreditne uslove u Evrozoni i usporile pad pozajmica u zemljama sa slabijim finansijskim sistemom. Rast kreditne aktivnosti banaka prošle godine dostigao je najveći nivo nakon krize, a ankete pokazuju da finansiranje kredita bankama ne predstavlja problem, što ukazuje na to da ovi zajmovi „rade posao“. Iz anketa se vidi da su sredstva prevashodno plasirana u vidu zajmova biznisima što je pojeftinilo kredite, te olakšalo kreditne uslove.

Ipak, uprkos ovim pozitivnim rezultatima, odziv za poslednju seriju TLTRO III zajmova bio je neočekivano mali. Za prethodnu TLTRO II seriju u martu 2017. prijavilo se 474 banaka za 233,5 milijardi evra pozajmica. Ovog godine u septembru, apliciralo je svega 28 kreditora za pozajmice u iznosu od 3,4 milijarde evra.

Prema oceni analitičara, neočekivano mala tražnja za poslednjom serijom odraz je izmena uslova zajma koje je ECB uvela u poslednjem trenutku. Novi, povoljniji uslovi, kojima je kamatna stopa dodatno spuštena a datum dospeća pomeren sa dve na tri godine, nisu dali dovoljno vremena zainteresovanim kreditorima da apliciraju. Zato se veće interesovanje očekuje prilikom sledećih rundi, a naredna je zakazana za 18. decembar 2019. Ipak, neki analitičari smatraju da je slaba tražnja za poslednjom TLTRO III serijom posledica činjenice da bankarski sektor već obiluje likvidnošću, te su pomenuta očekivanja pod znakom pitanja.

ECB je 2016. i 2017. bankama plasirala ukupno 739 milijardi evra po osnovu TLTRO zajmova.

Interesantan je podatak da 56% nenamirenih TLTRO zajmova drže banke u Italiji i Španiji. Neki od kreatora politika smatraju da taj podatak ukazuje na to da je sistem de facto usmeren na konkretne zemlje, a ne na celu Evrozonu. Za razliku od južnoevropskih banaka, banke u Severnoj Evropi sa viškom gotovine su primorane da plaćaju kamatu na prekonoćne (overnight) depozite.

Dalja očekivanja

I pored poslednjih slabih rezultata u pogledu interesovanja za TLTRO III serijom, po svemu sudeći, TLTRO zajmovi su uspeli da ostvare nešto bolji transmisioni efekat od kvantitativnih olakšica, te pojedini analitičari smatraju da u njima leži ključ za spas Evrozone prilikom sledeće recesije. Da li je Mario Dragi uspeo da obezbedi Evropskoj centralnoj banci i njegovoj naslednici Kristin Lagard magično rešenje za buduće probleme, vreme će pokazati.

AUTORKA: Dunja Ilić

Ocenite tekst: