Svetlosnim godinama udaljen od konkurencije

„Rekao sam sebi, ako treba da uspem, onda bi bilo bolje da me prihvate onakvog kakav jesam. Tada sam prestao da imitiram. Potpuno.“ Ray Charles

„Da nisam postao muzičar, postao bih dobra sekretarica koja kuca 65 reči u minuti ili bih pravio stolice, tepihe, novčanike. Da nisam uspeo u muzici, kupio bih parče kože i počeo da šijem, jer u životu se ne rade samo dve stvari – ne prosi se i ne krade.“

Ko je Rej Čarls?

Rođen je 23. septembra 1930. godine u Olbaniju u Džordžiji, kao Rej Čarls Robinson. Porodica mu se od 1930. godine seli na Floridu. Ubrzo će ga otac napustiti, a majka Areta će kao nadničarka raditi u polju boreći se da othrani dva dečaka. Iako je tada imao samo četiri godine, do kraja života ga je progonio osećaj krivice, s obzirom da mu se mlađi brat nesrećnim slučajem utopio. Za vreme boravka na Floridi, često je znao da odlazi u obližnje barove, da sluša Vili Pitmana kako svira na starom klaviru. Za Čarlsa je često znao da kaže da je napuštao igru kako bi zauzeo klupu do njega i udarao po dirkama, dok je Čarls za Vila rekao: „Mislim da je Vil bio svestan da ako je dete voljno da napusti igru u bilo kom trenutku kada začuje da neko svira klavir, onda sigurno do srži voli muziku. Nikada me nije obeshrabrio, a mogao je. Možda sam samo zato i postao muzičar. U mojoj porodici nije bilo talentovanih za muziku.“

„Voleo sam da gledam u Sunce i Mesec“

Otkako se doselio na Floridu i kako ga je otac napustio, Rej bi često, u svojim mislima, doživljavao Sunce i mesečinu kao izlaz iz svih dečačkih maštanja. Kada je saznao da će oslepeti, nije se uplašio. Tada, sa sedam godina, nije znao šta to zapravo znači. „Voleo sam da gledam u Sunce. To je, naravno, bilo loše za moje oči, ali sam voleo. Gledao sam mesečinu noću. Izašao bih u dvorište i zurio u Mesec. To me je strahovito fasciniralo. Bio sam opčinjen munjama, koje bi preplašile većinu ljudi…“ Prošlo je skoro sedam godina dok mu glaukom nije potpuno oduzeo vid. „Sećam se boja. Obožavao sam crvenu. Oduvek sam smatrao da je divna boja. Sećam se osnovnih boja. Ne znam ništa o nijansama, nemam pojma kakvi su to vragovi. Ali sećam se crne, zelene, žute, braon i takvih stvari. I naravno, sećam se majke, bila je lepa. Bože, kako je bila lepa. Bila je niska žena i imala je dugu, lepu i crnu kosu koja joj je padala preko leđa“. Od 1937. do 1945. pohađa školu za gluve i neme u St. Augustin, gde između ostalog dobija i značajno muzičko obrazovanje. Kada je imao deset godina, otac mu umire, a pet godina kasnije i majka. Majčini prijatelji ga prihvataju i omogućavaju mu da završi započetu školu. Od 16. godine se pridružuje bendu Floridas Playboys i počinje da svira po klubovima.

Bekstvo u beznađe ili na tron?

Od 1947. odlazi sa Floride i seli se u Sijetl. Tamo će upoznati Kvinsija Džonsa uz kojeg postaje jedan od mladih muzičara kojima će se posvetiti slavni producent Robert Blekvel. Rej objavljuje svoj prvi hit 1949. godine, pod nazivom „Confession Blues.“ Međutim, uporedo sa muzičkim usponom, Rej vodi još jednu tešku, ličnu bitku – zavisnost od heroina koja je trajala skoro dve decenije. Nakon hapšenja 1965. godine, odlazi na lečenje da bi izbegao zatvorsku kaznu i zauvek se oslobađa teškog poroka. „Uradio sam to samom sebi. Nije krivo društvo, niti me je okolina na to navela. Nije zato što sam bio slep, ni zato što sam bio crnac, niti zato što sam bio siromašan. Problem je što sam takva osoba. Ako postoji nešto što bi moglo da me ubije, ja moram to da istražim. Za sve sam sam kriv“.

„I Got a Woman“ i soul

Imao je veoma komplikovan emotivni život. Ženio se dva puta, ali je imao dvanaestoro dece sa devet žena. Jedan stub emotivnog života je napravio prekretnicu u njegovom životu, i to poslednji brak, sa Normom Pinel, koja je ostala sa njim do njegove smrti, 10. juna 2004. godine. Prekretnica se zvala „Soul kao elektricitet“. Rej voleo glas Marvina Greja, Arete Frenklin, Ele Ficdžerald.. Međutim, koliko je Rej bio emotivno rastrojen, govori činjenica da je često plakao dok je izvodio neke melodije. „..Ne znam šta mi se u duši desi dok pevam, ali iz nekog razloga se potresem. Osetim žalost, tugu. Nešto me povredi, otkud znam. Plačem, pa šta? Ne mogu drugačije.“

Džordžija je postala državna himna

Prvi put u istoriji SAD-a, 1979. godine, jedna popularna pesma postaje zvanična himna; skupština države Džordžija, srce američkog juga. „Moja Džordžija je postala državna himna. To je, čoveče, za mene velika stvar. Eto, država u kojoj su ljudi poput mene skoro linčovani, odjednom moju pesmu proglašava himnom. To je dirljivo.“ Samo dve godine pre toga, država Džordžija je povukla Reju doživotnu zabranu nastupanja, kada je odbio da nastupa u klubovima gde je crncima bilo zabranjeno da sede na mestima određenim za belce. Ostao je upamćen po neverovatnom uspehu slepog, siromašnog, crnog dečaka sa američkog juga, ali svetlosnim godinama udaljenog od konkurencije. Rej Čarls je umro 10. juna 2004. godine ostavivši mnogobrojna muzička otkrovenja koja bi teško iznedrila nekog novog Rej Čarlsa.

AUTORKA: Tanja Isailović

Ocenite tekst: