Sloboda, zatvor ili sve zajedno?

U vremenu kada se svi rađamo kao slobodna bića, uporno tražimo da budemo slobodni.  Naizgled, slobodno se krećemo, slobodno govorimo, učimo, radimo, a na kraju dana se osećamo kao da robujemo. Sloboda nam je toliko važna da je upravo ona to što nam po kazni uskraćuju. Šta se dobija zauzvrat, ko dobija, i kakav je efekat?


Prema Godišnjem statističkom izveštaju o zatvorima koji objavljuje Savet Evrope u Strazburu, evropski zatvori su u proseku dupke puni. U pojedinim zemljama stopa zatvaranja raste i do 10% (Češka, Bugarska), iako u pojedinim zemljama već niska stopa nastavlja da pada, te tako Island, Severna Irska, Litvanija, Belgija zasigurno imaju čime da se pohvale. U Srbiji stopa zatvaranja raste za 6,6 procenata, i tako beleži 10.600 zatvorenika na svega 9.500 zatvorskih mesta! Kako se u nekim zemljama stopa zatvaranja smanjuje, dok u drugim raste, najprostije rečeno, ponuda je stvorila tražnju, te tako danas dolazi do razmene zatvorenika iz zemalja gde nema dovoljno kapaciteta do onih koje su pred zatvaranjem zatvora usled manjka zatvorenika. Priliku za biznis iskoristila je  Holandija koja uvozi zatvorenike iz Norveške, Velike Britanije i ostalih zemalja i na taj način, sa odbitkom troškova, Holandska vlada zaradi godišnje 25 miliona evra. Statistika pokazuje da je najveći broj zatvorenika iza rešetaka zbog krađe, dok su iza njih različiti prestupi u vezi sa drogom.  Kako bi se smanjila stopa zatvorenika, razvijeni su različiti mehanizmi poput društveno-korisnog rada, novčane kazne, elektronski nadzor zatvorenika. Švajcarska sa problemom masovnih krađa, koje najčešće počine  strani državljani, štiti svoju zemlju deportovanjem i zabranom ulaska u državu za svaku presudu kojom se propisuje manje od dve godine „ležanja“. 

Sloboda u zatvoru?
Svet je u velikoj meri počeo da obraća pažnju na uslove života zatvorenika. Sve je jasnije da je oduzimanje slobode kazna sama po sebi i da svako dalje urušavanje životnih uslova  pojedinaca vodi u večiti krug izlaska i vraćanja u zatvore što je nedopustivo, kako iz moralnih i etičkih principa, tako i onih  finansijske prirode – države shvataju da im se zatvorenici ne isplate. Zvuči neverovatno, ali u jednom od zatvora u Holandiji masovni ubica drži nož u rukama, secka povrće i usavršava svoje kulinarske sposobnosti kako bi imao čime da se bavi kada izađe na slobodu. U Švedskoj ljudi uče strane jezike, idu na muzičke, likovne sekcije. U mnogim zatvorima Evrope zatvorenici imaju mogućnost finansijskog savetovanja. U Srbiji je situacija, pogađate, neuporediva. Na 2.000 zatvorenika u Srbiji sledi tek skromna cifra od 16 vaspitača.  Aktivnosti su šture, kao i mogućnosti za poboljšanje.

Potpuni paradoks slobodi je činjenica da je u Švedskom zatvoru cena rada po satu 140 dinara, koliko je u Srbiji minimalna cena rada na slobodi.

Pravo osveženje desilo se pre dve godine kada su studenti Filozofskog fakulteta pokrenuli akciju sakupljanja polovnih knjiga koje su odnošene u zatvore sa ciljem oplemenjivanja zatvorenika i pružanje volje za opstankom. Sve ovo rezultuje poražavajućom serijom počinjenih zločina nakon izlaska na slobodu, i brzog vraćanja nazad u zatvor.
U evropskim zatvorima zatvorenici imaju pravo na posao, pa čak i na dva, ukoliko im je to potrebno.  Potpuni paradoks slobodi je činjenica da je u Švedskom zatvoru cena rada po satu 140 dinara, koliko je u Srbiji minimalna cena rada na slobodi. Ne znamo da li je bolje biti slobodan u zatvoru ili zatvorenik na slobodi.

Korporacije upravljaju svetom
Poznato je da su zatvori institucije koje se bave sprovođenjem kazni u cilju održavanja pravde. Oni posluju neprofitno i pod uticajem pravosnažne i izvršne presude suda. Kada se u takvom sistemu pojavi pojam privatnog zatvora kao profitne organizacije pitanje se samo nameće: „Da li je vlasnik zapravo robovlasnik?“. Šta je to što nekome daje pravo da nekome uzme osnovno pravo, ko je to toliko uticajan koliko i država, ko to zarađuje i legalno trguje ljudima? U poslednjih 15 godina broj krivičnih dela u Americi se prepolovio ali se broj zatvorenika udvostručio. Mnoge kompanije su otvorile privatne zakone gde u dogovoru sa federalnim vlastima vrše kaznen mere za „lakše“ osuđenike. Ipak, uprkos činjenici da su u pitanju lakši osuđenici broj incidenata u ovim zatvorima je veći. Kako navodi Margaret Vinter iz Američke unije za ljudska prava, problem ovih institucija je to što rade posao važan za državu uz primese ličnih interesa stvaranja profita.  Kao rezultat toga, dolazi do snižavanja kvaliteta usluga koje su pružene zatvorenicima kako bi se smanjili troškovi vlasnika zatvora. Problemi se najviše vide u domenu medicinskih uslova i bezbednosnih faktora. Ugovori koje korporacije sklapaju sa državom ne sadrže bilo kakve odredbe kojima se štite prava zatvorenika.  U poslednje vreme građani su počeli da reaguju na igru korporacija koje otvaraju zatvore na štetu države ali pre svega na štetu svih ljudi koji u njima borave. 

AUTORKA: Sanja Todorović

Ocenite tekst: