Triput meri, jednom seci

Nijedna zemlja nije najbolja po svakom ekonomskom aspektu, ali najrazvijenije su to što jesu upravo jer dominiraju u većini njih. Ipak, i zemlje u razvoju imaju svoje prednosti. U čemu je to Srbija lošija od Sijere Leonea ili Libana, a bolja od Švajcarske i Nemačke?


Kao građani i, još češće, kao studenti, često se u medijima i knjigama susrećemo sa različitim pokazateljima ekonomskog napretka jedne zemlje. Oni su najčešće usko ekonomski, poput bruto domaćeg proizvoda, nacionalnog dohotka i drugih. Za razliku od njih, kompozitni pokazatelji, najčešće u obliku indeksa, zanimljiviji su jer pokazuju rezultantu više različitih odlika konkretne privrede. Zato ne bi bilo loše osvrnuti se na nekoliko međunarodno relevantnih pokazatelja kvaliteta privrede i društva.

Indeks ljudskog razvoja
Možda najpoznatiji na nižim godinama studija, ovaj indeks (Human Development Index) pokazuje prosečno dostignuće zemalja po pitanju tri ključna aspekta – dugog i zdravog života, pristupa obrazovanju i pristojnog životnog standarda. Pokazatelji koji se sagledavaju su očekivani životni vek na rođenju, očekivani i prosečni broj godina školovanja i bruto nacionalni dohodak u PPP dolarima per capita. Iz tih pokazatelja računaju se izvedeni indeksi, koji se na kraju ubacuju u formulu i računa konačna HDI vrednost. Indeks je za Program za razvoj pri UN (UN Development Program) konceptualizovao 1990. godine pakistanski ekonomista Mahbub ul Hak (Haq), a u svom radu koristio nobelovac Amartja Sen. Kao što je poznato, vrednost indeksa nalazi se u intervalu od nule do jedinice. Zemlja koje se u ovom milenijumu našla gotovo svake godine na prvom mestu je Norveška (HDI=0.949, 2015), smenjujući se sa Islandom u periodu 2007–2008. Srbija se trenutno nalazi na 66. mestu od 188 zemalja sveta, sa vrednošću indeksa od 0.776, što spada u grupu visokih vrednosti indeksa ljudskog razvoja. Poređenja radi, Slovenija je na 25, a Crna Gora na 48. mestu.

Indeks boljitka
Ovaj indeks (Legatum Prosperity Index) osmislio je 2007. godine Institut Legatum, londonska think-tank organizacija, sa ciljem isticanja značaja ne samo akumulacije društvenog bogatstva, već i njegovog altruističnog korišćenja radi transformisanja društva nabolje. Ova koncepcija u svoj indeks sažima vrednosti devet podindeksa: ekonomskih učinaka (finansijska efikasnost, makroekonomska stabilnost, otvorenost privrede i sl.), poslovnog okruženja, institucija, obrazovanja, zdravstva, nacionalne bezbednosti, ličnih sloboda, socijalnog kapitala i kvaliteta životne sredine. U poslednje četiri godine na svetskom vrhu nalazio se Novi Zeland, dok je na prvom mestu danas Norveška. Srbija se po ovom indeksu nalazi na 58. mestu od 149 zemalja, pri čemu nam je najslabija strana socijalni kapital (107. mesto), a najbolja sigurnost i bezbednost (31).

Indeks globalne konkurentnosti
Ovaj veoma uticajan indeks (Global Competitiveness Report) objavljuje Svetski ekonomski forum od 2004. godine. Nastao je spajanjem dvaju indeksa: indeksa poslovne konkurentnosti (M. Porter) i makroekonomskog indeksa konkurentnosti (G. Sachs), a razvilo ga je dvoje španskih ekonomista, Elza Artadi i Havijer Sala i Martin (Artadi, Sala-i-Martin). U pomenutom izveštaju, konkurentnost se definiše kao set institucija, politika i faktora koji determinišu nivo produktivnosti privrede, koji potom određuje nivo prosperiteta koji ona može dostići. Indeks rangira 137 zemalja u svetu prema konkurentnosti, dok se njegova vrednost izvodi iz skupa pokazatelja podeljenih u tri podindeksa: osnovnih karakteristika privrede (institucije, makroekonomsko okruženje, infrastruktura, obrazovanje i zdravstvo), pokazatelja efikasnosti (visoko obrazovanje, efikasnost tržišta i njegova veličina i tehnološka opremljenost) i činioca inovativnosti (inovacije i poslovna sofisticiranost). Skoro pa očekivano, na prvom mestu nalazi se Švajcarska, sa maksimalnom empirijskom vrednošću indeksa od 5,86, dok je u stopu prate SAD i Singapur. Srbija se nalazi na 78. mestu sa vrednošću indeksa od 4,14.

Indeks ekonomskih sloboda
Ovaj indeks (Index of Economic Freedom) razvijen je od strane vašingtonske Heritidž fondacije (Heritage Foundation) u saradnji sa Vol Strit Džurnalom” 1995. godine da bi izmerio stepen ekonomskih sloboda u različitim zemljama. U ekonomski slobodnom društvu pojedinci su slobodni da rade, proizvode, troše i investiraju na način koji žele. Takođe, u takvim društvima vlasti dozvoljavaju slobodan protok radne snage, kapitala i robe. Budući da ekonomska sloboda donosi prosperitet, ovaj indeks beleži pozitivan odnos između ekonomske slobode i ostvarivanja različitih društvenih i ekonomskih ciljeva. Indeks meri ekonomske slobode uzimajući u obzir 12 činilaca grupisanih u četiri stuba: vladavina prava (zaštita vlasničkih prava, efikasnost sudstva i performanse vlade), veličina države (fiskalno stanje, poresko opterećenje i javna potrošnja), regulatorna efikasnost (sloboda poslovanja, regulisanost tržišta radne snage i nezavisnost monetarne politike), kao i otvorenost tržišta (sloboda na finansijskim tržištima, sloboda trgovanja i investiranja). Svakom od dvanaest činilaca pripisuje se vrednost između 0 i 100. Tri zemlje sa najboljim rezultatima po osnovu ovog indeksa su Hongkong, Singapur i Novi Zeland. Daleko od vrha, Srbija se nalazi na 80. mestu sa najlošijom podindeksom vladinih performansi (36,5), dok najbolje stojimo po pitanju otvorenosti za spoljnu trgovinu (87,4).

Međunarodni indeks vlasničkih prava
U pitanju je indeks (International Property Rights Index) koji svojom vrednošću reflektuje snagu institucija zaštite vlasničkih prava, tj. ukazuje na kvalitet pravnog poretka i političkog okruženja, koji utiče na zaštitu fizičke i intelektualne svojine. On obuhvata 127 zemalja sveta, od kojih je u vrhu dobro znana grupa: Novi Zeland, Finska, Švedska, Švajcarska i Norveška, redom, sa prvom na čelu. Za mesto ispred Rusije, ali iza Madagaskara, Mauritanije i Crne Gore, nalazi se Srbija, koja zauzima 110. poziciju sa vrednošću od 4.044 (radi znanja i ravnanja – taj broj za Novi Zeland iznosi 8.633). Od okolnih zemalja lošije su plasirane jedino Albanija i Bosna i Hercegovina.

Indeks lakoće poslovanja
Na našim prostorima prilično poznat indeks (Doing business), koji pokazuje prirodu regulacije koja se odnosi na osnivanje i poslovanje preduzeća. Osmislio ga je 2003. godine poznati bugarski ekonomista Simeon Đankov za potrebe projekata Svetske banke. Indeks obuhvata 190 zemalja i obuhvata četiri stavke: lakoću samog započinjanja biznisa, dobijanje građevinskih dozvola, snabdevanje električnom energijom i registraciju/legalizaciju vlasništva. Te stavke se sjedinjuju u opšti indeks lakoće poslovanja, prema kome su ponovo u vrhu, odozgo, Novi Zeland, Singapur, Danska itd. Međutim, situacija je zanimljivija kada se gledaju podindeksi. Za divno čudo, hvalisanje političara našim napretkom na ovoj listi zaista ima nekog pokrića – Srbija se nalazi na 10. mestu u svetu po lakoći dobijanja građevinske dozvole, ostavljajući daleko za sobom zemlje poput Švajcarske (62), Japana (50) ili SAD (36). Ipak, na to da ovaj indeks ne treba apsolutizovati, upozorava nas ukupni plasman Srbije (43. mesto), ali i činjenica da je BJR Makedonija jedanaesta na svetu.

AUTOR: Ivan Radanović

Ocenite tekst: