Sudbina Laferove salvete

Priča o salveti koja je započela poresku revoluciju nedavno je dobila neočekivani obrt. Izgleda da se događaj, toliko puta prepričan u brojnim ekonomskim udžbenicima, odigrao malo drugačije…


curva-de-laffer-servilletaSigurno ste se već susreli sa grafičkim prikazom veze između poreskih stopa i poreskog prihoda, poznatijem kao Laferova kriva. Ova kriva jedan je od najpoznatijih pojmova u ekonomiji, možda baš zbog mita o njenom nastanku koji je prati. Retko koji autor je u svom udžbeniku propustio priliku da pomene romansiranu priču o mladom profesoru Arturu Laferu (Arthur Laffer) koji demonstrira svoje ekonomsko znanje na salveti pred političarima i novinarima. Sve do sada niko nije dovodio u pitanje istinitost tog događaja niti autentičnost pomenute salvete. Štaviše, Nacionalni muzej američke istorije u Vašingtonu uvrstio je salvetu u svoju postavku kao najznačajniji ekonomski artefakt druge polovine XX veka! Njen značaj ogleda se u tome što je crtež na njoj ubedio Republikance da preusmere ekonomsku politiku svoje partije, a potom i čitavih Sjedinjenih Američkih Država. Nekoliko godina nakon što je Lafer povukao tih par crta, čuveni glumac Ronald Regan (Reagan) preuzima ulogu 40. predsednika SAD i, suočen sa stagflacijom, povlači radikalne poteze bazirane na idejama ekonomike ponude. Smanjenje poreza radi podsticanja ekonomske aktivnosti postaje zvanična politika Bele kuće, a ideje Lafera i njemu intelektualno bliskih ekonomista zvanična ekonomska paradigma.

Međutim…
Zbog svega dosad navedenog, ono što ćemo vam sada reći zvučaće potpuno neverovatno: salveta je plagijat! Dobro pogledajte priloženu sliku: Vidi se grafikon odnosa poreskih stopa i poreskog prihoda, iznad je ispisana ekonomska teorija u par redova, a ispod se nalazi datum 13.09.1974. i posveta tadašnjem direktoru državne kancelarije za ekonomske mogućnosti Donaldu Ramsfeldu (Donald Rumsfeld), a sama salveta je od tkanine. Odakle onda ta salveta? Za sve je kriv Jud Vaniski (Jude Wanniski), urednik dnevnog poslovnog lista Wall Street Journal. Godinama pre ovog događaja, on je obilazio uticajne političare i uveravao ih da je podizanje poreskih stopa radi suzbijanja inflacije loš potez, što je temeljio na Laferovim idejama. Niko ga nije shvatao ozbiljno sve do novembarskih izbora 1974. godine kada su Republikanci pretrpeli žestok poraz. Ramsfeld priznaje da je potrebna promena politike u njegovoj partiji i prihvata da čuje šta Vaniski i Lafer imaju da kažu. Budući da je sastanak dogovoren nakon poraza, u novembru, on nikako nije mogao biti održan u septembru, kako piše na salveti. U restoranu „Dva kontinetna“ nadomak Bele kuće ipak se pojavljuje njegov zamenik, Dik Čenej (Dick Cheney), što znači da ni posveta nije validna, jer Ramsfeld nije bio prisutan. Tokom sastanka, Čejni nikako nije uspevao da razume kako dve različite poreske stope mogu da dovedu do istog nivoa poreskih prihoda, pa Lafer isfrustriran uzima običnu papirnu koktel salvetu (ne ovu finu od tkanine) i služi se svojim crtačkim umećem radi pojašnjenja ideje. Niko od prisutnih nije bio svestan da će taj trenutak imati presudan uticaj na ekonomske tokove SAD, pa nije ni postojala svest o čuvanju salvete kao uspomene, već ona završava u kanti. Salveta koju vidite na slici i koja se nalazi muzeju stvarno jeste ispisana od strane Lafera, ali dve godine kasnije! Vaniski je shvatio da je prisustvovao nečemu epohalnom i u želji da napravi mit od čitavog događaja traži od Lafera da stvori repliku ove ekonomske relikvije. Nakon što su ga, oktobra ove godine, upitali o čitavoj zavrzlami, Lafer je negirao autentičnost salvete ovim rečima: „Pogledajte samo kako je uredno to nacrtano! Recite mi, može li u sred noći, nakon čaše vina, tako uredno da bude nacrtano?“. S obzirom na to da je dve godine kasnije replika posvećena pogrešnoj osobi i zavedena na netačan datum, očigledno je da se akteri događaja ne sećaju dobro šta se dogodilo i kada, što, u nedostatku boljeg objašnjenja, može značiti da nije bila samo jedna čaša vina u pitanju.

Živeli, profesore Lafer!

thumbnail_imageedit_4_2577793113Ekonomski Zabavnik osnovali su studenti Ekonomskog fakulteta u Beogradu sa ciljem popularizacije ekonomske nauke. Priključite se zabavnoj strani ekonomije na našoj fejsbuk stranici (@ekonomskizabavnik) i instagram profilu (ekonomski_zabavnik_).

 

 

Ocenite tekst: