Srećni ljudi

Globalno tržište antidepresiva trenutno vredi gotovo 14 milijardi dolara. U naredne tri godine vrednost će dostići 16 milijardi, jer prodaja lekova protiv depresije stalno raste. Kako je to moguće, ako znamo da siromaštvo u svetu opada?


Ako niste znali, mentalne bolesti su, uz maligna i kardio-vaskularna oboljenja, najveći zdravstveni problem čovečanstva. Preko trista miliona ljudi u svetu boluje od depresije i skoro isto toliko od anksioznosti. Mnogi pate od oba. Gotovo polovina obolelih u razvijenim i do 85% u zemljama u razvoju uopšte ne prima terapiju. Mladi su posebno ugrožena grupa. Sve je više članaka i studija koji se bave mentalnim zdravljem mladih i statistika je poražavajuća.

Vrli novi svet
U mnogim razvijenim zemljama stopa samoubistava je u porastu. Prema podacima Američke fondacije za prevenciju suicida, stopa samoubistava mladih uzrasta 15-24 iznosi 14,5 na sto hiljada stanovnika. Stopa je i viša za uzrast od 25 do 34 godine – 17,5. Međutim, iako je stopa samoubistava tinejdžera od 15 do 19 godina niža („svega“ 11,8), ona je zabeležila najveći rast od 2000. godine, čak 47%. Prema anketi koju je izvršila Američka psihološka asocijacija, milenijalci (18-38) beleže najveće vrednosti stresa, a izvori stresa su posao, oskudica i nepoverenje u političku elitu. Milenijalci, ali i stariji, smatraju da žive u najlošije doba u istoriji. I ne samo to – ljudi su sve usamljeniji. Britanski BBC prenosi da četiri od deset mladih Britanaca uzrasta 16-24 sebe smatra često do stalno usamljenim, što znači odsustvo bilo kakvog sagovornika, osećanje socijalne isključenosti i odbačenosti. Prošle godine, Velika Britanija je uvela ministarsko telo koje će se baviti problemom usamljenosti, koja pored mladih pogađa i stare. Usamljenost je problem zato što često vodi u anksioznost i depresiju. Depresija, potom, neretko vodi u samoubistvo, jer se učini kao jedini izlaz. Zato su statistike o ova dva fenomena važne i povezane.

A kako se mi držimo?
Kako navodi RTS na osnovu podataka sa anketnog portala YouGov, trećina milenijalaca se oseća usamljeno, dok je kod bejbi bum generacije taj udeo upola manji. Takođe, 30% njih reklo je da nema najboljeg prijatelja, a preko petine da nema prijatelja uopšte. Prazninu socijalne izolovanosti često popunjava sjaj društvenih mreža. Putem pametnih telefona, one radikalno menjaju obrasce komuniciranja dece i mladih. Gledanjem ulepšanog sveta na ekranu, potiskuje se sumornija stvarnost, sa kojom se pre ili kasnije mora suočiti. To suočavanje može dovesti do nezadovoljstva i frustracije.

Prema nedavnom istraživanju Univerziteta u Kragujevcu, čak 23% mladih ispoljava simptome depresije, a trećina simptome anksioznosti. Takođe, oko petnaest ljudi dnevno pozove SOS liniju za prevenciju samoubistava. Očigledno, čitavom svetu preti epidemija depresije.

Šta je uzrok?
U farmaciji dominira teza da je uzrok depresije hemijski dizbalans u mozgu, koji nastupa kada nervne ćelije ne stvore dovoljno neurotransmitera serotonina, tzv. hormona sreće. Tada polako nastupa stanje hronične bezvoljnosti, nezadovoljstva i apatije, koje preraste u depresiju. Mnogi lekari, ipak, smatraju da je uzrok mnogo složeniji. Potpuno su u pravu – jer jeste složeniji.

Sve veća učestalost mentalnih poremećaja u populaciji nesumnjivo ukazuje na pad kvaliteta života u društvu. On je odraz ekonomsko-političkih prilika koje su drastično promenile život savremenog čoveka. Te prilike su rastuća ekonomska nejednakost i nezaposlenost, stalna neizvesnost i besperspektivnost. Savremeni ekonomski poredak odlikuje se dominacijom interesa kapitala i sve slabijim državama. Kao takve, države popuštaju pod pritiskom multinacionalnih korporacija kao težišta ekonomske moći. Kako se dobar deo ekonomskih reformi dizajnira u interesu korporativne i bankarske elite, ne čude slabost domaće privrede, sindikata i opšta nesigurnost radnih mesta. Radnik sve češće mora da volontira, da se nameće i bude stalno dostupan, radi prekovremeno, pod lošim ugovorom ili bez ugovora. Izbora nema jer je lako zamenljiv. Bez društvene potpore i pod stalnim pritiskom kompetitivnog okruženja, on živi život ispunjen strahom za svoj posao i ogorčenošću prema institucijama države koja ga ne štiti. Sve to potkopava čovekov osećaj vrednosti, otuđuje ga od zajednice, pasivizuje i sprečava da ostvari svoj ljudski potencijal. U takvom društvenom okruženju, teško je ostati sposoban za kvalitetan rad. Teško je ostati zdrav.

Starije generacije pamte doba veće jednakosti, solidarnosti i veće sigurnosti posla. Milenijalci ne. Mi smo generacija koja odrasta u uslovima globalne krize, terorizma, nezaposlenosti i nesigurnosti. Ona koja će živeti lošije od svojih roditelja.

Zato problem depresije ne sme da se individualizuje i svodi na puki biohemijski problem pojedinca za koji niko nije kriv. U pitanju je i društveni problem, kome se mora prići politikama koje vraćaju čoveka u centar pažnje.

AUTOR. Ivan Radanović

Ocenite tekst: