Sve što raste, htelo bi da raste

Cilj svih država je dugoročni privredni rast i eliminacija siromaštva. Iako veoma siromašne, mnoge zemlje Podsaharske Afrike i Azije poslednjih godina ostvaruju najviše stopa rasta u svetu. Kako im ide i kakva su predviđanja?


Razlog što se insistira na dugoročnom rastu je taj što je jedino takav rast održiv. Visokim rastom smatra se rast od pet ili više odsto. Takođe, što je zemlja siromašnija, to će ulaganja imati veće dejstvo na rast. To objašnjava zašto sledeće ekonomije najbrže rastu.

Etiopija: 7,9%
Etiopija je, sa preko 112 miliona stanovnika, posle Nigerije najnaseljenija afrička država. Po agregatnom BDP-u od oko 62 milijarde dolara nalazi se na 72. mestu na svetu. Nju odlikuju jednopartijski sistem i gotovo planska ekonomija – mnogi sektori su u državnom vlasništvu. Poslednjih desetak godina, prosečna stopa rasta iznosila je 8-11%. Glavni pokretači rasta bili su poljoprivreda i usluge. Oko 70% stanovništva radi u poljoprivredi, a vodeći izvozni proizvodi su kafa i zlato. Problem predstavlja, kao i kod drugih zemalja, dominacija sirovina u izvozu. Reforme su usmerene ka fiskalnoj politici, a jedan od glavnih ciljeva je podrška naftnoj i rudarskoj industriji radi povećanja otvorenosti, ne bi li se dolarske rezerve povećale. Za 2020. godinu predviđena je stopa rasta od 6,9%.

Ruanda: 7,6%
Ruanda je zemlja agrara, koji donosi 63% izvoznih prihoda. Kafa, prirodna bogatstva, turizam i čaj su glavni artikli međunarodne razmene. Uprkos razvijenoj proizvodnji hrane, nema je dovoljno pa mora i da se uvozi. Privatni sektor je nedovoljno razvijen usled političke nestabilnosti, ali i loše putne infrastrukture. Vlada je uspela da mnogobrojnim reformama smanji stopu siromaštva sa 65% u 2003. na 35% u 2015. godini, kao i da spusti stopu inflacije na jednocifrenu vrednost. Takođe je otvorila i specijalnu ekonomsku zonu u glavnom gradu Kigaliju kako bi privukla strane ulagače, pre svega u informaciono-komunikacione tehnologije (IKT). Uprkos svim ovim naporima, čak 35% stanovništva se bavi sopstvenom proizvodnjom hrane. Privreda bi trebalo da zabeleži povećanje od 7,8% iduće godine, sa sadašnjih 10,5 miljardi dolara koji je stavljaju na 138. mesto na svetu.

Bangladeš: 7,4%
Ekonomija Bangladeša rasla je od 1996. u proseku 6%, uprkos sporom sprovođenju reformi, nedovoljnoj snabdevenosti električnom energijom, kao i velikoj korupciji. Iako više od pola BDP-a ove zemlje stvara uslužni sektor, većina stanovnika radi u poljoprivredi, sa pirinčem kao glavnim artiklom. Glavna industrijska grana u Bangladešu je tekstilna industrija (učestvuje sa preko 80% u ukupnom izvozu). Iako tekstilna industrija napreduje velikom brzinom, neophodno je poboljšanje uslova rada – prethodnih godina na poslu je stradalo preko hiljadu radnika i radnica. Upravo tekstilna industrija, ali i doznake iz inostranstva (koje iznose oko šest odsto BDP-a) su glavni pokretači ekonomskog rasta ove zemlje. Za iduću godinu se predviđa privredni rast od 7,2%. Trenutno, agregatni BDP Bangladeša iznosi gotovo 200 milijardi dolara, po čemu je 51. zemlja sveta.

Indija: 7,3%
Indija ima diversifikovanu ekonomiju sa snažnom industrijom. Oko polovine radne snage je zaposlena u poljoprivredi, dok je trećina zaposlena u sektoru usluga, koji je ujedno i glavni izvor rasta. Šanse za dalji razvoj leže u sektoru IKT uz korišćenje jeftine radne snage. Prelaskom na tržišnu ekonomiju, BDP je naglo počeo da raste te je tako prosečna stopa rasta u dvadesetogodišnjem periodu 1997-2017. iznosila čak sedam odsto. U pomenutom periodu došlo je do deregulacije i ekonomske liberalizacije, privatizacije velikih državnih kompanija i popuštanja državne kontrole trgovine. U budućnosti postoje šanse za dalji ekonomski rast Indije pre svega zbog mlade starosne strukture, visokih stopa štednje i investicija, ali i relativno niskog javnog duga (50,1% BDP-a 2017). Ista stopa rasta predviđa se i za narednu godinu. Grandiozna ekonomija Indije vredi oko 2.900 milijardi dolara, po čemu je u svetskom vrhu – iza SAD, EU, Kine i Japana.

Obala Slonovače: 7,1%
Još jedna agrarna zemlja. Ona je najveći svetski proizvođač i izvoznik kakaoa, ali je i značajan proizvođač kafe i palminog ulja. Pomenuto donosi najveći trgovinski prihod. Posledično, ekonomija umnogome zavisi od fluktuacija cena ovih proizvoda na svetskom tržištu. Dalji napori se očekuju ka smanjenju siromaštva jer oko 46% stanovništva živi ispod linije siromaštva. Raspodela dohotka se pogoršala – đini koeficijent je odskora porastao na oko 0,42. Vredna pohvale je niska stopa inflacije koja je 2017. iznosila samo jedan odsto. Agregatni BDP iznosi oko 43 milijarde dolara, kao 89. na svetu. Godine 2020. ekonomija bi trebalo da poraste za 6,9%.

AUTOR: Vasilije Nikačević

Ocenite tekst: