Tržište rada u Srbiji

Tokom 2017. zabeležene su rekordno niske stope nezaposlenosti od krize 2008, kao i rast zarada u nominalnom iznosu. Da li treba sa oprezom da analiziramo postignute rezultate i koliko oni odražavaju realno stanje, a koliko su samo u pitanju brojke na papiru? U potrazi za odgovorima, MonopolList pruža uvid u 49. broj Kvartalnog monitora, časopisa Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN).


kvartalni monitorU pogledu učešća na tržištu rada, svaki pojedinac može imati tri različita i isključujuća statusa – može biti zaposlen, nezaposlen i neaktivan. Ukoliko pojedinac ima status zaposlenog, on tipično prodaje svoje radne usluge poslodavcu u zamenu za novčanu naknadu ili može biti samozaposlen ili učestvovati u porodičnom poslu bez direktne novčane naknade. U slučaju nezaposlenosti, pojedinac je sposoban za rad i aktivno traži posao u skladu sa uslovima koji postoje na tržištu rada, dok neaktivan pojedinac nije zaposlen niti traži posao. Stopa nezaposlenosti je broj nezaposlenih radnika podeljen sa ukupnim brojem stanovništva sposobnog za rad (koji čine osobe između 16 i 65 godina). I pored toga što je, teorijski gledano, određena (frikcijska) stopa nezaposlenosti neizbežna, jer odražava voljno premeštanje radne snage sa jednog radnog mesta na drugo, nevoljna nezaposlenost u praksi predstavlja realan i veliki problem i makroekonomsku neravnotežu sa kojom se suočavaju čak i razvijene evropske zemlje, naročito nakon krize 2008. Stanje na tržištu rada u Srbiji se, čini se, prema raspoloživim podacima Ankete o radnoj snazi (ARS), poboljšalo: stopa nezaposlenosti je pala na predkrizni nivo, i u drugom tromesečju 2017. je iznosila 11,8%. Podaci ARS-a takođe pokazuju i kontinuirana poboljšanja na tržištu rada, koja znatno prevazilaze rast privrede i impliciraju visok pad produktivnosti i rast jediničnih troškova rada. Ovakav trend rasta zaposlenosti prati nedovoljan rast BDP-a, što bi moglo dovesti do slabljenja produktivnosti i konkurentnosti privrede Srbije (kako upozorava MMF) ukoliko su podaci tačni. Promena metodologije obračunavanja stope nezaposlenosti, u kojoj se u zaposlenost uključuju i zaposlenost sa skraćenim radnim vremenom, neformalni poslovi, zaposlenost sa privremenim radnim vremenom itd, može imati uticaj na podatke, naročito ukoliko se uporede sa podacima iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO), koji pokazuju znatno umerenije rezultate.

Stopa nezaposlenosti
Osnovni indikatori tržišta rada pokazuju značajna poboljšanja u drugom kvartalu 2017. u odnosu na isti kvartal prethodne godine, kao i u odnosu na prethodni kvartal. Stopa aktivnosti iznosi 54,5% i veća je za 0,4 procentnih poena u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Stopa nezaposlenosti je dostigla rekordno nisku vrednost od kada postoji istraživanje ARS-a i iznosi 11,8%. U odnosu na 2016. niža je za 3,4 procentnih poena. Prema podacima ARS-a, broj nezaposlenih lica u drugom kvartalu 2017. iznosi 384 hiljade. To implicira smanjenje od čak 22,5% (111,4 hiljade) u odnosu na isti period 2016. godine. U odnosu na prosek 2014, broj nezaposlenih se smanjio za 224 hiljade, odnosno 36,8%. S druge strane, broj lica koji su u evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje krajem juna je iznosio 639 hiljada, što ja za 61 hiljadu, odnosno za oko 9% manje, nego u istom mesecu prethodne godine. Broj zaposlenih u drugom kvartalu se prema ARS-u povećao za 4,3% međugodišnje, što znatno prevazilazi skroman rast BDP-a od 1,2%. Dok se smanjenje broja nezaposlenih jednim delom može objasniti demografskim faktorima (emigracijom), znatno brži rast broja zaposlenih od rasta BDP-a u dužem vremenskom periodu nema objašnjenje ni u demografskim ni ekonomskim faktorima. Štaviše, kada bi rast zaposlenosti bio stvaran, a ne posledica propusta u statistici, on bi imao krajnje zabrinjavajuće posledice, jer implicira visok pad produktivnosti i rast jediničnih troškova rada, što bi značilo da je međunarodna konkurentnost privrede Srbije značajno opala.

Kretanje stope zaposlenosti i stope nezaposlenosti od aprila 2008. do drugog kvartala 2017.

Kretanje stope zaposlenosti i stope nezaposlenosti od aprila 2008. do drugog kvartala 2017.

Međutim, snažan rast izvoza tokom prethodnih godina, kao i rast realnih zarada na liberalizovanom tržištu rada, ukazuju na to da se navedeni pad konkurentnosti nije dogodio, čime se dovodi u pitanje tačnost podataka ARS-a o zaposlenosti. Tabela prikazuje kretanje zaposlenosti (ARS i CROSO) i BDP-a ukupno i prema sektorima (poljoprivreda, industrija, građevinarstvo i usluge). Dok je formalna zaposlenost, prema Anketi o radnoj snazi, porasla međugodišnje za značajnih 5,1%, registrovana zaposlenost, prema CROSO-u, porasla je za 2,5%. Tokom 2016. i u prva dva kvartala 2017. vidimo da je rast formalne zaposlenosti uvek veći prema ARS-u u odnosu na registrovanu zaposlenost prema CROSO-u. S obzirom na to da ova dva istraživanja mere istu pojavu, primenom različitih metodologija, očekuje se da odstupanje između njih bude slučajno, ali je ono tokom poslednjih godinu i po dana sistematsko – zaposlenost prema ARS-u uvek raste brže nego prema CROSO-u. Takođe, možemo primetiti da je rast ukupne zaposlenosti prema ARS-u značajno veći od rasta BDP-a u poslednjih godinu dana. Zaposlenost u industriji i uslugama je takođe značajno veći od rasta njihovog BDP-a. Zaposlenost u poljoprivredi opada, ali manje u odnosu na realni BDP, što je u suprotnosti sa onim što se događa u ostalim zemljama. Naime, kada aktivnost ili BDP u nekoj delatnosti opadaju, zaposlenost takođe opada, ali sa zakašnjenjem i po nešto manjoj stopi.

Kretanje ukupne, formalne i neformalne zaposlenosti od 2009. do drugog kvartala 2017. godine.

Kretanje ukupne, formalne i neformalne zaposlenosti od 2009. do drugog kvartala 2017. godine.

Zarade
Prosečne nominalne neto zarade su iznosile 48.670 RSD u drugom kvartalu 2017. U odnosu na isti period prethodne godine, prosečne neto zarade su u drugom kvartalu 2017. bile nominalno veće za 4,6%, dok je realni rast iznosio 0,9%. U prvoj polovini 2017. rast je nominalno iznosio 4,4%, odnosno realno 1%, u odnosu na prvu polovinu 2016. Sa stanovišta međunarodne konkurentnosti, važno je kretanje zarada u evrima. Prosečne neto zarade iznose 400 EUR, dok su troškovi poslodavca 648 EUR u drugom kvartalu 2017. U odnosu na isti period prethodne godine zabeležen je značajan rast zarada u evrima od skoro 6% (nasuprot rastu zarada iskazanih u dinarima, što je, uglavnom, posledica jačanja dinara u odnosu na evro u junu 2017. Rast zarada u USD je još veći, zbog jačanja dinara u odnosu na USD, što može negativno da utiče na izvoz koji se naplaćuje u USD (Rusija, arapske zemlje, SAD i dr). Ukoliko bi se rast realne vrednosti dinara održao i produbio, on bi negativno uticao na konkurentnost privrede Srbije, najpre kroz povećanje spoljnjeg deficita, a potom i kroz sporiji rast BDP-a i zaposlenosti. Visok rast uvoza i pogoršanje deficita tekućeg platnog bilansa u prvoj polovini ove godine mogli bi da predstavljaju signal pogoršanja cenovne konkurentnosti privrede Srbije, što ne bi predstavljalo statističku grešku, već realno stanje.

AUTORKA: Filipa Ristovska

Ocenite tekst: