Šta čitati?

 

Studiranje nije samo čitanje udžbenika za nastavu. Studenti, budući ekonomisti trebalo bi da iskoriste svoje slobodno vreme i da istraže bogat svet knjiga koje će im otvoriti nove poglede na ekonomiju kao nauku, ali i na zanimljiv način prikazati šarenolike teme koje se možda ne obrađuju u tolikoj meri na predavanjima.
Pitali smo naše drage predavače, asistente da nam preporuče neke od takvih….


Davanje preporuke za jednu knjigu koja se mora pročitati iz domena upravljanja logistikom nikako ne predstavlja jednostavan zadatak budući da se literatura koja pokriva ovo područje meri desetinama hiljada knjiga, bukvalno. Brojke do kojih sam došao potvrđuju prethodno navedenu konstataciju. Uvidom u sadržaj on-line trgovinske mreže Amazon.com saznajem da trenutno postoji 24.934 knjige iz domena logistike i 31.817 onih koje se odnose na  upravljanje lancem snabdevanja, kao širom poslovnom filozofijom. To ukupno čini 56.751 izvor literature koji pokriva navedenu tematiku. Dajući logističku odrednicu ovoj impozantnoj cifri, radi se o ekvivalentu robe ukupne težine 49.000 kilograma, što predstavlja oko polovinu kargo mase aviona tipa Boeing 747-200F. Trudeći se da od tako bogatog izbora studentima predložim što zanimljivije štivo za čitanje, moj glas trenutno odlazi knjizi pod nazivom The Box: How the Shipping Container Made the World Smaller and the World Economy Bigger, čiji je autor Marc Levinson. Knjiga je objavljena 2008. godine, može se poručiti on-line i za sada nema prevod na srpski jezik. Šta čini ovu knjigu izuzetno zanimljivom? Materija koju pokriva objašnjava na veoma plastičan način kako je transport kontejnera, jednostavne metalne kutije koja se skladišti na brod ili kamion bukvalno promenio iz korena svet globalnog prenosa robe. Od neefikasne igre Tetris do globalne industrije koja godišnje ostvari vrednost obrta robe od preko 19 biliona dolara, jedan čovek – Malcom McLean je kreirao kontejnerski transport kakav poznajemo danas. Pročitajte ovu krajnje zanimljivu i živopisnu knjigu i saznajte kako!

Veljko M. Mijušković


 

Iako svakodnevno slušamo o enormnom uspehu startapova, podaci ipak pokazuju da značajan broj preduzetničkih ideja doživi neuspeh još u početnoj fazi. Erik Ris (Eric Ries), u svojoj knjizi The Lean Startup, predstavljajući istoimeni pokret, pokušava da objasni najčešće uzroke neuspeha startapova, ali i da poveća verovatnoću njihovog opstanka, inkorporirajući koncept lean proizvodnje u preduzetništvo. Lean startup koncept pravi zaokret u odnosu na tradicionalne načine upravljanja, bazirajući se na sledećim koracima: napraviti-izmeriti-naučiti. Prema Risu, od preduzetnika se ne očekuje da pravi opsežne planove niti da sprovodi predistraživanja u uslovima neizvesnosti već da što pre izađe na tržište sa proizvodom koji poseduje tek toliko mogućnosti da zadovolji rane kupce, zatim da prati i meri reakcije ranih usvojioca proizvoda, nauči nešto od njih i promeni proizvod u skladu sa naučenim. Završiti kružni proces što pre i krenuti iz početka predstavlja osnovnu ideju koncepta. Izvor konkurentske prednosti nije plasiranje proizvoda savršenih karakteristika mnogo pre konkurenata, već učenje na bazi povratnih informacija brže od njih. Proizvod savršenih karakteristika možda nije ni potreban potrošaču, a sve što njemu ne daje vrednost, za preduzeće predstavlja nepotrebni trošak. “Ono što želi, potrošač će sam naglasiti, ne brinite”, tvrdi ovaj uspešni preduzetnik iz Silicijumske doline. Ova knjiga, pored osnovnih premisa pomenutog koncepta, sadrži zanimljive primere startapova, kojima Ris objašnjava ideju pristupa. U pitanju je hrabar potez autora koji, slagali se sa njenovom idejom ili ne, otvara brojne dileme kako preduzetnika, tako i naučnika. Nadam se da će i vas inspirisati.

Zorica Aničić


Koju god knjigu više da pročitate uglavnom nećete pogrešiti. Ipak, u moru dostupne literature, i oskudnosti vremena za studiozno čitanje, preporuka zna biti korisna. Knjiga Misliti brzo i sporo, nobelovca, Danijela Kanemana, bez sumnje je remek delo popularne nauke, koje vam može pružiti značajne uvide u oblast Bihevioralne ekonomije, kao najsvežijeg izdanka ekonomske nauke. Knjiga je prevedena na srpski jezik. Kao ključni fenomen ona opisuje kako se u ljudskom mozgu prepliću sistemi 1 i 2. Dok Sistem 1 predstavlja čistu intuiciju, odgovornu za odluke koje donosimo u deliću sekunde, kad primera radi pritiskamo kočnicu u slučaju neposredne opasnosti, dotle je Sistem 2 znatno sporiji, predstavljajući ono što poznajemo kao racionalno razmišljanje. I jedan i drugi su neophodni za svakodnevno funkcionisanje ljudi. Zamislite organizaciju saobraćaja gde bi svi učesnici pomno promišljali pre nego što donesu odluku da stanu ispred znaka „stop“. Takođe, zamislite svet gde biste svakoj osobi saopštili ono što vam prvo padne na pamet. Srećom svet uglavnom tako ne funkcioniše, kočenje je gotovo refleksna reakcija, a kad se obraćete nekom prvo promislite šta ćete reći. Zato problem i nastaje, kako navodi autor, onda kad delujemo po intuiciji, a trebali bismo da razmislimo. Sem u ekonomskim modelima, stvarnost ipak zna biti prilično intuitivna, budući da promišljanje zahteva vreme i intelektualni napor. Kako Kaneman navodi, Sistem 2 je često lenj da reaguje, lakše mu je da prihvati priču koju je na brzinu konstruisao Sistem 1. Lenjost Sistema 2 najbolje ćete primetiti kad učite za ispit, zapazite samo koliko ćete puta napraviti pauzu da proverite da li je došlo do promene sadržaja na telefonu ili u frižideru. Ovim primerom Kaneman ukazuje na to da je samokontrolu u pravljenju kognitivnih napora teško uspostaviti. Knjiga me je pomalo promenila, možda će i vas.

Bojan Ristić

 

Ocenite tekst: