Sloboda pred istrebljenjem

Poslednjih godina podele čovečanstva su normalna stvar i čini se da se svakim danom izrodi po jedan stav koji rezultira jednom podelom. Ono što nas poslednjih godina sukobljava više i od religije je podela na ljude koji žele da čuvaju pande u Sečuanu, one koji žele bundu i one koji žele da maze pandu u bundi. I dok se objašnjavamo jedni drugima, statistike nam se obrušavaju na glavu! Jesmo li svesni koliko smo se zaigrali?


Čovek je jedina vrsta životinje koja će ubiti životinju svoje vrste. To nećete videti ni kod gladnih vukova koji provode zime u visokim planinama, ni kod žednih hijena, ali videćete u crtanim filmovima koje pravi čovek. Ima tu razloga, ali ima li opravdanja? Naravno, ono što nam je u prirodi nije preventivna reakcija, više je plakanje nad prosutim mlekom. Sada, kada smo istrebili toliko vrsta svojim hirovima, površnim zadovoljstvima, potrebom za bogatstvom i luksuzom, sada će planeta zvoniti, plakati i praviti parole kako bi u svest zemljana ubacili nešto malo humanosti i obazrivosti.
Razni su programi kojima su razne organizacije pokušavale da zaplaše i osveste čoveka. Jedna od najrasprostranjenijih i najprofitabilnijih organizacija za zaštitu životinja na svetu sprovela je fantastičnu kampanju u kojoj svi oni koji žele čizmu, šubaru, rukavicu ili tašnu od prave kože, u njihovoj radnji mogu to i da probaju. Nakon što ispoziraju  ispred ogledala sa detaljem koji doslovno život znači, pokušaju  da ga skinu, ostaju  umrljani krvlju. Vaša noga, ruka, glava je umrljana veštačkom krvlju koja je smeštena u unutrasnjosti asesoara koji ste toliko želeli. Prva reakcija kod ljudi je strah, druga je gnušanje, treća bi trebalo da je svest ali je neretko bes. 

Lov kao unosan biznis
U Srbiji su ljudi naučeni da budu sa životinjama. Prve reči koje izgovaramo posle mama i tata su maca i kuca, one su svuda oko nas, po stanovima, dvorištima, najgore i najtužnije od svega što ih je toliko po  ulicama. Pošto smo superiorniji i od polovine sveta, tek smo od životinja. One su naše vlasništvo, one su naše i mi možemo. Organi vlasti, organi reda imaju previše posla i bez brige o životinjama tako da taj posao spada pod okrilje agencija za zaštitu životinja. U Srbiji brojimo preko 110 organizacija koje pokušavaju da vrate ravnotežu u ceo sistem. Vrlo slikovito organizacija za zaštitu životinja Levijatan poručuje svojim sugrađanima „Ne diraj životinje – naći ćemo te“. Oni su medijima objasnili da je to deo marketinškog alata i da je poruka tu pa da je svako može tumačiti kako želi.
U Srbiji se životinje ubijaju pretežno zbog ishrane, mada postoji nešto još gore – zbog sporta. Na prostoru Srbije postoji 61 lovište u kom se mogu naći životinjske vrste koje su gotovo istrebljene u ostatku sveta i Evrope kao sto su srne, jeleni, evropski mufloni. U skladu sa tim trofej za ustreljenog jelena naplaćuje se od 26000 do 1443000 dinara, za srnu od 5 do 150 hiljada, a budimo iskreni  i dalje je teže pogoditi centar u pikadu ili metu u streljani, i povrh svega tako nećemo biti ubice iz hobija.  Kako Srbija nije članica Evropske unije na našim lovištima su pravila drugačija te tako mnogi strasni lovci iz Evrope love upravo kod nas. Neretko pokušavaju da iznesu rogove i lobanje muflona, jelenova. Sa nižim taksama i zanimljivijim terenom i vegetacijom Srbija je jedna od najlepših klanica Evrope.

Krik za oslobođenje
Način na koji se čovek ophodi prema životinjama je alarmiralo mnoge naučne grane. Od biologa, hemičara, medicinskih radnika čućemo različite savete. Možemo li potpuno bez mesa nam neće reći skoro ni jedan lekar u Srbiji, iako je to negde van naših granica maltene stvar trenda. U skladu sa tim, napredak u ovoj oblasti i očekivali smo negde van. U svetu se razvija pokret „oslobođenje životinja“ (Animal liberation) koji svoju borbu zasniva na činjenici da postoje moralne i pravne razlike nacrtane između ljudskih i neljudskih životinja. Naime, ljudske životinje su ljudi, dok su ne-ljudske sve one koje po nekim karakteristikama više ili manje sliče čoveku prvenstveno po sledećim karakteristikama – osećaju bol, imaju kognitivne funkcije, imaju razvijen osećaj empatije i  sposobnost pamćenja. Ovaj pokret nastao je kao pokušaj izmene statusa ne-ljudskih životinja kao naše imovine i sprečavanje upotrebe životinja u svrhe ishrane, oblačenja, zabave i eksperimentisanja. Pokretom se predlaže pravna zaštita životinjama koja bi bila najsličnija zaštiti čoveka. Ovaj pokret pokrenuli su američki filozofi među kojima je najglasniji Peter Singer, koji je utvrdio termin „speciesism“ upozoravajući na  čovekovu superiornost nad životinjama i njihovu eksploataciju. Polazeći od najvažnije činjenice da životinje osećaju bol i da pate, on smatra da njihovo ubistvo ne može ostati van okrilja moralne filozofije. Vreme će pokazati da li će i u kojoj meri pokret zaživeti i da li je moguće ukrotiti najkrvoločniju od svih zveri – čoveka.

AUTORKA: Sanja Todorović

Ocenite tekst: