Trnovit put samuraja

Zemlja izlazećeg sunca, poznatija kao Japan, jedna je od vodećih svetskih ekonomskih sila. Mentalitet naroda, principi kojima se vode, je ono što ih razlikuje od ostatka sveta. Stremljenje ka uspehu, svakodnevna borba u ogromnoj konkurenciji, nepoznavanje reči neuspeh i poštovanje sebe i drugih je upravo ono što ih čini jedinstvenim. Oni su pri samom vrhu, jer je takav način razmišljanja duboko ukorenjen u njihove kosti. Vode se principima koji postoje mnogo vekova. Pravilima koja savršeno opisuju njihov mentalitet, a koja su nastala da bi opisala, najbolje medju najboljima – samuraje.


Japan je dugi niz godina bila zatvorena zemlja. Sve što su Japanci ikada radili se odvijalo u njihovom malom krugu žitelja. Kao takvoj državi, vojska je bila jedna od najbitnijih elemenata. Biti samuraj je bila privilegija. Nalazili su se u samom vrhu hijerarhije i bili su elita Japana. Jedno vreme Japanom su upravljali ovi odvažni vitezovi. Prva vojna vlada, Bakufu, osnovana je 1186. god. Počevši od tada, pa sve do dana današnjeg, samuraji, kao i njihov bušido kodeks, su ostavili neprocenjiv uticaj na sam narod. Bušido kodeks se može prevesti kao “put samuraja”. U njemu se nalaze vrline koje bi trebalo da poseduje svaki borac. Tih vrlina ima 7, a neke od njih su: hrabrost, lojalnost, iskrenost i dobrota. Bušido kodeks nije nastao odjednom, vekovima su ga dopunjavali i menjali. Međutim, najviše su ga definisali u Edo periodu (1603-1868), poznatijem kao period dugog mira.

Obrazovana elita
Svakodnevno vežbajući, koristeći svaki trenutak slobodnog vremena, samuraji se pripremaju za bitke koje im slede. Ne smeju sebi dopustiti da se previše opuste, tj. da se prepuste “nemoralnom” načinu života koji njima ne priliči. Skromnost predstavlja glavnu vrlinu koja krasi svakoga od njih. Konkretnije, ne smeju preterivati u ishrani, jer će tako narušiti snagu i vitkost svog tela. Pored toga, ne smeju biti opčinjeni raskošom, jer će naviknuti na komforan život, i time zaboraviti prave vrednosti svog životnog poziva. Oni se na bojnom polju bore za život ili smrt. Nesmotrenim ponašenjem kockaju sudbine svojih drugova i svojih gospodara, što može dovesti do kobnih posledica. Na prvi pogled, malo je čudna činjenica, ali samuraji su veoma učeni ljudi. Veliki procenat slobodnog vremena posvećuju čitanju poezije, vežbanju kaligrafije idr. Pošto predstavljaju elitu svog društva, obrazovni aspekt nikako ne sme biti zapostavljen. Oni su primer ostatku stanovništva, i na njihov stil života se ugledaju svi ostali.

Nikada ne zaboravi…
Jedan od glavnih principa kojim su se samuraji vodili je taj da bi smrt uvek trebalo imati “na umu”. Živeti svakodnevno u neizvesnosti; da li će se tvoj život okončati ili ne, mi, ljudi, ćemo se truditi da ne odlažemo svoje obaveze. Nećemo se voditi principom “uradiću sutra”, već ćemo dati sve od sebe da u najkraćem roku, što je kvalitetnije moguće, uradimo naš zadatak. Samurajima je ova stavka u kodeksu bila od ogromne važnosti, jer vođeni njome, svaki delić njihovog dana je bio ispunjen raznim aktivnostima, nemajući vremena da se prepuste lenčarenju; da se ne bi degradirali kao osobe.

„Čitav ljudski život je poput večernje rose i jutarnjeg mraza, dakle nešto krajnje krhko i prolazno.“ -Tajra Šigesuke (Taira Shigesuke) „Bušido kodeks samuraja“ 21.str

Ovakav način razmišljanja se može primeniti i na odnos zaposlenih prema poslu. Takvi ljudi su odgovorniji i obavljaju posao na vreme, umesto da sve ostave za poslednji trenutak. Poštujući krajnje rokove, stičemo  poverenje kod našeg poslodavca i gradimo bolji odnos sa njim.

Porodica pre svega
Onaj ko nije dobar prema svojoj porodici i rodbini, nije dobar čovek, i samim tim, ne može biti ni dobar samuraj. Poštovati starije od sebe i pružiti im pomoć kada im je potrebna, je činjenica koja dosta govori o tome kakav je neko čovek. Smatralo se da samuraj koji nije sklon tome da pruži pomoć roditeljima, nije u stanju da se dostojno ponaša ni na ratištu.

„U razmišljanju budi sličan pužu, u delanju ptici”, japanska narodna poslovica.

Takav borac će svojevoljno napustiti svoje prijatelje da se muče u najgorim mukama, i biće u stanju da žrtvuje njihove živote zarad svog. Kada njegov vlasnik zapadne u dugove i njegovo imanje počne da propada, podređeni će ga prvom prilikom napustiti. Ljudi bez morala nisu najbolja opcija ni za posao radnika u npr. nekoj firmi. Prema predanju iz starijeg doba Japana, za dobijanje posla, jedan od kriterijuma svakako treba biti i odnos kandidata prema svojim bližnjim.

AUTORKA: Jovana Petković

Ocenite tekst: