Šoping kampovanje

Ako neko peva o lagodnom životu, ukoliko neko snimi klip o vrednosti outfit-a poznatih jutjubera, pevaljka izjavi da nešto skupo košta, a voditeljka na Pinku svake subote divi kombinaciji svoje gošće, pa sve to zavrsi na trendingu…je l to onda postaje bitno? Ne, ozbiljno, je l’ zaista važi ono imam dakle postojim?


Mladi ljudi naoružani strpljenjem već nekoliko meseci (čini se više nego ikad)  drže straže ispred nekoliko prodavnica patika u Beogradu. Možda javnost na te redove ne bi toliko i obraćala pažnju i možda bi to bila samo još jedna limitirana ili on sale zabava, da nije došlo do etiketiranja između dece u školama na osnovu obuće koju su nosili na sebi. Da priča bude još dramatičnija, postoji aplikacija “code reader or code and bar code scanner” koju su uvrstili u svoj inspekcijski poduhvat kako bi izigravali male carinike u svojim odeljenjima. 

Postavlja se pitanje kako su neke od patika za trčanje od 1830. evoluirale do Rols Rojs ranga, odnosno kako je nešto što nosimo pre svega iz nužde, jer jelte ne možemo bosi, postalo sredstvo socijalnog dokazivanja , ali i uzrok dvotrećinskih administrativnih zabrana .

Ko to kaže da su patike više od obuće?

Psihologija kaže da, kada se osećamo nesigurnim povodom nečega, svi mi posegnemo za odgovorom kod drugih, o tome kako da se ponašamo, šta da mislimo ili da uradimo. Psiholozi ovaj koncept objašnjavaju kao potrebu za socijalnim dokazivanjem, a ovakvo ponašanje se pojavljuje kao rezultat naše prirodne želje da se uklopimo u masu, jer lakše je pretpostaviti da svi drugi imaju bolje rešenje šta da urade u datoj situaciji. Čak iako to rešenje nije najbolje moguće svakako će biti prihvaćeno od strane drugih jer je od njih i proisteklo. Sličan princip važi i u našem primeru. 

Kompanija Nike u proseku utroši 2 dolara za izradu svojih patika.

Odgovor na pitanje ko to kaže da su patike važne svakako ne leži u jednoj osobi. Modne kompanije angažuju čitavu mrežu marketing stručnjaka, influensera, instagram modela i jutjubera, da svojim uticajem na društvenim mrežama i ostalim marketing platformama bacaju udice. Pitanje je koliko nas uspe da ih izbegne i ne upadne u zamku. Naime, čak 70 posto nas se prvo fokusira na preglede, ocene i komentare gore pomenutih znalaca, a zanemaruje samu vrednost, funkciju proizvoda, pa čak i lične preferencije.

 Kada su patike počele da nose nas, a ne mi njih?

Termini poput limited edition ili special edition su veoma efikasani taktički potezi velikih kompanija, koji se koriste sa namerom da proizvod pozicioniraju (u našim glavama) iznad ostalih i na taj način ostvare što veći profit. Pritom, ukoliko je taj proizvod završio u vidu reklame na instagram profilu koji pratimo ili pak nosi ime  poznate ličnosti koju volimo, profit je zagarantovan. I to je sasvim legitimno. Iako smo svi nekako od tih limited edition serija postali nelimitirano uniformisani. Ali zaista, nema ništa loše u nameri jedne kompanije da ostvari profit, a svaka cena koja se formira na slobodnom tržištu je odgovarajuća. To zapravo prebacuje problem na drugu stranu, na stranu potrošača, jer su potrošači ti koji donose konačnu odluku o tome koliko novca su  spremni da izdvoje za određeni proizvod, u ovom slučaju patike. I sad, ako znamo da udobne patike možemo kupiti za recimo 10 000 dinara (čak i dosta manje), šta je onda to što neke od nas natera da izdvoje čak i celu mesečnu platu kako bi priuštili sebi novu obuću? 

Cena koštanja The Yeezy Boost iznosi 10 dolara, dok ih kompanija Adidas prodaje za 350 dolara.

Ovako postavljeno pitanje nije preterano, jer u razgovoru sa menadžerima sportskih radnji u Beogradu, saznali smo da ogroman broj potrošača kupuje obuću na čekove, uz pomoć administrativnih zabrana i sl. Da se zaključiti da prilikom kupovine obuće, mnogi zapravo ne kupuju obuću, već kupuju svoje mesto na ulici, učionici, na instagramu… Cena tog mesta i jeste izražena kroz cenu patika, trenerki, jakni, mobilnih telefona koje posedujemo. Teško je i zamisliti drugačiju situaciju u društvu koje je siromašno po bilo kom drugom pitanju, a materijalni nedostatak je uvek najlakše nadoknaditi ili bar prikriti. 

Značajan dodatak ili sastavni deo ličnosti

Postoji, takozvani FOMO fear of missing out efekat u psihologiji, koji možda donekle može da bude jasan prikaz zavisti koja nas je očigledno zadesila. Naime, on objašnjava stanje kada je neko u strahu da će propustiti ili izgubiti nešto, a osećaj straha jedan je od glavnih pokretača prilikom donošenja odluka. Da li upravo u tom žbunu leži odgovor kako su patike postale ogledalo ličnosti? Da li zaista mislimo da ćemo propustiti nešto veliko ako na svojim nogama nemamo patike od 25 000 din i još bizarnije u kom momentu smo dozvolili da generacija Z bude dominantan sledbenik mišljenja da će im upravo to kupiti status u društvu?

AUTORI: Marija Maksimović i Stefan Rodić

Ocenite tekst: