Tečno zlato XXI veka

Vreme nam polako ističe, vode za piće je sve manje. Klimatske promene se pogoršavaju i voda dobija svoju beskonačnu vrednost. Šta je potrebno da se desi da bi se svet osvestio i ljudi shvatili da bez vode nema života? Ako se kaže da je nafta bogatstvo dvadesetog veka, nije teško zaključiti da će tu ulogu u 21. veku imati voda. Ukoliko se nešto ne promeni, za nekoliko decenija pretrpećemo  humanitarnu  katastrofu  propraćenu nestašicama vode u preko 50 zemalja.


Voda je, može se reći ,,sveta tečnost” neophodna za egzistenciju svih ljudi i bez koje život na Zemlji ne bi postojao. Imamo tu privilegiju da naša zemlja za sada obiluje ovim prirodnim bogatstvom. Međutim, svet se poslednjih godina suočava sa brojnim sušama i neštašicama vode za piće. Reči pisca Marka Tvena, koji je jednom rekao: ,,viski je za piće, a za vodu se borbe vode”, se polako obistinjuju. Zbog nestašice vode čovečanstvu prete novi konflikti i sukobi. Ratovi  na Bliskom Istoku i severnoj Africi odražavaju se na nagli porast siromaštva i povećanje broja gladnih i žednih ljudi.

Bukti tihi rat za vodu
Globalno zagrevanje raste iz godine u godinu, led na severnom i južnom polu se topi veoma brzo i nivo mora se izdiže, dok je u isto vreme vode za piće sve manje. Voda pokriva 71% naše planete, ali samo 2,5% svih vodnih resursa spada u pijaću vodu. Prema najnovijim istraživanjima Ujedinjenih nacija očekuje se da će ekspoloatacija vode za piće 2025. godine dosegnuti vrhunac, te da se već 2030. godine mogu očekivati oskudice vode u 30 država. Danas u svetu ima više od 780 miliona ljudi koji nemaju pristup vodi za piće. Talas migracija onih koji žive bez najosnovnijih egzistencijalnih potreba i beže od rata i siromaštva sve više se povećava. Svi ti ekološki i ekonomski migranti svakodnevno prelaze stotine kilometara kako bi svojim porodicama obezbedili novi život pod okriljem Evrope i SAD-a. Tihi rat za vodu već je počeo. Nakon brojnih privatizacija vodovoda u državama Evrope, vodeće zemlje EU su uvidele grešku koju su napravile i počele su da vraćaju izvore vode za piće u državnu svojinu. Nemačka, Francuska i Holandija donele su zakone kojima se zabranjuje prodaja svojih izvorišta. Paradoksalno je da se jedna od najvećih kompanija za preradu vode u svetu nalazi upravo u Holandiji i vrši eksploataciju u drugim  zemljama dok u svojoj matičnoj ne sme. Država koja pokriva više od 80% svetske vode za piće je Rusija. Veliki broj reka i izvora omogućiće Rusiji primat u snabdevanju ugroženih zemalja pijaćom vodom.

Naša voda u vlasništvu stranaca
Srbija je zemlja  u kojoj postoji veliki broj izvora čiste vode. Imamo puno reka i jezera koje doprinose kvalitetu i količini vode kao prirodnog bogatsva. Prema stručnim istraživanjima, kako domaćim tako i stranim, Srbija ima više od 400 izvorišta zdrave i pitke vode vrhunskog kvaliteta, od čega je iskorišćeno tek oko 20 procenata. Istraživanje koje je sprovela FAO (Organizacija za hranu i poljoprivredu) rangirala je Srbiju na 47. mesto od 180 zemalja po količini i kvalitetu resursa vode. Naša zemlja bi mogla u daljoj budućnosti da oskudeva u pijaćoj vodi, a najveći uzrok tome jeste zagađenje i neadekvatna regulacija otpadnih voda. Kao glavni problem ističu se i privatizacije domaćih izvora. Prema Zakonu o vodama, voda je dobro od opšteg interesa i neotuđivo dobro u državnoj svojini. Zakon, međutim, pod određenim uslovima, dozvoljava pravo korišćenja vode koje vodeći strani proizvođači flaširane vode u Srbiji uživaju. Većina naših velikih preduzeća za proizvodnju flaširane vode su prodata strancima. Naime, u Srbiji strane kompanije drže oko 80 procenata proizdvodnje flaširane vode, što dovoljno govori da smo blizu kapitulacije u ovom tihom i nevidljivom ratu. Svetlu tačku predstavlja domaća kompanija ,,Voda voda” koja je otpočela nešto sasvim novo. Prepoznali su potencijal i počeli da izvoze flaširanu vodu u zemlje Dalekog Istoka koje još sada kubure sa nestašicom vode za piće. Na svu sreću, brojne kompanije u našoj zemlji koje u svojim industrijama kao komplemente svojim proizvodima koriste vodu, uključile su se u razne akcije čišćenja otpadnih voda i racionalnija njene upotrebe.

Pravo, a ne privilegija!
Voda je najvažniji činilac poljoprivrede i proizvodnje hrane. Ona je krvotok ekosistema koji  čine   šume, jezera, močvarna područja… Od nje zavisi celokupna ishrana sadašnjih i budućih generacija. Ukoliko se dogodi da u budućnosti  ostanemo bez vode, to će označiti sveobuhvatni poraz svih nas jer u ratu za vodu nema pobednika. Ljudi kao i njihovo potomstvo imaju pravo na osnovne životne namirnice kao što su voda i hrana, bez obzira u kakvoj su socijalnoj situaciji rođeni. Voda treba da predstavlja pravo za svakog čoveka, a ne privilegiju.

AUTOR: Vladimir Jovanović

Ocenite tekst: