Sve je bolje u dugom roku

Kompanija čiji je prihod prošle godine iznosio 178 milijardi dolara, a lično bogatstvo njenog osnivača  Džefa Bezosa 130 milijardi, imala je skroman početak 1994. godine u garaži Džefove porodične kuće u Sijetlu. Strategija ove kompanije je od početka bila održivi rast, uz posvećivanje pažnje tržišnom udelu i privlačenju kupaca. Profit je bio u drugom planu.


Džefova ideja se dosta razlikovala od ideja ostalih preduzetnika iz toga vremena, koji su rasli brže i primali nerealne runde finansiranja od Volstrita. Džef Bezos, kao i njegova kompanija, kao da se nije uklapao u celu kulturu eksesa 90-ih. Od samog početka, sajt kompanije je bio jednostavan i lak za upotrebu, što se nije promenilo sve do danas. Ova strategija umerenosti i održivosti pokazala se kao uspešna već krajem 2001. godine, tokom pucanja dot-kom mehura, koje je uništilo većinu Amazonovih konkurenata. Preživevši ovu oluju, pred Amazonom je bila mirna plovidba i izgledalo je da je došlo vreme da se okrene stvaranju profita. Međutim, na opšte iznenađenje svih onih koji su kupili njihove akcije, one su posle 2001. godine drastično izgubile na vrednosti zbog nepoverenja prema dot-kom kompanijama. Amazon je poslovao sa gubitkom sve do 2003. godine, kada je prvi put ostvario profit, koji je iznosio svega 35 miliona dolara na prihod od pet milijardi, a već sledeće godine je ponovo bio u minusu, i tako u krug. Ovakvi poslovni potezi ne bi trebalo nikog da začude, s obzirom na to da je Džef Bezos još 1997. godine u otvorenom pismu budućim investitorima naveo da njihov cilj nije kratkoročni profit, već onaj na dugi rok.

Od A do Z
Od 1994. godine pa do danas, Amazon je svu svoju pažnju posvetio kupcima i omogućavanju najboljeg korisničkog iskustva. Iako u većini slučajeva nije bio inovator, Amazon je uvek bio dostojan pratilac. Ideja Amazona je, ironično, nalik ideji industrije za čiju se smrt upravo i tereti – ideja tržnog centra. Ideja o ekosistemu koji se nikada ne mora napustiti san je svake kompanije. Kao što je ideja tržnog centra postala praktičnija od jurenja celim gradom u potrazi za dalekim prodavnicama i restoranima, tako je i ideja sajta sa kog se sve može poručiti i sve može stići na kućnu adresu u roku kraćem od 2 dana bila neodoljiva. Međutim, Amazon tu nije stao. Iako je počeo sa dostavom knjiga 1994. godine, već početkom 2000-ih prešao je na e-knjige i napravio najprodavaniji čitač istih (Amazon Kindle), koji je omogućavao čuvanje više stotina knjiga na jednom uređaju. Sličnu stvar je uradio i Eplov ajpod (iPod), koji je omogućio čuvanje više stotina pesama na džepnom uređaju bez potrebe da se nose diskovi. Nekoliko godina kasnije Amazon je parirao i Netfliksu, osnovavši svoj servis za gledanje filmova i serija (Amazon Video).

Da je Amazon ostao veran ovim principima sve do dan-danas, pokazuje i razlika u profitnim maržama, koje iznose 1,7% za Amazon i čak 21% za Epl.

Kada su digitalni asistenti, poput Eplove Siri (Siri), postali popularni, Amazon je lansirao Aleksu (Alexa), a kasnije i Amazon Echo. Dok je cloud-computing tek bio u začetku, 2006. godine je pokrenut Amazon-webservices, koji omogućava korisnicima da pozamljuju procesorsku moć drugih računara. Kada je Jutjub pokrenuo sekciju sajta za gledanje video-igara uživo, Amazon je kupio sajt Twitch.tv, koji je bio prvi u toj industriji. Dok je Eplov ajpad (iPad) dominirao tržištem tablet računara, pokrenuta je linija tablet računara (Amazon Fire). Da osnivač ne pada daleko od svoje kompanije, govori i činjenica da se Džef takmičio sa Ilonom Maskom (Elon Musk) u slanju raketa u svemir. Svi ovi primeri samo pokazuju da je Amazon bio spreman da hrabro uđe u industrije sa kojima nije imao dodirnih tačaka i da pritom nije hteo da se odrekne niti jednog potencijalnog kupca.

Amazon u 3 principa
Amazon je danas jedna od najvećih kompanija na svetu, a njen osnivač prvi na Forbsovoj listi najbogatijih ljudi. Uprkos svemu, kompanija se i dalje drži poslovnih principa iz 1994. godine, koji se mogu sažeti u tri rečenice iz pomenutog otvorenog pisma iz 1997. godine. One glase:

  • Naš fokus je na kupcima,
  • Nama je bitan dugi rok, a ne kratkoročni profiti i špekulacije Volstrita, i
  • Učićemo, kako iz svojih investicionih uspeha, tako i iz neuspeha.

To pismo iz 1997. godine je postalo toliko važno da se njegova kopija šalje uz svaki novi izveštaj akcionarima. Da je Amazon ostao veran ovim principima sve do dan-danas, pokazuje i razlika u profitnim maržama, koje iznose 1,7% za Amazon i čak 21% za Epl. Moglo bi se reći da je Amazon promenio način na koji posmatramo kupovinu i da je ubio mnoge industrije, ali je ipak ostao dosledan svojim idealima i upravo je to poenta koju treba izvući iz ove priče – „Ne dozvoli da igra promeni tebe, promeni igru.”

AUTOR: Mihajlo Lazić

Ocenite tekst: