Sve će to narod pozlatiti

Srpske institucije dodeljuju dozvole za gradnju malih hidrocentrala usred parkova prirode, kao što je slučaj na Staroj planini. Preti li Srbiji nestanak hiljade kilometara reka zbog nešto malo električne energije?


Srbija trenutno proizvodi nešto više od 21% struje iz obnovljivih izvora energije, a obavezala se EU na 27% do 2020. godine. U pripremi je i novi cilj – da do 2030. proizvodi čak 35% struje. Postavljamo pitanje, po koju cenu?


Voda kao resurs budućnosti
Voda kao simbol je sadržana u brojnim legendama. Ljudi od davnina pokušavaju da objasne snagu ovog elementa – bogovi, sirene, magični izvori i gradovi samo su neke od priča kojima se uspavljuju deca za laku noć. Grci su verovali da vrhovni bog Zevs za kaznu tera bogove da, ukoliko ga izdaju, popiju vodu reke Stiks. Oni bi nakon toga izgubili glas na devet godina. Najveći junak grčke mitologije, Ahil, prvi put se okupao u ovoj reci. Majka ga je, kao bebu, potopila u vodu da bi ga učinila besmrtnim, ali pošto ga je držala za petu taj deo mu je postao slaba tačka. Ljudi i danas veruju u magično. U gradskim fontanama širom Evrope može da se nađe pravo bogatstvo. I stari i mladi veruju da će im se ostvariti želja ako ubace zlatnike. Rimska Fontana di Trevi je jedna od najposećenijih turističkih atrakcija. Statistika pokazuje da se svakog dana baci oko 3000 evra.

Voda je osnovni element svakog živog bića. Ljudski organizam se sastoji od 70% vode dok je u biljkama ima i preko 80%. Pre nekoliko godina Ujedinjene nacije su proglasile pristup čistoj vodi za piće univerzalnim ljudskim pravom. Svaka sračunata odluka o oduzimanju istih je sraman zločin protiv čovečnosti. Ipak, to je ono što se dešava u poslednjih 30 godina. Na dobitku su samo multinacionalne korporacije, koje profit stavljaju iznad života. Više ljudi umire od bolesti izazvanih prljavom vodom nego što umiru od svih ratova i nasilja zajedno (na svakih sat vremena umre 240 beba). Države bi trebalo da budu odgovorne prema svojim građanima i da pred privatni sektor stave određene uslove, ali korupcija je uobičajena pojava čak i u ovako osetljivim situacijama. Uništavanje planete zemlje je posao koji donosi dobar profit jer oni koji je uništavaju su oni koji je i popravljaju i eto ti duple zarade. Posebno je licemerje zapada- fabrikama se daju dozvole za zagađenje. Firma zagađuje, to se zna, pa neka zagađuje, evo im dozvola za to. Onda su se setili da bi trebalo da zaštite životnu sredinu. To košta, pa onda neka košta konkurenciju iz nerazvijenih zemalja kojima će se podići standardi ekološke zaštite. Živela zelena korupcija!

Do poslednje kapi vode
Srećom, mladi u Srbiji ipak razmišljaju na duge staze. Organizovali su se i pokrenuli Fejsbuk pokret „Odbranimo reke Stare planine“. Za kratko vreme, grupa je porasla na preko 30000 ljudi. Oni nisu sedeli i čekali bolje sutra ili gubili vreme na besmislene rasprave, već su konkretnim merama sačuvali naše reke, barem za sada. Iako kruže priče da smo ovakav i onakav narod, pokazali smo da umemo da se ujedinimo onda kada je to najpotrebnije. Nakon protesta u selima Stare planine i velikog protesta u Pirotu 2. septembra, problem će se, makar na jedan dan, preseliti i u glavni grad. Najavljuje se još veći u prestonici, najverovatnije posle Nove godine. Priča o nestanku naših reka počinje još od 1990. godine, izgradnjom hidroelektrane i akumulacionog jezera Zavoj za vreme bivše Jugoslavije, kada smo izgubili reku Visočicu. Dve godine kasnije pojavljuju se kopači sa željom da i Toplodolsku reku pripoje jezeru. Od planiranih osam kilometara uspeli su da prokopaju svega dva. Devet godina kasnije, 2016. godine, država smatra da bi projekat trebalo da se nastavi i da je ključan za našu energetsku stabilnost. Pored izgradnje mini hidroelektrana (kojima se dobija svega 1% elektične energije) energiju možemo da dobijemo i kroz vetroparkove ili solarne elektrane – ali naravno da se naša vlada odlučila za najjeftiniji vid guranja reka u kanalizacione cevi (gde je ponovo, zamisli čuda, najveća zarada za investitora). Hoćemo da se približimo EU, a nismo sposobni čak ni da nam razvoj bude održiv i čuva vrednosti, potpuno pogrešno shvatajući devizu „dobra ekologija je dobra ekonomija“.

AUTORKA: Kristina Kerekeš

Ocenite tekst: