Šta smo ti uradili od bebe, mama?

Ukoliko se u ovoj zemlji odlučite da se ostvarite u ulozi roditelja i doprinesete prirodnom priraštaju Srbije ( -38.828 u 2017.), veliko je pitanje koliko ćete podrške dobiti od države i društva posebno ukoliko na ovom trnovitom putu budete imali problema.


Spremite se da postanete stručni za sva pravna, medicinska i finansijska pitanja koja vam se mogu isprečiti na putu. Budite spremni na osude društva ukoliko niste ukalupljeni u njihove standarde rađanja i dobijanja dece. Budite spremni na tajac države i njenih institucija koje žele pozitivan priraštaj, ali samo dok ne moraju da ga finansiraju. Budite spremni da se razočarani pridružujete udruženjima koja mole, vuku za rukav i prete svojoj majci državi da im pomogne. Spremite se da prelazite granice zamišljene i stvarne kako biste ostvarili ono što ovde ne možete. Na kraju, spremite se za šamar otrežnjenja da možda nikada nećete dobiti to što toliko želite, jer nemate novca, a bebe dobijaju oni koji su bogatiji, mlađi, srećniji i privilegovaniji od vas.

Vantelesna oplodnja (novca)
Ukoliko ne možete da dobijete dete prirodnim putem i vantelesna oplodnja može biti rešenje. Moraćete da izdvojite oko 10 prosečnih plata za jedan pokušaj, koji uglavnom nije uspešan. Država nakon prikupljanja tone nalaza, večnosti provedene u čekanju analiza, pa još malo čekanja na red, daje 3 pokušaja vantelesne oplodnje ukoliko žena nema više od 42 godine. Dakle, ako odlažete trudnoću zbog karijere, ili ste čekali pravi trenutak za rađanje, od države možete očekivati da nećete dobiti puno. Udruženja koja pokušavaju da postignu dijalog sa državom zalažu se da se starosna granica i broj pokušaja povećaju. Zakon o biomedicinskoj potpomognutoj oplodnji iz 2017. donosi izvesna poboljšanja kao što je mogućnost doniranja polnih ćelija i embriona, njihovo besplatno zamrzavanje, kao i otvaranje prve banke sperme u Srbiji. Davaoci polnih ćelija su uglavnom anonimni, ali u nekim klinikama je moguće pogledati fotografije onih koji su želeli da pokažu svoj identitet. Moguće je odabrati karakterne osobine, fizički izgled i godine, nakon čega se dobije predlog donora koji najviše odgovaraju. Postoji i opcija doniranja jajnih ćelija koje ostanu višak u procesu veštačke oplodnje. Žene i muškarci (čak i maloletnici) kod kojih je utvrđena opasnost od plodnosti, mogu besplatno da zamrznu svoje polne ćelije kako bi ih koristili u budućnosti. Valja pomenuti slučaj naše premijerke čija je partnerka prošla kroz proces vantelesne oplodnje. Kako njih dve nisu u bračnoj zajednici, rođeno dete nije ni u kakvom pravnom odnosu sa premijerkom, odnosno ona nije upisana u registar kao roditelj. Da li je ovo slučaj zaobilaženja zakona, žmurenja pred državnim pozicijama i koliko bi bilo moguće za neki drugi, ne tako srećan par, pravo ne objašnjava.

Usvoji me
Ukoliko je veštačka oplodnja nemoguća ili nakon svih pokušaja ne dođe do začeća, opcija je usvajanje. Da bi par ili pojedinac mogao da usvoji dete, potrebno je proći proceduru u Centru za socijalni rad od podnošenja dokaza i procene stručnjaka, nakon čega se dobija odluka o podobnosti za usvajanje. Većina usvojitelja u Srbiji želi dete iste nacionalnosti koje je zdravo i što mlađe. Taj opis uglavnom ne odgovara deci koja mahom imaju neki vid zdravstvenih poteškoća ili deci romske nacionalnosti (kojih je 43%). Zato se na usvajanje nekada čeka dugo, neki nikada ne usvoje, neki odustanu kad postanu biološki roditelji, ali oni koji imaju realna očekivanja relativno brzo usvoje. Ukoliko Centar ne pronađe domaću usvojiteljsku porodicu u roku od godinu dana, dete koje naši državljani ne žele (uglavnom sa posebnim potrebama), usvajaju stranci.

Surogat rat
Zakonom je isključena mogućnost da u Srbiji dobijete dete uz pomoć surogat majke. Iz Ministarstva zdravlja kao razloge za ovu zabranu ističu zloupotrebu, lošu praksu drugih država, potencijalnu komercijalizaciju. U drugim državama dolazilo je do situacija da se ovim putem rode deca sa genetskim i fizičkim manama koje niko nije želeo i koja su ostajala na brigu državi. Na kraju, dešavalo se i da surogat majka ne želi da se odvoji od deteta. Iz Ministarstva napominju i mogućnost presađivanja materice za koju

se očekuje da će postati ustanovljena klinička praksa. Surogat materinstvo dozvoljeno je u: SAD, Kanadi, Velikoj Britaniji, Poljskoj, Rusiji, Češkoj, Indiji, Ukrajini, Makedoniji, Grčkoj, Francuskoj, Rumuniji, Holandiji. Prakse se razlikuju u tome da je u Rusiji obavezno da surogat majka ima sopstveno dete, u Grčkoj je dopušteno iz humanih razloga, u Velikoj Britaniji se naplaćuje. Udruženje „Men having babies“ od 2015. godine organizuje sajmove širom sveta za gej parove kojima nudi finansijsku i emotivnu podršku za usluge surogat materinstva. Većina razloga zabrane u Srbiji zapravo je rešiva uvođenjem zakonskih odredbi i dobre primene istih, ali pitanje je kada će naša zemlja biti spremna da se uhvati u koštac sa stvaranjem još jedne nade osobama koje ne mogu dobiti dete.

AUTORKA: Sara Jovanović

Ocenite tekst: