Sve je veliko u trgovini na malo

Šta je Lidl zatekao po dolasku u Srbiju? Koji maloprodajni lanci imaju najveće tržišno učešće i može li da ih nadmaši? Koliko u proseku potrošimo u prodavnici i volimo li više domaću ili stranu robu? Odgovore na ova i još mnoga pitanja probali smo da damo u analizi koja sledi.


Trgovina na malo je u Srbiji, uprkos relativno skromnim ekonomskim performansama privrede, privlačan biznis, kako za domaće tako i za strane investitore.

Igra velikih brojeva
U Srbiji je aktivno oko pet i po hiljada maloprodajnih objekata i njihov broj raste. Njihova ukupna površina je oko milion i sto hiljada metara kvadratnih. Oko 80% prodajnih objekata čine oni do 200m2 površine (samousluge), dok samo 1% čine veliki marketi preko 2.000m2 (supermarketi i hipermarketi). U maloprodajnim objektima je zaposleno preko 50 hiljada ljudi. Promet po kvadratnom metru je oko 400 hiljada dinara, dok po stanovniku iznosi 60.000–71.000 dinara. Ukupan promet većih lanaca trgovine iznosi preko 3,6 milijardi evra na godišnjem nivou. Prosečna kupovina u Srbiji iznosi 455 dinara, u Beogradu oko 600. Uprkos skromnoj kupovnoj moći, trgovinska delatnost je veoma atraktivna za domaće i strane investitore. Nakon petooktobarskih promena, mnogi su investirali u ovu delatnost, donevši tako svež kapital, modernu organizaciju i savremeni menadžment. Između ostalog, ovo je značilo da se više pažnje posvećuje željama i potrebama kupaca, dok se u drugi plan stavljaju asortiman i karakteristike proizvoda. Najveći investitori i najveći trgovci sa stanovišta prometa i tržišnog učešća su: Delez Srbija oko 21%, Merkator S oko 16%, dok preostalih osam lanaca imaju pojedinačno manje od 4% tržišta. Prema učešću u prodajnoj površini, na prvom mestu je Mercator S (21,28%), zatim Delez Srbija (17,47%), Aman (7,24%), Univereksport (4,41%), METRO (4,38%), DIS (3,93%), Gomeks (2,49%), Podunavlje (1,64%), Super Vero (1,41%), PerSu (1,37%). Ove kompanije zajedno drže preko 55% tržišta maloprodaje u našoj zemlji. Od prošle godine u Srbiji posluje Lidl, koji je investirao preko 205 miliona evra, zaposlio preko 1.500 radnika i otvorio 19 prodavnica, a u planu je i proširenje. Očekivanja su da će Lidl uskoro zauzeti 5–7% tržišnog ućešća, a do sada je ostvario 3%. Najveći adut Lidla su u proseku za 20% niže cene. Najveći promet ostvaruju Maksi marketi u okviru kompanije Delez Srbija, oko 800 miliona evra godišnje sa profitom od preko 30 miliona evra, sledi Merkator S sa preko 700 miliona evra prihoda. U okviru njega posluju IDEA, Merkator i Roda. Značajne prihode ostvaruje i Univereksport, preko 170 miliona evra godišnje sa oko 2.700 zaposlenih, DIS sa oko 190 miliona evra prometa godišnje, 26 marketa i oko 1.300 zaposlenih radnika.

Potrošačka korpa: svetska, pomalo i naša
Pored kućne hemije i prehrambenih proizvoda, Srbija je značajno tržište i za ostale proizvode svetskih i domaćih brendova poput elektronike, bele tehnike, nameštaja, garderobe i obuće, kozmetike itd. Ovim delom potrošnje sasvim razumno dominiraju uvozna dobra. Većina svetski poznatih brendova dostupna je na našem tržištu. Jedina preostala značajnija barijera jeste kupovna moć, koja iznosi tek oko 40% evropskog proseka. Međutim, računa se na dalji razvoj privrede, a samim tim i na rast potrošnje svih

proizvoda i usluga. Najznačajniji trgovci ovih „ostalih” proizvoda su: u oblasti proizvodnje i distribucije nameštaja, kuhinjskih i ugradnih delova, kao i ostalih kućnih pribora: IKEA, JYSK, SIMPO, KIKA, Forma Ideale i Metalac, sa agregiranim prihodima od preko 220 miliona evra. U oblasti kućne elektronike i bele tehnike zastupljeni su Boš, Soni, Samsung, LG, Gorenje i dr., a od distributera najznačajniji su Tehnomanija, Gigatron i WinWin. Poslednji ostvaruje prihode od preko 120 miliona evra, sledi Tehnomanija sa oko 80 miliona evra i Gigatron sa oko 41 miliona evra. Što se odeće i obuće tiče, najzastupljeniji brendovi su Najki, Adidas, Puma, Ribok, Zara, H&M, Mango, Dajhman i dr., a značajniji distributeri su Delta Holding, Intersport, Đak sport, Planeta sport i dr., čija objedinjena prodaja iznosi preko 120 miliona evra na godišnjem nivou. Što se tiče apoteka, kozmetike i ostalih preparata za negu i ličnu upotrebu, najznačajniji distributeri su DM, Lili i parfimerije Sefora, sa ukupnim prihodima od oko 140 miliona evra. Vredno pomena je i to da se u Srbiji godišnje proda skoro 27.000 novih automobila, a najprodavaniji su Fijat, Škoda i Folksvagen.

E-trgovina
Na srpskom tržištu on-line trgovina raste u proseku 10% godišnje, dok je svetski prosek 20%. Negde oko 1,8 miliona ljudi je tokom prošle godine koristilo internet za trgovanje. Najznačajniji igrači na domaćem tržištu su Limundo, Kupindo, KupujemProdajem, Donesi.com, čiji je promet ukupno iznosio oko četiri miliona evra, kao i inostrani Ibej ili Amazon. Najveći broj kupovina iznosi od 1.000 do 5.000 dinara, a najveća korisnička grupa je uzrasta 33–44 godine. Najčešće se kupuju garderoba i obuća, kozmetika, zatim elektronski uređaji i, na kraju, knjige.

Ritejl parkovi i šoping centri
U našoj zemlji posluje 23 retail parka, od toga su četiri u Beogradu i najpoznatiji među njima su: Aviv Park, Capitol Park, Shoppi Retail Park, kao i Stop Shop Park – radi se o milionskim investicijama. Primera radi, Aviv Park je u svoj projekat na Zvezdari uložio 15 miliona evra, te je zaposleno oko 250 radnika. Postoje dva outlet centra, to su Fashion Park Outlet Center u Inđiji i Fashion Park Outlet Center u Beogradu. Možemo se pohvaliti sa 14 šoping centara, od čega je sedam u Beogradu, gde je Ušće trenutno najveći sa oko 50 hiljada m2 prostora pod zakupom. Vrednost ove investicije iznosila je oko 150 miliona evra. Do 2020. trebalo bi da počnu sa radom Ada Mall (32.000 m2), MPC Mall (43.000 m2) i BW Galerija Mall (93.000 m2).

Perspektiva i barijere
Šanse za dalji rast trgovine leži u relativno velikom i neiskorišćenom tržištu u poređenju sa regionom. Očekuje se i rast standarda, a samim tim i potrošnje na razne nezadovoljene potrebe. Pozitivno je i što imamo ulazak novih igrača na tržište, kao i prisustvo lokalnih firmi. Zatim, očekuje se dalji rast količine prostora za izdavanje, što je od posebne važnosti. Najveće prepreke većem rastu potrošnje su niska kupovna moć i skroman rast BDP-a, ali i sve starije stanovništvo i nedovoljno razvijene institucije i zaštita potrošača. Mladi su skloniji većoj, raznolikoj potrošnji i imaju više resursa na raspolaganju. Nažalost, postoje administrativne prepreke usled kompleksnih procedura registracije firme, relativno loša poreska politika, korupcija itd. Treba naglasiti da su u Srbiji kirije za zakup prostora u proseku veće za 40% u odnosu na region, dakle 27–29 evra po m2.

 

AUTORI: Marija Maksimović i Boris Simović

Ocenite tekst: