Šta čitati?

Studiranje nije samo čitanje udžbenika za nastavu. Studenti, budući ekonomisti trebalo bi da iskoriste svoje slobodno vreme i da istraže bogat svet knjiga koje će im otvoriti nove poglede na ekonomiju kao nauku, ali i na zanimljiv način prikazati šarenolike teme koje se možda ne obrađuju u tolikoj meri na predavanjima.
Pitali smo naše drage predavače, asistente da nam preporuče neke od takvih….


Knjiga Danijela Kanemana pod naslovom „Misliti brzo i sporo” jedna je od onih koja je na mene ostavila izuzetno jak utisak. Kaneman je, inače, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2002. godine i, zajedno sa Amosom Tverskim, predstavlja jedno od najupečatljivijih imena u oblasti bihejvioralne ekonomije. Ono što ovu nagradu čini interesantnom jeste činjenica da Kaneman nije ekonomista, već psiholog. Naime, Kaneman se istakao svojim radovima u ranim sedamdesetim godinama prošlog veka, kada je počeo da preispituje koncept racionalnosti, koji predstavlja samu srž neoklasične ekonomske teorije. No, pređimo na knjigu. „Misliti brzo i sporo” je jedan od naslova koji je svojim sadržajem lucidan, temeljit i pun intelektualnih iznenađenja koja čitaocu privlače punu pažnju. U prilog ovome najbolje govori recenzija Dejvida Bruksa za Njujork tajms, u kojoj je istakao da ova knjiga „neće biti zaboravljena hiljadama godina od danas, jer predstavlja stožer načina na koji ljudi doživljavaju sebe”. Posebna vrednost ove knjige jeste upravo u tome što kroz jednostavna predstavljanja kompleksnih psiholoških fenomena Kaneman daje smernice ka poučnim životnim lekcijama. Ova knjiga podstiče čitaoca na šira razmišljanja, posebno o racionalnosti, ali i pristrasnosti intuitivnog mišljenja. Glavne teme koje se kroz knjigu provlače jesu složenost i kontradiktornost ljudskog razmišljanja. Kaneman nas kroz različite primere i eksperimente vodi kroz mapu uma, pokušavajući da čitaocu približi način na koji um misli brzo i sporo. Odnosno, Kaneman nas uči kako da razmišljamo bolje. Način na koji Kaneman to čini se u knjizi zasniva na pokušaju objašnjenja modela primene dva različita kognitivna sistema. Prvi sistem predstavlja brzi mentalni proces, koji uglavnom obuhvata automatske veštine poput sabiranja dva broja. Drugi sistem pak predstavlja spori mentalni proces, koji sadrži fokusiranje na specifične detalje, što zahteva metodično razmišljanje i formalnu logiku, kao što je popunjavanje poreske prijave. Da li su ova dva sistema, zaista, kako kaže Kaneman, „dva mala agenta u našoj glavi, od kojih svaki ima svoju posebnost” – ostavljam čitaocima na procenu. Svakako, „Misliti brzo i sporo” jedna je od knjiga koju ćete brzo pročitati, ali čije ćete ideje i koncepte sporo izbrisati iz sećanja.

Nemanja Vuksanović


Branko Milanović je, usudio bih se da kažem, trenutno najbolji ekonomista Srbije. Čovek koji uvek rado dođe na Ekonomski fakultet, a čiji je rad na pitanju nejednakosti uvažen i priznat u celom svetu. Trebalo bi da naši studenti budu svesni ovakvog ekonomiste i, obavezno, pročitaju makar njegovu knjigu „Globalna nejednakost”, u izdanju Akademske knjige. U originalu knjigu je objavio Harvard University Press, a koliko je Branko poznat i cenjen širom sveta govori u prilog činjenica da su na poleđini knjige komentar o njoj dali dva nobelovca (Diton i Stiglic) i Toma Piketi. Da ne ulazim u dubinu knjige, čija je tematika verovatno jasna iz samog naslova, želeo bih da napomenem da je Branko Milanović celu svoju akademsku karijeru posvetio izučavanju nejednakosti. Čak je i njegova doktorska disertacija, odbranjena na Ekonomskom fakultetu, bila posvećena nejednakosti u SFRJ. Veoma zanimljiva (može se čak reći i osetljiva) tema u tom trenutku. Moja najiskrenija preporuka, zaista. I to ne samo jer smatram da naši studenti treba da znaju ko su najvažniji ekonomisti koji su potekli sa Ekonomskog fakulteta. Knjiga je napisana izuzetno čitko i neće vam predstavljati problem ni da je pročitate na plaži tokom letnjeg raspusta, koji se ozbiljno približio. Na sopstvenu inicijativu, vaš poziv da preporučim neku knjigu studentima podstakao me je da prođem kroz spisak svih knjiga koje sam pročitao tokom studentskih dana, a da nisu vezane za oblast ekonomije. Godinu 2005, kada sam upisao fakultet, pamtim po delu „Sto godina samoće” i nju ističem kao štivo koje svako treba da prođe. Godinu 2006. obeležio je izlazak četvrtog dela sage o kojoj sada bruje svi – još uvek nezavršeni serijal knjiga „Pesme leda i vatre”. Epska fantastika je uvek bio moj preferirani žanr, a Džordž Martin je sa „Gozbom za vrane” samo potvrdio da je reč o omiljenom štivu. Verovatno sam zato ovu poslednju sezonu serije i sve njene nedostatke primio daleko teže nego mnogi – to nikada za mene nije bila samo serija, već priča sa kojom sam odrastao. Ipak, ako bih morao da izdvojim knjigu koja je na mene ostavila najveći utisak, a da sam je pročitao tokom studija, onda Viktor Igo i „Jadnici” nemaju konkurenciju. Lik Žan Valžana je bez sumnje moj omiljeni književni lik, toliko da je predstava „Jadnici” u Madlenianumu jedna od samo tri koje sam gledao više od jedanput i, siguran sam, gledaću je još nekoliko puta. Ova knjiga je moja iskrena preporuka tokom letnjih dana.

Mladen Stamenković

Ocenite tekst: