Šta da radimo bez rada?

Tehnologija iz dana u dan donosi nove izume koji nam olakšavaju život. Da li će nam ga u jednom trenutku toliko olakšati da nećemo morati da radimo?


Tehnološki razvoj se odvija takvom brzinom da je teško ispratiti sve inovacije, a kamoli razmisliti o mogućim primenama i njihovom uticaju na život. Tehnološki napredak je važan razvojni činilac, pre svega jer ubrzava ekonomski rast, unapređuje efikasnost upotrebe faktora proizvodnje i omogućava racionalniju upotrebu resursa. Ipak, u poslednje vreme se vodi diskusija o pravcu tehnološkog progresa i održivosti ekonomskog sistema. Raspravu podupiru pitanja o ulozi rada u budućnosti s obzirom na širenje automatizacije i veću primenu tehnologije. Postavlja se pitanje: kako će izgledati privreda ako rad postane suvišan resurs?

Nova automatizacija
Potencijalna opasnost za rad je automatizacija. To je tehnologija koja omogućava sprovođenje procesa bez ljudske asistencije. Do sada su za njenu upotrebu ljudi bili potrebni za programiranje sistema i održavanje kontinuiteta procesa. Međutim, veštačka inteligencija omogućava automatizovanom procesu da se odvija sam od sebe. Ona bilo kom sistemu daje sposobnost učenja, što znači da, kada jednom „razumeju” kako nešto da rade, mogu da nadograđuju stečeno znanje i uče samostalno. Ovi sistemi se stalno razvijaju i služe olakšavanju, a sve češće i preuzimanju radnih mesta.

Jasno je kako automatizacija preuzima fizičke poslove, ali deluje nemoguće da i složene radne pozicije budu zamenjene. Ipak, mnogi kompleksni radni zadaci odnose se na praćenje procedura. Na primer, lekar vrši pregled, dijagnozu stanja pacijenta, donosi zaključke o zdravstvenom problemu i daje preporuke o lečenju. Ove faze se obavljaju uz pomoć raznih aparata, ali se one zato mogu lako automatizovati. Mašine sposobne da same prikupe informacije, obrade ih i „zaključe” o tipu bolesti, mogu da eliminišu potrebu za lekarima.

Posebno važno za današnju automatizaciju i ono što se očekuje je to da postoji mala mogućnost za grešku sistema, a najvažnije je što je ona manja nego kod ljudi. Dakle, ni mašine neće biti savršene, ali će biti bolje i brže od ljudi, a to je velika prednost za kompanije kojima se primena isplati.

Rad vs kapital
Mašine su počele da zamenjuju ljude od vremena prve industrijske revolucije. Pokret Neda Luda tada se pobunio i udario na mašine kao krivce za nezaposlenost i loše uslove ljudskog rada. Da li nas tako nešto očekuje i u budućnosti?

Potrošnja je važan deo privrede, a ona dolazi isključivo od stanovništva. Ako ona ne postoji, neće postojati ni proizvodnja, koja je osnov razvoja privrede i rasta životnog standarda. Za ovaj problem nude se različita rešenja. Neki predlažu uvođenje univerzalnog bazičnog dohotka, tj. da država uplaćuje neku sumu novca domaćinstvima. To bi rešilo problem ekonomske nesigurnosti koja dolazi sa nestankom rada. Ipak, postoje mnoge nedoumice, kao npr. način određivanja odgovarajuće sume novca.

Drugi ističu da do potpune zamene ljudi neće doći, već da su mašine i ljudi zajedno produktivniji i da će tehnologija nastaviti da unapređuje proces rada. Na taj način, ona oslobađa vreme od zadataka koje mogu da obave mašine, da bismo ga koristili za važnije potrebe. Međutim, tehnološki napredak čini poslove jednostavnijim, pa zato zahtevaju niži nivo kompetencija radnika, a plate za ta radna mesta se smanjuju. To utiče na pad potrošnje, pa se i u ovom slučaju održivost dovodi u pitanje.

Šta je čovek bez rada?
Rad je prvo bio vezan za obezbeđivanje egzistencije. Postepeno se fokus prebacivao na dodatne aktivnosti neophodne za moderno doba, u kome je egzistencija potpuno obezbeđena i moguće je posvetiti se drugim potrebama. Jedna od njih je potreba za samoaktuelizacijom, tj. postizanjem maksimuma ličnih potencijala. U kulturama svih naroda, uglavnom se odnosi na uspehe iz sfere rada. Pošto je vezana za trud uložen radi ostvarenja sopstvenih ciljeva, a oni se danas najviše vezuju za karijeru, pitanje je kako ćemo ostvarivati svoj potencijal bez rada. Mnogi ljudi posao doživljavaju kao vid lične satisfakcije, koji podstiče motivaciju i disciplinu. Takođe, rad ima i društvene funkcije, jer povezuje ljude i olakšava socijalizaciju.

Možda najveći problem leži u vrednosnom sistemu društva, koji doprinos pojedinca i njegovu vrednost vezuje za bilo koji vid stvaranja, pogotovo ako ono doprinosi zajednici. Međutim, ako se odreknemo rada, kako ćemo trošiti vreme? Neki smatraju da ćemo moći da se posvetimo razvoju kreativnosti. Ipak, i mašine, navodno, imaju potencijal za kreativnost, pa mogu da komponuju, slikaju i sl. Dakle, šta nama ostaje? Ne zna se kako će budućnost zaista izgledati, ali cilj naučnih istraživanja jeste da se poboljša čovekov život, pa je verovatno da će ljudi naći način da i ove okolnosti okrenu u svoju korist.

AUTORKA: Jelena Mitić

Ocenite tekst: