Sve što može da se napravi na Zapadu može i u Srbiji

Miloš Milosavljević, regionalni direktor za region Jug u Coca-Cola HBC i prvi student u klasi na Kolumbija Koledžu, otkriva nam koje su osobine potrebne za opšti uspeh, a koje za uspeh u prodaji, koliko je važno neformalno obrazovanje i šalje poruku studentima Ekonomskog fakulteta koji su zainteresovani da grade karijeru u multinacionalnoj kompaniji.


 

MaaaaaaL: Završili ste Kolumbija Koledž za tri godine kao prvi u klasi. Da li biste mogli da uporedite studiranje u inostranstvu i kod nas? Koje prednosti pruža diploma stranog fakulteta?

Na osnovu ličnog iskustva ne bih mogao da uporedim studiranje u inostranstvu i kod nas, jer nisam studirao u Srbiji i ne poznajem sistem visokog obrazovanja tako dobro. Ipak, na osnovu nekih iskustava sa posla i iz priča sa poznanicima koji su završavali fakultete u Srbiji, rekao bih da je ključna razlika to što je program u Americi mnogo praktičniji i primenljiviji, dok se u Srbiji akcenat stavlja na teoriju. Sama diploma bilo kog fakulteta ne pruža ništa. Iskustvo koje je osoba prošla je ono što pravi razliku. U mom slučaju, interakcija u internacionalnom okruženju sa ljudima iz najrazličitijih zemalja je zaista bila vredno iskustvo koje me je naučilo da slušam, postavim pravo pitanje, razumem različitosti i prihvatim ih.

ML: Zbog čega ste se odlučili da karijeru gradite u kompanijiCoca-Cola HBC Srbija? Koje su Vas to prednosti privukle?

Moja odluka da započnem karijeru u kompaniji Coca-Cola HBC Srbija bila je vezana za Coca-Cola brend i reputaciju koju ova kompanija ima na srpskom tržištu rada. Najviše me je privuklo to što Coca-Cola HBC Srbija daje šansu mladima, što ulaže u razvoj svojih ljudi i, na kraju, to što se ovde zaista cene stručnost, posvećenost i rezultati na radnom mestu.

ML: Kako je izgledao Vaš razvojni put u kompaniji?

U kompaniju sam došao 2012. godine u okviru „Management Trainee“ programa. Moje prvo radno okruženje bila je služba za ključne kupce. Nakon toga, premešten sam na poziciju supervizora u terenskoj prodaji, gde sam vodio tim od sedam komercijalista. Moje dalje iskustvo bilo je vezano za terensku prodaju i poziciju asistenta regionalnom direktoru prodaje u Beogradu, gde sam u jednom periodu bio zadužen za tradicionalne radnje, a u drugom za HoReCa objekte. Ovo je definitivno bila prekretnica u mojoj karijeri, jer sam napravio iskorak iz operativnog u strateški pogled na poslovanje. U tom periodu sam imao privilegiju da mi šef bude Luka Vukčević, čiji su saveti i vođenje bili ključni u mom profesionalnom sazrevanju. Na kraju me je put doveo i do pozicije regionalnog direktora prodaje u Nišu, gde sam imao priliku da vodim tim od preko 50 ljudi.

ML: Šta ste naučili od starijih kolega i koji je najkorisniji savet koji ste dobili?

Imam sreću da radim u kompaniji gde su kolege uvek dostupne i raspoložene da dele svoja znanja i iskustva. Zbog toga sam za nepunih pet godina u CC HBC naučio jako puno. Naučio sam da budem strpljiv, da organizujem svoje vreme i vreme svojih članova tima, da se bavim percepcijama, da balansiram između interesa različitih zainteresovanih strana i sl. Ipak, izdvojio bih jedan savet: u nekim situacijama potrebno je napraviti korak unazad kako bi nam šira slika i ono što je potrebno uraditi bili jasniji.

ML: Kako izgleda jedan Vaš radni dan?

Posao na poziciji regionalnog direktora prodaje je veoma dinamičan i, ukoliko ne postoji strukturiran pristup, osoba se vrlo lako može izgubiti u obavezama. Zbog toga se držim uspostavljenih rutina, pa tako uglavnom koristim jutro za organizaciju svojih obaveza tog dana i prolazak kroz mejlove. Pored lične organizacije i izvršavanja sopstvenih zadataka, svakog dana planiram vreme za članove svog tima, posetu nekom delu tržista ili obilazak nekog od lokalnih kupaca.

ML: Tokom Vašeg radnog iskustva u kompaniji Coca-Cola HBC Srbija, koji je bio najveći izazov, a šta najveća radost u poslu?

Definitno je najveći izazov bio prelazak na poziciju supervizora u terenskoj prodaji. To je bio trenutak kad sam prvi put imao priliku da vodim tim ljudi i da kroz njihov rad dolazim do rezultata. Ne bih mogao da izdvojim najveću radost, jer sam imao karijerni put koji je bio jako dinamičan i uživao sam u novim iskustvima na svakoj od pozicija.

Veliki deo preko potrebnog znanja i iskustva leži izvan zone komfora.

ML: Uspešno upravljate timom koji broji preko 70 osoba. Postoji li recept za tako nešto ili se snalazite u hodu?

Moram da priznam da ne postoji jedinstven recept za upravljanje ljudima, jer je svaka osoba različita. Zbog toga korišćenje šablona u upravljanju ljudima ne mora uvek da bude uspešno. Lično se trudim da u svakoj interakciji prilagodim pristup osobi i situaciji. Ipak, u mom slučaju postoji par stvari kojih sam se pridržavao prilikom upravljanja svim svojim timovima u prošlosti, a to su vrlo jasna, direktna i iskrena komunikacija i potpuna
usaglašenost između reči i dela.

ML: Kada je pravo vreme za unapređenje osoba u Vašem timu? Šta je to što Vam ukazuje da je neko spreman za unapređenje?

Dužina radnog staža meni ne znači puno. Najbitnije karakteristike su razumevanje šireg konteksta biznisa od onog u kom se osoba u tom trenutku nalazi, zatim, posvećenost, efektivni odnosi, učinak u stresnim situacijama, liderstvo i motivacija. Mislim da je najbolje vreme, a unapređenje onda kad osoba prevazilazi trenutnu poziciju po razumevanju i razmišljanju, a još uvek nije u potpunosti spremna za poziciju iznad. U toj situaciji, mišljenja sam, osoba će u početnoj fazi biti pod blagim stresom, ali će najbrže unaprediti svoja znanja i prevazići prepreke.

ML: Koje su osobine potrebne jednom kandidatu kako bi bio uspešan u prodaji?

Efektivna komunikacija, posvećenost ostvarenju rezultata, upornost, lična organizacija, upravljanje stresom i „stomak“ za svakodnevni kontakt sa najrazličitijim ljudima.

ML: Koliko je neformalno obrazovanje bitno i koliko može da pomogne kada se ulazi u poslovni svet?

Ozbiljne kompanije ne očekuju da neko ko je tek završio fakultet ima praktično i primenljivo znanje. Upravo zbog toga, pristupa se proceni da li je osoba imala inicijativu,da li je radila na sebi ili se samo bavila knjigom. Svaka situacija koju prođemo u životu nosi sa sobom iskustvo i lekcije koje možemo upotrebiti i u privatnoj i u poslovnoj sferi. Zato su pripadnost sportskom timu, studentskoj organizaciji ili učešće u nekom programu prakse koje doprinosi unapređenju određenih kompetencija veoma bitni. CCHBC ima jako dobar program za studente pod nazivom „CokeSummership“, gde su studenti u toku šest nedelja izloženi realnom radnom okruženju i mogu da steknu utisak kako izgleda biti zaposlen u multinacionalnoj kompaniji.

ML: Veliki broj mladih želi da napusti Srbiju, a Vi ste se u nju vratili iz Amerike kako biste ovde započeli karijeru. Zbog čega ste doneli takvu odluku i šta biste poručili mladima koji razmišljaju o odlasku iz zemlje?

U mom slučaju,skup više različitih faktora je zaslužan za moj povratak u Srbiju. Svima koji se premišljaju da li da odu ili ostanu ovde poručio bih da odvoje neko vreme i „porazgovaraju“ sa sobom kako bi ustanovili razloge zbog kojih žele da odu. Veliki broj ljudi misli da je na zapadu sve lakše, da svi jedva čekaju da baš oni dođu, naprave uspešne karijere i uberu novac koji raste na grani.To u praksi nije tako. Sve što može da se napravi u Americi, Nemačkoj ili Engleskoj, može da se napravi i u Srbiji. Bilo gde da se nalazite, za uspeh su potrebne iste stvari: objektivan pogled na situaciju, jasan cilj, disciplina i posvećenost.

ML: Šta Vas motiviše da napredujete?

Otkad znam za sebe bavio sam se sportom i zbog toga sam veoma takmičarski nastrojen. Iz toga proizilazi veliki deo moje motivacije, a ona se oslikava u želji da svakog dana pobedim sebe. Drugim rečima, da naučim nešto novo i budem bolji nego što sam bio juče. Uz to, motivišu me stalni, različ iti izazovi iz kojih stičem nova iskustva, primenljiva u svakodnevnom poslu. Na kraju, ne želim da zvučim kao utopisti, kojih je mnogo po multinacionalnim kompanijama, i kažem da novac nije bitan.Jednim delom, u početku me je motivisao i novac, ali onog trenutka kad dođete do nivoa da ne morate da razmišljate o osnovnim potrebama, taj deo polako počinje da gubi težinu.

ML: Da li možete da preporučite nešto od stručne literature ili knjiga koje ne ulaze u obaveznu nastavnu literaturu?

Ne bih mogao da izvojim ništa od stručne literature, jer su sve knjige tog tipa slično napisane, pa ćete naučiti manje-više isto, koji god udžbenik da izaberete. Neke manje konvencionalne knjige koje su meni pomogle su „Bankar siromašnih“od Muhameda Junusa i „Ispovesti ubice ekonomija“ od Džona Perkinsa. Takođe bih preporučio knjigu ili film „Touching the Void“, nisam siguran za prevod.

ML: Šta biste poručili studentima Ekonomskog fakuleta koji su zainteresovani za građenje karijere u jednoj multinacionalnoj kompaniji?

Pre svega bih poručio da budu svoji, da ne usklađuju svoje ponašanje iz straha, već da se menjaju zbog znanja i iskustva koje su stekli. Ovo može da bude jako teško u Srbiji i sigurno će trpeti pritisak, ali na ovaj način će izgraditi sebe kao inspirativnog i autentičnog lidera. Uz to bih im poručio da im niko ništa ne duguje i da ništa nisu zaslužili sticanjem diplome. Ukoliko žele da steknu nešto u pogledu ličnog razvoja i razvoja karijere, to najviše zavisi od njih samih, a veliki deo tog preko potrebnog znanja i iskustva leži izvan zone komfora. Budite uporni, pripremite se za putovanje koje će biti ispunjeno različitim poslovnim iskustvima, konstantnim dokazivanjem, unapređivanjem
sebe u privatnom i poslovnom smislu, i napornim radom

INTERVJU VODILA: Marija Vasiljević

Ocenite tekst: