Tropski pakao

Februar 2014. godine. Svet obilazi vest o neredima koji su izbili u imigracionom pritvorskom centru na ostrvu Papua Nova Gvineja. U neredima život je izgubio Reza Barati, dvadesettrogodišnji migrant iranskog porekla. Povredjeno je jos 70 tražioca azila. U narednim danima sve se više govori o „sabirnim logorima“ u kojima vladaju uslovi za život van svakog ljudskog dostojanstva.


„Mi ćemo odlučiti ko će doći u ovu zemlju i okolnosti u kojima dolaze“. Ova izjava australijskog premijera Džona Hauarda u jeku kampanje tokom 2001. godine označava početak ideje o Pacifičkom rešenju koje će se pokazati kao jedno od najspornijih i najkontroverznijih moralnih i političkih rešenja u novijoj istoriji Australije. Australijska vlada 27. septembra 2001. godine donosi program pod nazivom Pacific Solution. Ovakvu politiku prema migrantima vlada opravdava dogadjajem koji je prethodio donošenju zakona. Radi se o stradanju 353 lica na moru u pokušaju da se domognu Australijskog kopna. Želja da se budući tražioci azila odvrate od opasnog putovanja brodom navodi se kao povod za donošenje ovog zakona. Medjutim, ispostavilo se da je reč o činu koji je osuđen od strane međunarodnih vlasti usled brojnih slučajeva nasilnih smrti, užasnih dela zlostavljanja i samopovređivanja kao i masovnih protesta koji su bili deo svakodnevice u ovim prihvatnim centrima.

„Lišavamo vas slobode za vaše dobro“
Tražioci azila su presretani na moru dok su plovili iz Indonezije prema Australiji i odvođeni u pritvorne centre. Pritvorni centri su otvoreni na ostrvu Manus u Papui Novoj Gvineji, ostrvu Nauru i na Novom Zelandu. Tražioci azila uglavnom su bili poreklom iz Avganistana, Iraka, Irana, Kine i Vijetnama.

Prihvatni centri obavijeni velom tajne
Uslovi koji su vladali u ovim sabirnim logorima, kako su ih nazvali evropski mediji, bili su krajnje nehumani. Britanski Gardijan u svom posedu ima više od 2000 dokumenata koji ukazuju na teške uslove koji vladaju u centrima. Dokumenti sadrže mnogobrojne primere nasilja koje su čuvari vršili nad decom. Nije retka pojava seksualnog nasilja. Okrutni uslovi života u logoru dovode do brojnih primera užasnog ponašanja traumatizovane dece. Navodi se primer devojčice koja je u septembru 2014. godine ručno zašila usne. Njen užasni gest bio je propraćen smehom od strane čuvara. Ovaj svirepi čin bespomoćne devojčice navodi nas na strašnu pomisao: Šta je sa humanim, socijalnim i etičkim vrednostima ovog društva? Svesni moralnog postranja sveta u kome živimo ipak ostajemo zatečeni ovakvim najblaže rečeno životinjskim ponašanjem za koje smo se nadali da je naša davna prošlost.

Ptica kao simbol slobode naspram kamenih bedema
Kako bi se dobila najrealnija slika atmosfere koja je vladala u centrima poželjno je pogledati film pod nazivom Chauka, please tell us the time. Film nosi naziv po ptici koja naseljava ostrvo Manus gde se nalazi i prihvatni centar istog naziva. Simbolika je očigledna: Sa jedne strane nalazi se nezna ptica koja naseljava ovaj tropski raj a sa druge strane užasni logor, pakao prepun užasavajućih prizora. Kao zakasnela reakcija i iznenadna pojava empatije može se protumačiti činjenica da je film na festivalu u Sidneju i Melburnu primljen i nagrađen od strane publike i kritičara. Nailazimo na još jedan primer težnje da se ostavi trag o strašnim nedaćama kojima su bili suočeni zatočenici u logorima. To je knjiga koju je uz pomoć aplikacije whatsup napisao azilant Behrouz Boochani dok je bio u prihvatnom centru na ostrvu Manus.

Moderna trgovina- Izvoz ljudi
Kontroverze se nastavljaju. Nakon tajnih pregovora Australija i Kambodža potpisuju sporazum 2014. godine. Zabeležen u memorandumu o razumevanju, sporazum predviđa da će Kambodža ponuditi trajno naseljavanje ljudima koji su prvobitno tražili azil u Australiji. Cena celokupnog aranžmana iznosi 55,5 miliona australijskih dolara i pokriva ga Australija. Ovaj sporazum izazvao je masu protesta i dramatičan porast samopovređivanja. Dok su ministri dogovarali ovu trgovinsku razmenu moramo se zapitati šta je sa sa njihovom svešću! Da li je moguće da se u dvadeset prvom veku dešavaju ovakve stvari. Zar se nismo davnih godina izborili za elementarno pravo svagog pojedinca-slobodu. Da li je moguće da u opuštenoj atmosferi, tako lagano dogovarate izvoz, ali čega? Odgovor je strašan- ljudi. Ostajemo nemi nad ovim činom, nemi nad odsustvom elementarnog razumevanja i osećajnosti za živote onih oko nas. Poražavajuća je činjenica da je u listu Di Prese izašao intervju tada austrijskog ministra

Sebastijana Kurca u kome on nagoveštava da bi Evropska unija trebala da preuzme Australijski model kako bi rešila problem migranata. Ako se ovako ponaša jedna zemlja koja je deklarisana kao razvijena i napredna moramo se suočiti sa činjenicom moralnog postranja društva koje u novom milenijumu sve više nazaduje.

AUTORKA: Marija Pešić

Ocenite tekst: