Taksi bez taksimetra

Poslednih nekoliko nedelja, a možda i godina, svedoci smo da srpski taksisti uživaju određenu dozu zaštite od strane države i da kao interesna grupa imaju odličnu pregovaračku poziciju. Ništa tu ne bi bilo sporno da se kao rezultat njihovih aktivnosti ne dovodi u pitanje postojanje konkurentskog i modernog tržišta na koje je Srbija deklarativno prešla pre nekoliko decenija. Da li je i koliko nova konkurencija opasna po taksiste i da li Srbija zaista može da se pohvali slobodnim tržištem?


Sada čuvena, a te davne 2009. još nepoznata start-up kompanija – Uber Technologies – osnovana je sa idejom novog pristupa prevozu putnika. U to vreme, bila je potpuna inovacija u saobraćaju i prevozu putnika i, posle svojih skromnih početaka, danas se o Uber-u govori sa puno pažnje. Kompanija trenutno posluje u 83 zemlje i preko 674 grada. U 2016. godini, kompanija je imala neto prihod od 6,5 milijardi dolara i preko 2 milijarde ostvarenih vožnji. U 2015. godini, u odnosu na prethodnu, tržišno učešće Uber-a poraslo je sa 9% na 29%. Dakle, radi se o izuzetno brzo rastućoj kompaniji. Glavno je pitanje – zašto? Zbog velikog broja zadovoljnih korisnika.

O Uber-u se govorilo i u našoj zemlji. Dok su se mnogi bavili pretpostavkama da li će ta kompanija ući na naše tržište i šta o tome misle sve interesne grupe, dva Beograđanina su 2015. pokrenuli svoju kompaniju i time pokušali da indirektno dokažu da je srpsko tržište spremno za inovacije. Osnovana je kompanija Car:Go, koja, za razliku od mnogih drugih servisa sličnih usluga, ne sarađuje sa taksistima. „Naša ideja je bila da se stvori servis sličan onome na zapadu – inovativan, virtuelan i dostupan u realnom vremenu”, rekli su tada osnivači kompanije. Međutim, tek po osnivanju nastali su prvi problemi. Glavni problem jeste bio kako će se ovakva kompanija prihvatiti na tržištu, ali ne od strane korisnika, već od postojeće konkurencije – taksi preduzeća.

U 2016. godini kompanija Uber imala je neto prihod od 6,5 milijardi dolara i preko 2 milijarde ostvarenih vožnji.

Car:Go, kao izuzetno inovativan servis, doneo je mnogo novina u beogradskom prevozu putnika. Korisnik naručuje vozilo preko aplikacije koja se preuzima sa interneta. Potom, bira mesto gde želi da vozilo dođe i lokaciju na koju treba da ga odveze. U mogućnosti je da vidi za koliko minuta će preći željenu razdaljinu i da unapred proveri koliko će ga ta usluga koštati. Car:Go nema noćnu tarifu, tako da je cena jedinstvena bez obzira na doba dana ili noći. Takođe, moguće je uslugu platiti kreditnom ili internet karticom, pa čak i PayPal nalogom. Međutim, glavna prednost jeste to što je ovakav vid usluge i do 20% jeftiniji za pojedinačnog korisnika nego kod taksi prevoznika, kao i to što je za 50% jeftiniji kada se radi o više korisnika istovremeno. Sada je i više nego jasno zašto je ovakva kompanija predodređena za uspeh na tržištu.

U tržišnim ekonomijama prirodno je da se subjekti plaše konkurencije, pa ponekad čine sve da podignu barijere ulaska u granu i tako spreče potencijalne konkurente. Ukoliko je to nemoguće uraditi, onda konkurencija evoluira i teži ka tome da pruži bolju uslugu ili proizvod i na taj način pokušava da zadrži korisnike. Ukoliko je i to nemoguće, takva kompanija brzo biva izgurana sa tržišta od strane boljih i sposobnijih. Ono što se u Beogradu dešavalo krajem aprila i početkom maja je, može se reći, potpuna suprotnost opisanom procesu.

U Beogradu zvanično postoje 24 taksi udruženja koja se svakodnevno bore za parče tržišnog kolača, nastojeći da prevezu što veći broj putnika i pređu što veću udaljenost. Upravo su oni glavni protivnici uvođenja kompanije Car:Go na tržiše. Razlog je očigledan – u odnosu na tu kompaniju i njene usluge, oni su nekonkurentni i preti im opasnost od smanjivanja prihoda. Međutim, umesto da evoluiraju, smanje cenu svojih usluga ili pristanu na češće rišćenje onlajn servisa, biraju odgovor koji se pokazao kao vrlo efikasan – štrajk. Ono što je od izuzetnog značaja taksi udruženjima jeste njihovo insistiranje na tome da je Car:Go kompanija koja posluje u sivoj zoni i da njeno poslovanje nije dozvoljeno zakonom. Kako to biva u pravnoj teoriji, uvek postoje dva tumačenja ili, u ovom slučaju, dva zakona. Dok se jedni pozivaju na Zakon o saobraćaju i govore da prema tom zakonu poslovanje Car:Go kompanije nije legalno, drugi se pozivaju na Zakon o turizmu i govore da ipak jeste legalno. Sa koje god strane da se gleda, istina je da je poslovanje kompanije Car:Go legalno i da se sve pravne nedoumice mogu rešiti uz pomoć države, ukoliko postoji volja. Ono što se još navodi kao problem u okviru poslovanja Car:Go kompanije jeste to da njihovi vozači nisu profesionalci, da ne poznaju grad dovoljno i da je rizično za korisnika usluge da bude u istom vozilu sa osobom iza koje ne stoji taksi udruženje koje je već duži niz godina na tržištu. Istina je skroz drugačija. Uvidom u zvanične uslove koje je kompanija propisala da budući vozači moraju da ispune, može se zaključiti da je vožnja prilično sigurna. Pored posedovanja vozačke dozvole, vozač mora i da ima vozačko iskustvo duže od pet godina, da položi test poznavanja grada i da prođe test ličnosti. Takođe, njegovo vozilo ne sme da bude starije od 10 godina i on/ona mora poznavati savremene tehnologije i aplikacije. Uz to, mora biti ljubazna osoba koja želi i može da pruži kvalitetnu uslugu.

Prema rečima zadovoljnih korisnika, od izuzetnog značaja je i mogućnost plaćanja putem različitih vrsta kartica ili PayPal naloga – činjenica da ne moraju da brinu da li imaju gotovinu kod sebe. Takođe, veoma je i bitno to što se cena usluge unapred zna, kao i mogućnost da se pogleda profil vozača.

Da li bi trebalo da Beograđani započnu štrajk i pokažu svoje nezadovoljstvo time što im je oduzeto pravo da uživaju sve koristi slobodnog tržišta?

Očigledno, sve su ovo prednosti koje taksi udruženja nemaju ili se takve prednosti (poput plaćanja karticama) ne sprovode dovoljno dobro u praksi. Istina je da su taksisti i njihove porodice ugroženi ovakvom inovativnošću, međutim, to nije opravdanje za višednevnu blokadu grada, s obzirom na to da prosečan Beograđanin, koji i nije česti korisnik taksi usluga, može da zakasni na posao, fakultet ili u školu jer jednoj interesnoj grupi ne odgovara zdrava konkurencija.

Taksisti jači i od države
Pre nekoliko meseci, u Japanu su štrajkovali vozači autobusa. Njihov štrajk je bio veoma specifičan, s obzirom na to da nisu prekidali svoje radne aktivnosti i da su nastavili da prevoze putnike, ali im nisu naplaćivali tu uslugu. Dakle, ne samo da grad nije bio blokiran već je obezbeđena zadovoljavajuća usluga koja je obradovala mnoge Japance. Nijedan sličan primer se ne može naći u Srbiji i, ako je suditi prema prošlim godinama, taksisti su uvek štrajkovali na isti način – potpunom blokadom grada. Mogli su biti inovativni, pa odlučiti da štrajkuju na nov način, na primer, tako što neće voziti ceo dan, ostati u svojim garažama i na taj način pokazati svoju neophodnost. Ipak, pokazalo se da taksisti nisu inovativni niti vole inovacije na tržištu. Ono što su oni uspeli da pokažu jeste šta se sve može postići kada postoji jaka organizacija i snaga mase. Za samo nekoliko dana uspeli su u svojim zahtevima i doveli sistem do kapitulacije. Vlada ih je saslušala i obećala pomoć. Sa druge strane, iako su taksisti dobitnici, trebalo bi da najveća pažnja bude usmerena na najveće gubitnike – Beograđane. Ne samo da im je grad bio blokiran i da su sa pravom bili uznemireni zbog toga nego im se dovodi u pitanje pravo da bolju uslugu plaćaju po nižim cenama. Postavlja se pitanje: da li bi sada trebalo Beograđani da započnu štrajk i pokažu svoje nezadovoljstvo time što im je oduzeto pravo da uživaju sve koristi slobodnog tržišta? Ovakvim primerom, ponovo se demonstriralo da se jednom data korist određenoj interesnoj grupi teško oduzima.

Iako će Car:Go nastaviti da posluje, ovim se pokazalo da slobodno tržište nije baš slobodno, kao i to da nije spremno za novine i trendove sa svetskog tržišta. I da smo najveći gubitaši upravo svi mi koji težimo boljim, kvalitetnijim i mogućim jeftinijim uslugama.

AUTOR: Dimitrije Stojanović

Ocenite tekst:

Tags