Šta znamo o sreći? – Kaneman i prijateljstvo

Čovek postaje onakav kakve su stvari koje pušta u svoj život, bilo da su u pitanju dobre ili loše knjige, filmovi, muzika, ideje, događaji ili ljudi. Život će mu odrediti ono što mu svakog dana u tišini srca bude u fokusu misli, oni pozitivni i negativni osećaji u koje se svakodnevno upliće, verovanja i uverenja o tome ko je i ko želi da bude. Jedna od najvažnijih stvari, koje determinišu ljudsku sreću i kvalitet života, su osobe kojima se čovek okruži. Ukoliko bude okružen ljudima koji ga istinski vole i koji veruju u njegove potencijale dobija krila, lako ide napred i ništa ga ne može zaustaviti na putu ka snovima. Međutim, ukoliko se okruži ljudima koji stalno sumnjaju u njegove potencijale i potcenjuju njegove sposobnosti dobiće lance, koji će ga prikovati za mesto na kojem stoji, stalno će morati da se bori protiv prepreka ljubomornih i zavidnih ljudi.

Harvardska studija o sreći (Harvard Grant Study) pratila je život 268 studenata koledža, njihove navike, stilove života, porodice, karijere, utiske i životna iskustva, tokom 80 godina. Danijel Kaneman, izraelsko-američki psiholog i dobitnik Novelove nagrade za ekonomiju 2002. godine, je nastavio ovo dugotrajno istraživanje, ali je i reformisao pristup pitanja lične sreće, koji psihologijom vlada od sredine prošlog veka i dominantno se temelji na izveštavanju samih ispitanika o tome da li se i koliko osećaju srećno, šta ih usrećuje i sl. Prikupljeni na većem uzorku, takvi podaci se analiziraju i prave manje ili više uspešna uopštavanja o razlikama u doživljaju lične sreće po polu, starosti, obrazovanju, socio-ekonomskom statusu. Problem odnosa materijalnog i opšteg blagostanja, novca i sreće, nije nov. Novina je pojačano interesovanje istraživača za ovu korelaciju, delimično uslovljeno time što su se u istraživanje lične sreće, u prvoj deceniji novog milenijuma, masovno uključili ekonomisti. Kaneman u tome ima kompleksnu ulogu. Standardna ekonomska teorija posmatra čoveka kao racionalnog donosioca odluka, na putu ka uvećanju ličnog blagostanja. Svoje preferencije – šta ga zadovoljava – otkriva kroz izbore koje pravi. Kao kognitivni psiholog, Kaneman je dao nemerljiv doprinos razotkrivanju krhkosti čovekovog razuma i utemeljenju bihejvioralne ekonomije – discipline koja nastoji da uzme u obzir činjenicu da ljudi ne prave uvek optimalne izbore i da često naknadno žale zbog odluka koje su doneli.

Na osnovu Grantove studije, moguće je identifikovati nekoliko faktora koji cilju dugog i zdravog života idu u prilog: oslanjanje na zdrave odbrambene mehanizme, obrazovanje, stabilan brak, „Ne“ pušenju, alkoholu i višku kilograma. Od 106 subjekata, kod kojih je u 50. godini života kao ispunjene bilo moguće identifikovati šest od sedam pobrojanih uslova, više od polovine bili su zdravi i zadovoljni u svojoj 80. godini. Od onih kod kojih je to bio slučaj sa tri faktora ili manje, mali broj je doživeo devetu deceniju, i to ne u dobrom zdravlju. Interesantno, Grantova studija je pokazala da dečiji temperament nije tako dobar prediktor kasnijih životnih ishoda. Socijabilnost i komunikativnost olakšavaju život tinejdžeru, mladoj osobi, ali se među dugovečnim, zdravim i uspešnim ljudima jednako nalaze i pojedinci koji su kao deca spadali u grupu izrazito stidljivih i anksioznih. Slično, inteligencija je bitna do određene granice, nakon čega je svejedno jeste li prosečni ili natprosečni. Mereno prihodima koje su subjekti iz Grantovog uzorka ostvarivali u zrelom dobu, nema bitne razlike između pojedinaca čiji je IQ 110 -115 i onih čiji IQ prelazi 150. Još jedno iznenađenje: fizička aktivnost u gimnazijskim i studentskim danima stoji u jačoj korelaciji s kasnijim dobrim mentalnim, nego s fizičkim zdravljem. Nimalo iznenađujuće, alkoholizam se pokazao kao obrazac ponašanja velike destruktivne moći. Najvažniji zaključak istraživanja je da je presudan faktor kvalitetnog života kvalitet međuljudskih odnosa, samo kroz kvalitetne i ,,pametne” ljudske i društvene odnose možemo živeti srećan i ispunjen život.

AUTOR: Nemanja Kosanović

Ocenite tekst: