Socijalizam je izvor svih patnji – Intervju sa Lorensom Ridom

Sledećeg meseca ponovo će se u Beogradu održati osma godišnja konferencija „LibertyConˮ, pri organizaciji „Evropskih studenata za sloboduˮ, koja je prošle godine okupila više stotina studenata iz celog sveta. U susret budućem gostovanju, iskoristili smo priliku da porazgovaramo sa jednim od vodećih govornika konferencije Lorensom Ridom, profesorom ekonomije, kolumnistom i predsednikom Fondacije za ekonomsku edukaciju iz Atlante.


ML: Kada govorimo o akademskoj ekonomiji, sa kojom školom mišljenja se najviše poistovećujete?

Još na studijama 70-ih, snažno sam se poistovetio sa principima austrijske škole. „Austrijanci” koje najviše cenim su Ludvig fon Mizes, Hajek, Henri Hazlit i Hans Senholc. Upravo je Senholc bio moj profesor na dodiplomskim studijama, koji je doktorirao pod mentorstvom Mizesa. Doprinosi austrijske škole su nemerljivi sa mnogih stanovišta, uključujući subjektivnu vrednost, graničnu korisnost, privredne cikluse itd. Takođe, poštujem i brojne ideje čikaških ekonomista, kao što je Milton Fridman.


ML:
Uskoro ćete održati predavanje na LibertyCon-u, najvećoj evropskoj konferenciji studenata libertarijanskog opredeljenja koja će se održati u Beogradu. Šta očekujete od buduće posete i same konferencije?

Ove godine ponovo ću predavati u nekoliko zemalja Latinske Amerike, Evrope i Azije, ali je poseta Srbiji i LibertyCon-u među najvažnijim. Uvek uživam u interakciji sa mladima, pobornicima slobode i slobodnih tržišta. U Beogradu očekujem da lično upoznam saradnike i prijatelje sa društvenih mreža, ali i steknem nova poznanstva, jer me zanima šta se ovde radi po pitanju vrednosti koje delimo. Nakon dva dana u Beogradu, putujem u Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku i Italiju, tako da će ovo putovanje biti kombinacija posla i zadovoljstva.

ML: Predsednik ste Fondacije za ekonomsko obrazovanje (Foundation for Economic Education, FEE), najstarijeg slobodnotržišnog tink-tenka u SAD. Možete li nam reći nešto više o svojoj misiji, ciljevima i samoj Fondaciji?

Naša vizija je svet gde su ideje slobode poznate, kredibilne i privlačne nastupajućim generacijama mladih ljudi. Naša misija je da inspirišemo, edukujemo i povežemo buduće lidere ekonomskim, etičkim i pravnim principima slobodnog društva, što uključuje slobodno tržište, preduzetništvo, privatnu svojinu i ograničenu državu. To postižemo na različite načine: putem internet sajta (fee.org – I.R) besplatnih onlajn kurseva ekonomije i preduzetništva, seminara i potkastova za srednjoškolce i studente.

Imamo osoblje od tridesetak ljudi, sa sedištem u Atlanti i budžet od oko pet miliona dolara. Ponosan sam na to što, uz relativno mali budžet, postižemo rezultat i uticaj koje nemaju ni grupe mnogo veće od nas.

ML: Mislite li da su koncepti liberalne demokratije i „leseferˮ kapitalizma u krizi poslednjih godina, naročito ako imamo u vidu različita politička previranja unutar nekih EU zemalja i samim SAD, ili trgovinski rat sa Kinom koji je u toku?

Ako i ima krize, ona nije kriza onoga što nazivate „liberalnom demokratijomˮ ili što ja nazivam „klasičnim liberalnim republikanizmomˮ. Vrline tih koncepata su potcenjene svakodnevno, posebno zahvaljujući ozbiljnim problemima stvorenim svim oblicima intervencionizma, od centralnog planiranja do države blagostanja. Kriza nastaje udaljavanjem od ideja liberalne demokratije. Kada ljudi smatraju državu svojim spasiocem, unapred se osuđuju na razočaranje, sistemsku korupciju, eroziju ličnih sloboda i siromaštvo. Što je državna intervencija dublja, kriza je više ukorenjena. Nijedan uspešan istorijski primer državne intervencije ne ljulja moje poverenje u slobodna tržišta i slobodu inače – upravo suprotno. Uzmimo tragediju u Venecueli za primer neuspeha socijalizma i gde je jedino rešenje znatno umanjivanje vladinih ovlašćenja i oslobođenje pojedinca. Takođe, u Evropi je suština krize u tom birokratskom top-down sistemu etatizma i rešenje je isto: držanje politike i političara dalje od života i džepova ljudi. Svuda, zagovornici slobode moraju se potruditi i objasniti ljudima zašto sloboda nudi bolju budućnost od one koju bi etatizam ikad pomislio da može pružiti.

ML: Srbija je postsocijalističko društvo bez duge demokratske tradicije i jakih ekonomsko-političkih institucija. Koliko mislite da su ideje ekonomske i političke slobode zaista ostvarive u pomenutim uslovima kako u Srbiji, tako i u regionu?

Ništa nije nemoguće! Sve je ostvarivo, iako je možda potrebno puno vremena i nema istorijskog presedana. Sve zavisi od ideja u glavama ljudi – od toga u šta veruju i koliko su spremni da rade da bi to ostvarili. Uvek se može krenuti u dobrom pravcu ako ljudi promene način razmišljanja.

Diktator Robespjer iz vremena Francuske revolucije je govorio: „Da biste napravili kajganu, morate razbiti jaja.” Ali, socijalisti nikada ne naprave tu kajganu. Samo razbijaju jaja.

Veoma sam svestan poteškoća – kulturoloških, istorijskih i političkih – koje zagovornici sloboda mogu imati u zemljama kao što je Srbija. Ali setimo se da samo pre stotinu i nešto godina skoro niko i nigde nije bio slobodan. Svo čovečanstvo bilo je ili u ropstvu ili u fedualnoj potčinjenosti, ili je živelo u stalnom strahu od onih koji poseduju političku moć. Ali, napredak nikada nije pravolinijski i ne dolazi u svaki kutak čovečanstva istovremeno. Uz istrajan rad, i od Srbije se može napraviti model za Evropu i svet. Mi smo stvoreni da budemo slobodni, a ne nečiji lični, programirani roboti.

ML: Koji su to ključni ekonomski i društveni izazovi koje svet mora prevazići kako bi izbegao neke buduće krize i depresije?

Psihološki, svet mora odbaciti unazađujuće impulse socijalizma. Mislim na mentalitet osrednjosti, zavisnosti, neodgovornosti, kratkoročnog fokusa i „jednakosti” u svakom smislu. Čovečanstvo mora slaviti svoje različitosti, pojedinci moraju raditi na sopstvenom razvoju. Moraju čuvati institucije građanskog društva, kojima mogu uraditi mnogo više od samih vlada. Moraju videti preduzetništvo kao dobar primer menjanja društva nabolje, a ne političare koji nespretno preraspodeljuju ono što sami nikada ne bi mogli da stvore.

Ljudi širom sveta pitaju me isto: šta je problem broj jedan? Očekuju da optužim rat, terorizam, javni dug ili nešto slično. Ipak, mislim da je najvažniji problem isti uvek i svuda: lični karakter. Na kraju krajeva, dobijamo politike i ishode kakvim ih naš karakter napravi.

ML: Pažnja svetske javnosti dugo je fokusirana na događaje u Venecueli, gde se tenzije ne smiruju. Šta je, prema Vašem mišljenju, glavni uzrok tamošnje krize? Koliko je za ovakav ishod zaslužno Madurovo vođstvo, a koliko, zapravo, američke sankcije?

Venecuela se nalazi u najtežoj ekonomsko-političkoj krizi u svojoj istoriji i mnogo toga se može promeniti dok ovaj intervju bude objavljen. Svakako, bez oklevanja vam mogu reći da je izvor ovih patnji, prosto, socijalizam. On je jedna zla, gvozdena pesnica unutar privlačne, baršunaste rukavice. Evo kako on funkcioniše:

Socijalisti „kupuju” glasove obećavanjem besplatnih stvari. Lakoverni ljudi, koji ne misle dalje od iduće nedelje, podrže ih. Ovi, potom, koncentrišu moć i bogatstvo u rukama države. Kada privreda posustane, iskoriste krizu koju su prouzrokovali kao izgovor da pod svoju kontrolu stave sve aspekte života. „Veliki brat” dolazi. Rukavica je skinuta i ljudi se nađu zarobljeni u siromaštvu i tiraniji. Ugo Čavez je, naravno, otpočeo ovaj proces samodestrukcije još pre gotovo 20 godina. Venecuela je bila „burazerskaˮ ekonomija i pre nego što je on došao na vlast, ali je još uvek bila jedna od najslobodnijih i najbogatijih zemalja Latinske Amerike. Čavez se postavio se kao „spasilac potlačenih”, samo da bi postao njihov još veći tlačitelj.

Američke sankcije su sigurno zabolele Venecuelu, ali njihovo dejstvo je minimalno naspram toga šta je od nje napravio socijalizam.

Nikolas Maduro se pokazao još gorim od Čaveza. Veoma je okrutan. Nije naučio ništa iz neuspeha Čavezovog socijalizma, čak je i povećao stepen ludila cenovnom kontrolom, štampanjem novca i nacionalizacijom preduzeća. Njegovo sredstvo je nasilje, čak i kao način da se izađe na kraj sa posledicama prethodnog nasilja. Radujem se danu kada će biti priveden pravdi, na ovaj ili onaj način.

Američke sankcije su zasigurno bolele, ali njihovo dejstvo je minimalno naspram toga šta je socijalizam napravio od te zemlje. Zapravo, one su delom i ublažene pomoću koje su pružale Kuba, Rusija i Kina.

ML: Da li u bliskoj budućnosti Venecuelu vidite kao tvrdoglavog južnoameričkog pariju ili ipak ima izgleda za promene u pravcu liberalne demokratije i slobodnotržišne orijentacije?

Gajim nade oko Venecuele i imam puno prijatelja tamo. Takođe imam prijatelje u venecuelanskoj disidentskoj zajednici u SAD i drugim zemljama Latinske Amerike. Da, Venecuelanci su u velikoj meri iskusili socijalizam i Čaveza. Ali, sada shvataju koliko su bili u zabludi. Tamo postoje pokreti za odbacivanje nasleđa socijalizma i restauraciju slobode. Mislim da će uspeti i radujem se danu kada ću

otići u Karakas koji slavi teško stečenu slobodu. U međuvremenu, apsolutno neminovne „falinkeˮ venecuelanskog socijalizma mogu podučiti svet nekim vrednim lekcijama.

ML: Koju biste knjigu preporučili studentima ekonomije?

To bi bio klasik Henrija Hazlita, Ekonomija u jednoj lekciji (Službeni glasnik – I.R). Možda bih jednako rado preporučio Zakon Frederika Bastije, jer će svaka ekonomija koja se bude vodila njenim principima automatski dovesti privredu u red. Na ličnom sajtu1 postavljam svoje knjige, uključujući i poslednju: Real Heroes: Inspiring True Stories of Courage, Character and Conviction. Iako je tema knjige šira od same ekonomije, istakao sam istorijske ličnosti koje su napravile velike korake u svetu ekonomije, kao što su Adam Smit, Bastija ili Ludvig Erhard.

ML: Za kraj, šta biste poručili studentima Ekonomskog fakulteta koji će čitati ovaj intervju?

Kada sam tajno intervjuisao libertarijanske aktiviste u komunističkoj Poljskoj 1986, pitao sam ih kako znaju da li iko sluša njihove ilegalne radio-emisije. Rekli su mi: „Jedne noći, tokom emisije, zamolili smo slušaoce da zatrepere svetlima u sobama ako nas slušaju i veruju u slobodu za Poljsku. Onda smo otišli do prozora. Cela Varšava je satima treperila.”

Želim da kažem studentima da treba da razmišljaju o sebi kao treperećem svetlu slobode. Imajte hrabrosti. Budite principijelni. Postavljajte visoke ciljeve. Možete promeniti svoju zemlju i svet. Ljubitelji slobode iz svih krajeva sveta su uz vas i na vas računaju.

INTERVJU VODIO: Ivan Radanović
Preveo Vladimir Antonoski

Ocenite tekst: