Sloboda u okovima

Iako je, dragi naši, 21.  vek, on nam broji 40,3 miliona robova. Oblici modernog ropstva su pored eksploatacije , prinudnog rada u domaćinstvima i prisilne udaje dece, takođe i tradicionalno iIi seksualno ropstvo kao i prodaja udovica. Međunarodni dan ukidanja trgovine ljudima obeležava se od 1948. odlukom Generalne skupštine UN.


Desetogodišnjak pokušava da savlada džak svojim dečijim nespretnim pokretima. Hteo sam pomoći, ali me jedna ruka snažno zadrža ne želeći da se posledica mog postupka zapiše  duboko u njegovoj koži. „Da li, zaista, to još postoji“? pitao sam iako sam odgovor čitao već danima na njihovim izmorenim telima.

Spartak nam ponovo treba
Čini se da je rob nastao kada je čovek shvatio da može vladati drugima i osetio se moćnim. Hamurabijev zakonik je najraniji izvor u kome se pominje ovaj termin. Civilizacije Mesopotamije, Egipta i Persije su robove rata koristili za rad na poljima. Plemena Asteka, Maja i Inka smatraju se ratnicima koji su okrutno postupali prema ratnim zarobljenicima. U Evropi su tokom 15-og veka  trgovci masovno razmenjivali Afričko stanovništvo. Tokom 18-og veka su osnovani pokreti za suzbijanje ropstva ali se tek 1948. uzima kao godina zvaničnog ukidanja istog. Poslednja je službeno ukinula ropstvo Mauritanija. A da nisu samo siromašni bili žrtve govori i slučaj čuvenog stvaraoca „Dona Kihota“  koji je u zatočeništvu u Alžiru proveo pet godina. Jedan od prvih ustanika,  još pre nove ere, bio je čuveni Spartak iz starog Rima.

Iako smo spartanske ratove i priče o izumrlim civilizacijama ostavili ljubiteljima istorije da li to smemo da uradimo i sa rečju rob?  Međunarodna organizacija rada objavljuje alarmantne podatke o stvari za koju smo mislili da je davno iza nas. Čak 71% od ukupnog broja robova današnjice su žene i devojke. Prvi oblik je prisilni rad na kom se nalazi 24,9 miliona ljudi. Privatni poslodavci i države su oni koji nose lice faraona čije se piramide i dalje grade. Drugi oblik je prisilni brak i u takvom ropstvu živi 15,4 miliona. Deca čine 37% dok je za žene ovo samo korak ka prostituciji. Čak oko 900.000 ljudi pređe granicu godišnje kao žrtve trgovine. Sa druge strane i same države se nalaze u dužničkom ropstvu jer su potčinjene radu velikih institucija od kojih zavise i koje se nalaze na vrhu hijerarhijske lestvice. Zbog toga je pojedinac i nemoćan.

Ukradeno detinjstvo
Čak 157 miliona dece uzrasta od 5 do 17 godina danas radi aktivno, većina njih u robovskim uslovima. Protiv kompanija „Nestle“,„Mars“ i „Herši“ je pokrenuta tužba koja ih tereti za lažno oglašavanje jer na etiketama nisu naveli da se u proizvodnji koristi dečija radna snaga. Na poljima  Obale Slonovače, koja je svetski najveći izvoznik kakaa, rade deca. „Milton Herši“ je škola koja je osnovana 1909.  kao sirotište za „bele“ dečake i pripada joj 30% zarade kompanije „Herši“. Ovo bi zaista bio humanitaran gest jedne kompanije prema napuštenoj deci ako zanemarimo sitnicu da zaradu donose  „crni“ dečaci, Priča se ne završava na radu, ovi dečaci za svaku grešku plaćaju novim ožiljkom na svome telu.

Trgovina ljudima se naziva trafiking i nije sinonim za pojam krijumčarenje. Krijumčarenje rezultuje slobodom kada se proces završi.

A da se na otvorene rane „dodaje so “  svedoči i primer građanskog rata u Sijera Leoneu . Na otvorenim ranama malih tela ubrizgavana je droga kako bi ista mogla izdržati napor ratovanja. Rat je  još jedan od kradljivaca detinjstva. Podaci kažu da je gore pomenuti  „ukrao “ oko 6000 albuma dečijih osmeha. Oteta deca su bivala obučena za rukovanje oružjem. Nakon toga su kao žive igračke rata ispunjavala brutalna naređenja nadređenih koji su krojili igru. Zarobljene devojčice su sa svega devet i manje godina postajale „žene“  vrhovnih komandanata. Sam povratak u domove preživelih morao je biti propraćen uz pomoć stručnih lica  među kojima je i psiholog Dragan Marković koji je na ovom zadatku proveo devet meseci i preneo tužnu priču dečaka Boboa.

Oduzimanje slobode ne mora biti sprovedeno samo radom. Već napomenuti drugi primer je prisilan brak. Najčešće žrtve su devojčice. Svakih 40 minuta jedna žena u Kirgiziji bude oteta. Još iz nomadskih vremena postoji tradicija da se žena otme i prisili na brak. Ovaj gest je poznat pod nazivom „Ala-kaču“.

Na našim prostorima o ratnim godinama su prvo progovorile žene Bosne i Hercegovine. Stupanje u brak da bi se spasao život i uspomene kojih se neretko sećaju samo su delići njihovih tužnih priča.

Gorak ukus čokolade
Podne je i Sunce uporno pokušava da savlada polje kakaa. Pokušavao sam da  pojedem čokoladu koja se topila. „Zašto me toliko čudno gledate, zar se nikad niste umazali čokoladom?“. Njihove male glave spustile su se postiđeno ka zemlji. dok je njihovo detinjstvo tonulo u san na mojim šakama.

AUTORKA: Ljuba Brković

Ocenite tekst: