Sve što niste znali, a niste smeli da pitate

U pitanju je reč koja je obeležila kraj prošle i početak ove godine. Baš u tom periodu, pretraga ovog termina je drastično porasla na guglovom pretraživaču. Bitkoin je imao svoje mesto pod suncem i ranije, ali se ni tada o njemu nije znalo mnogo više nego danas. Ostao je nepoznanica.


Osamnaestog avgusta 2008. godine registrovan je domen bitcoin.org. Nedelju dana kasnije, na forumima vezanim za kriptografiju i kriptovalute objavljen je referat pod nazivom A Peer-to-Peer Electronic Cash System, sa potpisom Satoši Nakamoto (Satoshi Nakamoto), koji je sadržao objašnjenje sistema i način njegove upotrebe. Početkom 2009. godine uspostavljena je prva open-source (besplatan program sa otvorenim kodom koji svako može da uređuje) bitkoin mreža. Upravo u tom periodu iskopana je (engl. mining, kopanje ruda) prva količina bitkoina, upravo od strane kreatora Satošija. Prva transakcija koja je dala uvid u njegovu vrednost obavila se već krajem 2010. godine, kada  je 10.000 bitkoina zamenjeno za dve velike pice. Krajem 2015. godine postao je poznat kao sredstvo plaćanja na sajtu poznatom kao Silk road – internet prodavnici svega što se nije moglo legalno kupiti: oružja, lažnih dokumenata, brojeva ukradenih kreditnih kartica i slično, ali najpoznatijoj po prodaji opojnih droga. Oko bitkoina je podignuta posebna prašina obaranjem sajta Silk road od strane FBI i hvatanjem njegovog osnivača.

Šta je bitkoin?
Bitkoin je digitalna, decentralizovana – pri čemu nema banke niti države koja bi je kontrolisala i garantovala njenu vrednost – kriptovaluta (korisnici su anonimi, umesto imena i podataka o korisniku koristi se „ključ”). Ne izdaje ih ni centralna banka, ni druga finansijska institucija, već ih korisnici „kopaju” korišćenjem procesorske moći svojih računara. Uglavnom se koriste posebni, za to napravljeni računari, mada svako može da se okuša u tome. Na kraju krajeva, bitkoin je valuta koja služi za plaćanje, samo što se, umesto preko neke banke ili druge finasijske institucije, transakcije obavljalju preko tehnologije poznate kao blokčejn.

S obzirom na to da iza bitkoina ne stoji nijedna banka niti država, njegova trenutna vrednost, merena u više desetina hiljada dolara, svakako deluje neodrživo i nerealno.

Blokčejn
Pojam blokčejn (blockchain, lanac blokova) postao je neodvojiv od bitkoina, što je veoma pogrešno, jer je blokčejn tehnologija podjednako važna, pa čak i važnija od samog fenomena kriptovaluta.
Za razliku od bitkoina, blokčejn je veoma transparentan sa svojim transkacijama. Svaki put kada se neka transakcija obavi, kao npr. slanje nekog dela bitkoina, blokčejn beleži tu transakciju, koja se dodaje u blok, tako da taj blok sadrži sve transakcije obavljene u poslednjih desetak minuta. Zatim se taj blok dodaje prethodnom, sledeći se dodaje na njega i tako se formira lanac blokova. Validnost svake transakcije se potvrđuje upotrebom procesorske moći svih računara uključenih u taj proces. Na to se može gledati kao na rešavanje jednačine koja ima samo jedno tačno rešenje. Svaki učesnik ima jedan deo ključa (private key), koji je sam po sebi beskoristan, ali se zajedno sa drugim delom ključa, koji ima drugi učesnik transakcije, dobija ceo ključ (public key). Ovo je najbolje uporedivo sa napola pocepanom papirnom novčanicom, pri čemu osoba A ima pola novčanice i znanje kako izgleda cela novčanica, dok osoba B ima drugu polovinu i isto znanje o celoj novčanici, a samo te dve spojene polovine omogućavaju da se novčanica iskoristi. Upravo ovakav sistem enkripcije čini blokčejn jednom od najsigurnijih i tehnološki najnaprednijih sistema plaćanja. Tako se utvrđuje validnost svih transakcija i eliminiše mogućnost prevare i zloupotrebe prilikom plaćanja. Bez blokčejna, bitkoin ne bi bio moguć. U poslednje vreme blokčejn dobija svoju zasluženu pažnju i izlazi iz senke bitkoina.

Sada, kada imate svoje prve bitkoine, verovatno se pitate šta možete kupiti njima. Odgovor na to pitanje je ili skoro sve ili skoro ništa.

Kako doći do sopstvenog bitkoina?
Proces dolaska do ličnog bitkoina je prilično sličan dolasku do bilo kog plemenitog metala.
Prvi način je ličnim kopanjem (mining). Kopanje se obavlja po sličnom principu po kom funckioniše blokčejn. Upotrebom procesorske moći računara dolazi se do bitkoina ili bilo koje druge kriptovalute. Princip je skoro identičan traganju za zlatom, samo što sada svi računari uključeni u proces dobijaju parče iskopanog kolača. Svako se može uključiti u ovaj proces. Međutim, sa popularizacijom kriptovaluta u poslednje vreme, nagrade su znatno manje nego ranije i potrebni su mnogo jači računari za ovaj posao. Majnovanje (kopanje) kriptovaluta je postalo toliko popularno, da kompanije koje proizvode moćne procesore i grafičke karte ne mogu da ispune sve porudžbine. Za razliku od pravog rudarskog posla, ovaj proces ne zahteva vaše vreme i rad i zbog toga može delovati kao „besplatan novac”. Međutim, ono što košta jeste struja koja se troši, i upravo zato je ranije bilo, donekle, neisplativo baviti se ovim poslom, s obzirom na to da je cena bitkoina bila niža od cene električne energije potrebne za njegovo iskopavanje. Uključivanje u ovu trku danas nije isplativo zbog prevelike konkurencije, uglavnom iz Kine i Rusije. Svaki iskopani bitkoin, tj. neki njegov deo, dodaje se u vaš digitalni novčanik (digital wallet), koji sadrži vaš deo ključa, kao i prikaz celog ključa (public key). Postoje sledeći tipovi digitalnih novčanika: Desktop digital wallet, vezan za operativni sistem vašeg računara; hardverski, vezan za fleš memoriju na kojoj je instaliran (usb-drajv ili eksterni hard disk); mobilni, koji se nalazi na vašem mobilnom telefonu i omogućava plaćanje kriptovalutama u pokretu, kao i Web wallet, koji se nalazi na cloud serveru, omogućava pristup sa svakog uređaja i daleko je najnesigurniji tip. A papirni novčanik, pomalo kontradiktoran celoj priči, jeste, kao što mu ime kaže, papir na kome su odštampani vaši delovi ključa.

Drugi način je jednostavna kupovina na jednoj od brojnih digitalnih berzi, uz malu proviziju. Princip kupovine je isti kao i na bilo kojoj drugoj berzi. Kupljene kriptovalute ulaze direktno u vaš digitalni novčanik.

Sada, kada imate svoje prve bitkoine, verovatno se pitate šta možete kupiti njima. Odgovor na to pitanje je ili skoro sve ili skoro ništa, zavisno od vašeg pogleda na svet. Istina je da su neke velike kompanije, poput Majkrosofta, Tesle, Mozile, kao i neki ugostiteljski objekti, prihvatile plaćanje kriptovalutama. Ipak, ostaje utisak da je dan kada ćemo sva plaćanja obavljati na ovaj način i dalje daleko.

Mnogi ekonomisti, na čelu sa nobelovcima kao što su Krugman, Štiglic i Taler, sumnjaju u ceo koncept bitkoina, smatrajući da se radi o jednoj vrsti mehura, za koju se ne zna koliko dugo će se održati.

Bitkoin mehur
S obzirom na to da iza bitkoina ne stoji nijedna banka niti država, njegova trenutna vrednost, merena u više desetina hiljada dolara, svakako deluje neodrživo i nerealno. Neko bi ovaj fenomen uporedio sa vrednošću zlata ili drugih plementih metala, ali, za razliku od zlata koje ima dugu istoriju čuvara vrednosti i konkretnu upotrebnu vrednost, bitkoin je, sam po sebi, samo niz nasumičnih brojeva i simbola i ima onu vrednost koju mu korisnici pripišu. Bitkoin je do sada ispunio svaki uslov za bubble: od naglog i drastičnog rasta i pada cene u kratkim vremenskim intervalima, preko pojave fjučers ugovora vezanih za cene bitkoina, pa sve do pojave ogromnog broja imitatora-konkurenata (ethereum, litecoin, monero i dr.). Možda najveću sličnost ima sa dotkom (.com) mehurom koji je pukao krajem 2001. godine, i tržištem nekretnina u Americi 2008. godine, čiji je krah povukao svet u veliku finansijsku krizu. Pucanje bitkoinovog mehura sigurno će imati daleko manji uticaj na svetsku ekonomiju. Crnu sliku o budućnosti bitkoina u još crnje boje vlade mnogih zemalja, koje, posle godina ignorisanja kriptovaluta, počinju da se uključuju i spremaju planove o zakonskoj regulativi. Takođe, upotreba kriptovaluta za mnoge ilegalne aktivnosti odbija velike investitore. Neki stručnjaci veruju da se uspeh bitkoina i drugih kriptovaluta jedino može pripisati konstantno niskoj kamatnoj stopi i putanji investicionog kapitala, koji nije pronašao svoj put do Fejsbuka, Amazona, Gugla i ostalih giganata digitalnog doba. Ne sme se zanemariti ni entuzijazam, uglavnom, mladih ljudi, koji su uvideli prednosti upotrebe blokčejn sistema i kriptovaluta generalno. Jedni od prvih investitora u bitkoin bili su blizanci Kamerun (Cameron) i Tajler Vinklvos (Winklevoss), poznati po tome što su svojevremeno tužili osnivača Fejsbuka za krađu ideje, i taj spor dobili u vansudskom poravnanju. U neverovatnom spletu okolnosti, vlasnik Fejsbuka je najavio da će krajem ove godine lansirati sopstvenu kriptovalutu, kao direktnu konkurenciju bitkoinu.

AUTOR: Mihajlo Lazić

Ocenite tekst: