Tržišni signali

Kada donose odluke pojedinci se rukovode sopstvenim subjektivnim ciljevima i jedino imaju uvid u svoje neposredno okruženje. Sa druge strane, njihove odluke na različite načine, direktno ili posredno, utiču na ostale članove društva. Šta omogućuje usaglašavanje ljudskih akcija i planova? Na čemu se bazira društvena interakcija?

 

 

Svaki pojedinac ima jedinstveno, konkretno znanje i raspolaže određenim resursima (novcem, vremenom i slično). Da bi odlučio na koji način će upotrebiti sopstvene resurse njemu su potrebne i informacije o okruženju. Stoga on posmatra cene i na osnovu njihovih relativnih promena stvara sliku o sistemu.

 
Kako mehanizam funkcioniše?

 

Pretpostavimo da je otkrivena nova upotreba aluminijuma i da su tražnja i cena porasle. Preduzetnici koji koriste ovaj input će odmah pribeći traganju za jeftinijim proizvodnim procesima. Mnogi će pokušati da zamene aluminijum drugim materijalima kako bi nastavili sa poslovanjem. To će dovesti do rasta cene supstituta (bakra, čelika, magnezijuma), ali i supstituta tih supstituta itd. Promena cena na jednom tržištu dovešće do promena cena na drugim tržištima. Na taj način će se informacija proširiti kroz sistem, podstaći mnoge na promenu ponašanja i samo najefikasnijima (onima koji ostvaruju profit pri novoj ceni) omogućiti upotrebu aluminujuma.

 

 

„Čudesno je da u slučaju kao što je oskudnost jedne sirovine, bez izdate naredbe, i sa saznanjem možda samo šake ljudi o uzroku, desetine hiljada ljudi čiji identitet ne bi mogli otkriti ni posle nekoliko meseci istraživanja moraju štedljivije da koriste materijal ili svoje proizvode; tj. kreću se u pravom smeru.“ F. Hajek

 

 

Usled pritiska konkurencije, neki preduzetnici će otkriti nove metode i načine proizvodnje (možda daleko bolje od prethodnih) i uspeti da poboljšaju sopstvenu poziciju. Stoga se ovaj proces vidi kao „postupak otkrića“. Ipak, neće svi biti na dobitku. Oni koji ne uspeju da se prilagode biće istisnuti sa tržišta, a njihov položaj će biti pogoršan.

 
Može li se popraviti?

 
Birokrate i političari često iz najboljih namera nastoje da tržišni mehanizam poprave i usavrše. Pokušavajući da pomognu pojedincima sa niskim dohotkom oni se često odlučuju na fiksiranje cena pojedinih dobara na nivo ispod tržišnog. Pad profita proizvođača i promena njihovog ponašanja (jedan deo napušta granu) dovode do smanjene ponuđene količine. Birokrate tada reaguju daljom regulacijom tržišta – odlučuju se za davanje subvencija (verovatno oporezujući i one kojima pomažu) ili za fiksiranje cena inputa (što dalje onemogućuje funkcionisanje sistema). U svakom slučaju, jedan oblik intervencije vodi drugom, a sistem postaje sve manje efikasan. Cene gube svoju glavnu – informativnu – funkciju. Kako bi se održao uspostavljeni (novi) poredak dolazi do mešanja u mnoge sfere (ne samo ekonomskog) života. Menjaju se i dalje deformišu podsticaji, a resurse dobijaju oni koji nisu u stanju da ih na najbolji mogući način upotrebe. Samim tim položaj mnogih, pa i onih kojima se želelo pomoći, pada. Ipak, uloga države nije marginalizovana. Ona uspostavlja i kontroliše pravni sistem zasnovan na apstraktnim pravilima (pravila ne smeju biti adresirana). Rečju, garantuje da nijedan pojedinac neće biti u a priori boljem položaju u odnosu na ostale učesnike. Svojim delovanjem država ograničava igralište i omogućuje neometano odvijanje konkurentskog nadmetanja.

 
Zašto je najbolji mogući?

 

Znanje o načinima upotrebe postojećih resursa rasuto je u društvu. Pored toga, ono je nepotpuno, nejasno i često promenljivo. Na sve to, velikog dela znanja nismo svesni jer je ugrađeno u institucije, kulturu, pravila ponašanja. Zbog toga, ono ne može nijednom pojedincu, niti instituciji biti dato. Stoga su samostalne odluke (poput onih šta i gde kupiti, koliko raditi, gde investirati itd.) ključne za širenje znanja u društvu. Putem svakodnevnih interakcija ljudi informacije o konkretnim okolnostima vremena i mesta se prosleđuju onima kojima su potrebne. Ključnu ulogu u povezivanju pojedinaca i tržišta igraju cene. Jedino one „u skraćenom, simboličkom obliku [prenose] najznačajnije informacije onima koji su zainteresovani“ (F. Hajek – Korišćenje znanja u društvu). Naime, cene su te koje predstavljaju zbirnu posledicu ljudskih akcija. Time što svedoče o oskudici resursa one garantuju da do njihovog rasipanja neće doći.

Ocenite tekst: