Sve je isto, samo njega nema

Prvi semestar na Ekonomskom fakultetu mogao se ispratiti stihovima pesme Sve je isto samo njega nema. Krajem godine, potvrđena je odluka o ukidanju uslova za izlazak na ispit. Zanimalo nas je koliko nas je to izbacilo iz ravnoteže, da li smo se ulenjili, kakve smo rezultate ostvarili, i sa druge strane, šta na tu temu  imaju da izjave profesori.


Nekolicina profesora navodi da je ishod nepromenjen i efekat neprimetan. Drugi navode da je odluka prouzrokovala rast izlaznosti, ali pad prolaznosti. I dok jedni sabiraju utiske i sređuju statistiku nakon proteklih zimskih rokova, neki profesori ipak pokušavaju da sagledaju širu sliku. Oni razlog pada posećenosti i prosečne ocene vezuju i za druge faktore. Stoga je za njih ukidanje uslova samo kap koja bi uskoro mogla da prelije odveć punu čašu.

Dobrodošlica
U prvom semestru studente dočekuje veliki amfiteatar i prvi časovi matematike. Oni koji su na vreme shvatili ozbiljnost ovog predmeta vredno su radili i uspeh nije izostao. Prema informacijama profesora dr Branislava Boričića, izlaznost na kolokvijume je smanjena za 7%. Zbog vesti o ukidanju uslova studenti su sada opušteniji i sa manje stresa pristupaju spremanju konačnog ispita, pa se to može istaći kao jedan od pozitivnih ishoda uvedene promene. Iako je izlaznost na ispite porasla, prolaznost se procentualno za sada nije promenila u odnosu na prethodne generacije.

I uz dodatnu priliku prolaznost pala
Početkom semestra, pre zvanične potvrde o ukidanju uslova, studenti su regularno izlazili na sve kolokvijume i testove iz Osnova ekonomije. Ova odluka povukla je i odluku dobrog dela studenata da će na narednim kolokvijumima delovati poput nevidljive ruke tržišta. Iako su profesori na samom ispitu obezbedili zadatke za dodatno skupljanje propuštenih poena tokom semestra, najmlađi studenti nisu bili uspešni koliko prethodne generacije, te je konačan ishod takav da je prolaznost neznatno pala u januaru. Bez predispitnih poena bilo je veoma teško položiti konačni ispit (svega 2 ”srećnika” u jednom amfiteatru). Međutim, oni koji su odlučili da ispit ipak spremaju uz osvajanje i predispitnih poena, to jest da se pojave na sva tri kolokvijuma (jer „tri su za sreću”), doveli su do toga da prosečna ocena na predmetu zapravo poraste.

Profesori napominju da Mikroekonomija zahteva učenje u kontinuitetu, tako da – studenti, uozbiljite se, nije šala tvrdi povez

Gidens među ekonomistima
I ovaj predmet se završio u prvom semestru, zajedno sa grafikonima i teškim teoremama. Pored izvoda i funkcija, ponude i tražnje, na ovom predmetu se studentski um mogao „osvežiti” nedeljnom dozom socioloških činjenica. Zanimljiva materija rezultira većom prolaznošću, koja se kreće u rasponu od 54% do 56% u protekle dve godine. Posećenost predavanjima je ustaljena iz godine u godinu, kao i izlaznost na kolokvijum, što se ni ove godine nije promenilo.

Teorija cena najviše pretrpela
Na predmetu Teorija cena, na prvom kolovijumu je u proseku ostvareno za više od 1 poena manje nego prethodne godine, a za oba kolokvijuma u zbiru više od 2 poena manje. Mnogi su odlučili da ovaj ispit ipak ostave za neke toplije dane, pa je i izlaznost bila manja. Što se prolaznosti tiče, kod profesora dr Dejana Trifunovića ona je za tekuću generaciju iznosila 41%, dok je prethodna generacija tokom prošlogodišnjih zimskih praznika ostvarila tada nedostižnih 55%. Istovremeno je 11 desetki koje su u januaru i februaru prethodne zime studenti postigli, palo na samo 2 u godini bez uslova. Profesori napominju da Mikroekonomija zahteva učenje u kontinuitetu, tako da – studenti, uozbiljite se, nije šala tvrdi povez.

EKOF menja model, Nacionalna cveta
Možda se jednostavno energija studenata samo usmerila u drugom smeru. Ovo nije bilo pogrešno skretanje za Nacionalnu ekonomiju, gde profesorka dr Biljana Jovanović Gavrilović ističe svoje prijatno iznenađenje velikim brojem veoma vrednih, pametnih i ambicioznih studenata sa kojima je, kako ističe,  zadovoljstvo raditi i koji se suprostavljaju trendu opadanja nivoa znanja i zainteresovanosti u poslednjih nekoliko godina. I dok su jedni upijali podatke o rudama mangana, prosečnom BDP-u, pokušavajući da u cifru zapamte kilometraže „razvijenih” saobraćajnica naše zemlje, drugi su ispitivali model za njihovo računanje. Na predmetu Ekonomsko-matematički metodi i modeli zapaženo je da je od 421 studenta koji je izašao u januarskom roku položilo 69, tako da je prolaznost 16,39%. Uvidom u prethodnu godinu, biće da su kolege bile nešto uspešnije, pa je od hrabrih 466 studenata položilo njih 107, što iznosi 22,96%.

Posećenost na određenim predavanjima pada u proteklih nekoliko godina, što nije posledica samo sveže uvedene promene

Iskustva iskusnih studenata
Kako su se sa promenama suočile starije godine? Zbog činjenice da predmeti nisu zajednički za sve smerove, navešćemo zapažanja i predviđanja profesora bez iznošenja preciznih statističkih podataka relevantnih samo za određeni segment. Naime, iako iskusni, većina studenata se nije snašla i sa minimumom predispitnih poena sačekala je ispitni rok. Stanje na nekim predmetima ostalo je nepromenjeno i profesori su zadovoljni radom studenata, dok na drugim muku muče sa praznim klupama. Posećenost na određenim predavanjima pada u proteklih nekoliko godina, što nije posledica samo sveže uvedene promene.

Pitali smo studente
Na uzorku od 578 voljnih da daju svoje mišljenje možemo zaključiti da su nakon vesti o promeni naši studenti uglavnom bili motivisaniji i opušteniji za spremanje ispita, njih 55,5% se tako izjasnilo, 12,6% je pod pritiskom dočekalo ispitni rok, dok je 28,2% ostalo indiferentno na ovu odluku. U borbi sa zahtevnijim ispitima 34,6% ispitanika potvrdilo je da su im profesori obezbedili dodatno skupljanje poena, što u okviru ispita, što neposredno pre njega, 45% tvrdi da nije imalo tu priliku, a 24,4% studenata je zbunjeno i neobavešteno. Što se tiče studenata koji su izlazili na ispite za koje ne bi imali uslov da on nije ukinut, 77% njih su položili bar 1 ispit koji su prijavili. Iz svih komentara koje su studenti pisali može se zaključiti da oni imaju raznovrsne stavove o efektima prouzrokovanim ukidanjem uslova.

Uzimajući sve u obzir, možemo zaključiti da ukidanje uslova, zapravo, nije dovelo do ogromnog pada uspešnosti studenata na ispitima. Ono što studentima ostaje je da skupljaju bodove i da pripremljeni dočekaju novi rok.

AUTORKE: Ljuba Brković i Sara Jovanović

Ocenite tekst:

Tags

EKOF