Trka za profitom – trka bez pobednika

Da li su izrabljivanje, glad i beda, nehumani uslovi za rad i beskrupulozno eksploatisanje resursa i životne sredine delovi davne prošlosti? Sve je više primera koji govore da nisu i da su prisutni i dan-danas. Kako multinacionalne korporacije vladaju i na kojoj je strani uže za spašavanje?


Ovo su samo neka od pitanja na koja autori ove knjige odgovaraju. Austrijski novinari Klaus Verner-Lobo i Hans Vajs otkrivaju mračne tajne savremenog korporativizma i, u najmanju ruku, snažno pozivaju na razmišljanje. Oni su razmatrali neetičko poslovanje u tekstilnoj, naftnoj i drugim industrijama, ali i čitave poslovne strategije izbegavanja plaćanja poreza zemljama gde se stvara profit. Knjiga je štampana u preko dvesta hiljada primeraka i prevedena na petnaest jezika, što svedoči o velikoj aktuelnosti tema kojima se bavi.

Mračne strane giganata
Pitanja koje ćete nakon čitanja ove knjige sebi postaviti biće: Kome pripada naše zdravlje? i Da li je došlo do toga da se ono može zameniti za papirnate novčanice ili cifru na računu? Odgovor na drugo – izgleda da jeste.

Kako bi uverljivo prikazali koliko je zdravstvo širom sveta korumpirano, autori su odabrali Indiju, zemlju sa idealnim uslovima za testiranje novih lekova. Siromašno stanovništvo, česta oskudica lekova, minimalne odštete u slučaju smrti pacijenata – raj za iskušenje lekara. Kontaktirajući sa indijskim onkolozima, proveravali su da li su spremni da iskoriste svoje pacijentkinje za etički i zakonski neprihvaljivo testiranje lekova protiv raka dojke. Sama ideja je bila da se jedan od njih predstavlja kao farmaceutski konsultant, zaposlen u uglednoj evropskoj farmaceutskoj kompaniji koja razvija novi lek u eksperimentalnoj fazi. Na taj način, ponudiće im primamljivu zaradu i dovesti ih u iskušenje.

Budući da je ovo najzastupljenije oboljenje kod žena u Indiji i imajući u vidu da verovatnoća da će pacijentkinja preživeti narednih pet godina posle dijagnoze iznosi samo šezdeset odsto, ovo je bio dobar mamac za lekare. Kako su lekovi protiv raka postali možda i najunosniji farmakološki proizvod i šta mislite da je bio ishod ovog testa? Da li su lekari zagrizli ovaj mamac?

Bili ste u pravu.
Iako mnogim oblastima medicine suvereno vlada farmaceutska industrija, pre četiri godine britansku korporaciju GlaksoSmitKlajn (GlaxoSmithKline, GSK) NR Kina kaznila je sa tri milijarde juana zbog podmićivanja tamošnjih lekara. Ipak, na mračnoj strani farmaceutske industrije postoji još mnoštvo kompanija kojima je profit bio glavni pokretač, plasman na tržište velik, sankcija mala, a etika minimalna. Iako bi nekima kazne koje im se nekad propišu zvučale velikim, profit ovih korporacija daleko je veći.

Naftne mrlje etike
Prema mišljenju mnogih, najveći novac u privrednim tokovima danas se nalazi u rukama sedam naftnih multinacionalnih korporacija. U pitanju su korporacije koje međusobno dele posao, a u knjizi su predstavljene kao „multištetočineˮ. Jedna od najvećih među njima, Britiš petroleum, uzburkala je javnost 20. aprila 2010. godine, nakon eksplozije naftne bušotine u Meksičkom zalivu. Nakon istrage, mnoge manjkavosti u radu izronile su na površinu. Na primer, postavljen je samo jednoslojni netestirani betonski čep na bušotini, uprkos preporukama za dvoslojni, i korišćeno je samo šest umesto dvadeset i jedne dizne za centriranje paltforme. Iako su četiri uzastopna funkcionalna testa dala nezadovoljavajuće rezultate, bušotina je puštena u rad. Kada su se javili problemi, alarm koji se oglasio ubrzo je isključen… Zbog prevelike štednje zarad većeg profita, poginulo je nekoliko ljudi, a ekosistem je devastiran. Kako se ova ekološka katastrofa desila u blizini obale SAD, a ipak nisu ispoštovani bezbednosni protokoli i standardi, ostaje da se zapitamo kakvu beskrupuloznost tek možemo očekivati u sličnim situacijama u nerazvijenim delovima sveta i koliko će još priroda morati da istrpi.

U poslednjem delu knjige prikazan je opis više desetina korporacija (H&M, Lidl, Starbaks, Samsung…), uz najveće optužbe sa kojima se u javnosti suočavaju. One se najčešće tiču izrabljivanja radnika, poreske evazije ili zabranjivanja sindikalnog organizovanja.

„Posao po svaku cenu, protiv interesa humanosti i društva u celini dugoročno nema nikakav smisao i perspektivuˮ, za MonopolList je izjavio dr Zoran Bogetić, profesor na našem fakultetu. Kako se u korporativnim krugovima u novije vreme insistira na brzom i visokom profitu, istakao je da se i sama trgovina često pogrešno smatra poslovnom oblašću u kojoj je sve dozvoljeno. „A trgovina je u svojoj suštini, kao dugoročan posao, isključivo posao za radne i poštene ljude, koji imaju skrupule i kod kuće i na poslu.ˮ

AUTORKA: Marija Maksimović

Ocenite tekst: