Sredstvo opravdava cilj

Često kada se spomene reč lobiranje većinu ljudi, uglavnom iz neznanja, asocira na nešto loše. Činjenica je da ono samo po sebi ima i prednosti i mana, ali u mnogim situacijama, ukoliko je sprovedeno u pravu svrhu, donosi više koristi nego štete. Ali šta to zapravo znači? Najopštija definicija lobiranja odnosi se na uticaj različitih grupacija na Vladu i njene odluke, ne bi li ostvarili sopstvene interese.


Postupak lobiranja otpočinje onog trenutka kada se osoba koja želi nešto da ostvari, odnosno reši sopstveni problem, obrati nekom od funkcionera za pomoć. Tome prethodi i neophodno prikupljanje, analiza i razumevanje što većeg broja informacija od strane lobiste kako bi na što efektivniji način istrajao u svom nastojanju. Osoba koja lobira mora da poseduje adekvatna znanja i delotvornu svotu novca kojom će lobiranog navesti da donese odluku u skladu sa interesima koje zastupa. Najčešće i najmasovnije lobiranje u savremeno doba odnosi se na klimatske promene, zaštitu životne sredine i narvno u političke svrhe.

Zakon o lobiranju

U prvoj polovini ove godine doneta je odluka o uvođenju Zakona o lobiranju u Srbiji koji je stupio na snagu 14. avgusta. Na ovaj potez Vlada se odlučila nakon preporuka grupe Saveta Evrope za borbu protiv korupcije (GREKO), jer se smatra da se sa njim ispunjava još jedan od zahteva koje EU nameće svojim kandidatima za članstvo. Zakon podrazumeva da čitav postupak praćenja lobiranja vrši nacionalna Agencija za borbu protiv korupcije. Njen zadatak je da organizuje obuke za lobiste, vodi registre, obezbeđuje transparentnost i sankcioniše one koji krše zakon. U Srbiji lobista može postati ili fizičko lice zavedeno u Registru lobista, ili privredna društva koja su upisana u Registar pravnih lica koja obavljaju lobiranje. Ova privredna društva moraju imati barem jednog zaposlenog obučenog za izvršavanje ove dužnosti. Ukoliko se pak radi o inostranim fizičkim licima, za njih postoji zasebna evidencija, ali i oni moraju biti uvršteni u knjige matične zemlje.

Lobiranje, kao forma, postoji oduvek, ali se pod ovim nazivom prvi put pojavilo u 17. veku u Engleskoj. Ipak, SAD se smatra zemljom lobista.

Takođe, mora se poštovati Načelo integriteta koje zahteva zakonitost, etičnost, transparentnost i odgovornost u radu kako bi se očuvao lični ugled lica koje obavlja lobiranje i njegovog korisnika. Ipak, postavlja se pitanje da li nas ovaj zakon dovoljno štiti od neformalnog uticaja pojedinih moćnika na članove vlade i mogućnost pojave korupcije donošenjem zakona koji su od štete za javni interes. Povod za sumnje jeste činjenica da javnost neće biti upoznata sa mnogim informacijama zbog Zakona o zaštiti ličnih podataka, koji sprečava da se jasno zna ko je tačno kontaktirao nekog od ministara za pomoć.

Regulacije u svetu

Lobiranje postoji kao forma oduvek, ali se pod ovim nazivom prvi put pojavilo u 17. veku u Engleskoj. Ipak, SAD se smatra zemljom lobista. Nakon građanskog rata u Americi, veliki broj stanovništva odlazilo je u hotel u kojem je predsednik Grant sa ostalim kongresmenima pio viski, ne bi li izvojevali nekakvu korist. U pravu SAD-a javlja se 50-ih godina 19. veka kroz Zakon o porezima koji je obuhvatao član za regulisanje direktnog i indirektnog lobiranja. Ova aktivnost od tad predstavlja sastavni deo sistema i politike Sjedinjenih Država. U Evropskoj Uniji lobiranje predstavlja jedini način da se neko istakne i svojim idejama načini neku promenu. Iz tog razloga mnoštvo kompanija, grupa aktivista, nevladinih organizacija poseduje predstavništva u Briselu, prestonici evropskog odlučivanja. Organizuju se sastanci licem u lice, javne rasprave i konsultacije.Takođe, koriste se i privatne kompanije koje zastupaju interese klijenta koji želi da reši problem. Regulacija se sprovodi putem Registra transparentnosti u kojem svi koji žele da lobiraju moraju izneti svoje osnovne lične podatke, finansijske interese koje očekuju iz aktivnosti, kao i otvorene i objašnjene razloge pokušaja uticaja. Evropska komisija i Evropski parlament razvili su kodeks ponašanja, odnosno društveno prihvatljive norme kojih se moraju pridržavati svi članovi registra. Ukoliko se neke od ovih pretpostavki prekrše  uvode se prihvaćeni mehanizmi za pritužbe i sankcije. U igri lobiranja veoma je bitno na koji način se konstruiše strategija, jer kao i svuda postoje pobednici i gubitnici. Neophodno je izabrati pravi cilj koji donosi dobro i jednoj i drugoj strani, zauzeti stav koji se svidja većini i biti dovoljno ubedljiv za ono za šta se boriš.

AUTORKA: Maša Stanarčević

Ocenite tekst: