Učenje u čitaonici, recept za uspeh ili ne?

U modernom vremenu, zbog brzog tempa života ili neodgovarajućih individualnih razloga, veliki broj studenata podeljenog je mišljenja između učenja u čitaonicama na fakultetu ili u svojim domovima. Zbog toga smo se obratili obema stranama. Pogledajte šta na to kažu studenti, a šta struka.


Pre svega želimo da se zahvalimo Marku i Milici, studentima Ekonomskog fakulteta, što su izdvojili vreme da odgovore na naša pitanja, kao i doktorki Vanji Ković profesorki na Filozofskom fakultetu u Beogradu. 

Savet kolega

Marko – druga godina Ekonomskog fakulteta, kaže da je u čitaonici iz praktičnih razloga, s obzirom da predavanja na fakultetu nisu obavezna, a nema uslova da uči kod kuće, odlučio je da to vreme iskoristi kako bi naučio gradivo u čitaonici. Njegova prednost čitaonice ogleda su u tome što je vidi kao mesto gde drugi ljudi uče, pa smatra da ga to dodatno stimuliše da nauči određeno gradivo. „To ti je kad sedneš ovde, pogledaš i vidiš da svi oko tebe štrebaju, ne preostaje ti ništa drugo, a nikako vremena za kratku pauzu koja se pretvori u veliki odmor“. Takođe Marko nam je spomenuo da nema uslova da uči kod kuće, jer stan deli sa dva prijatelja.

„To ti je kad sedneš ovde, pogledaš i vidiš da svi oko tebe štrebaju, ne preostaje ti ništa drugo, a nikako vremena za kratku pauzu koja se pretvori u veliki odmor“

Milica – prva godina Ekonomskog fakulteta, smatra da je učenje u čitaonici destimulišuće, jer je ometa veliki broj studenata na jednom mestu koji šuškaju, pomeraju stolice, otvaraju i zatvaraju vrata. Milica nam je rekla da ona u kući ima dovoljno uslova, od kojih joj je najpotrebnija tišina. „Mislim da postupam odgovorno, jer ako imam uslova da učim kod kuće, svakako ne zauzimam mesto u čitaonici nekome ko ih nema“ – bila je izričita. Milica nam je takođe rekla da bi izgubila dragoceno vreme za učenje, samo dok dođe do čitaonice.

Savet stručnjaka

Naš stručnjak bila je doktorka Vanja Ković, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, koja  predaje psihologiju učenja.

ML: Šta nam je sve potrebno da bi smo naučili odredjeno gradivo?
dr. Vanja: Sama lokacija nije od presudnog značaja za kvalitetno učenje. Pre svega bitna je motivacija, cilj koji je student postavio sebi. Nije svejedno da li student studira fakultet koji je želeo, da li uči za kolokvijum/ispit ili uči na duže staze. Koncentrisano, tzv. kampanjsko učenje pred ispit svakako da može da da dobre rezultate, ali tako naučeno gradivo brzo izbledi.

ML: U oba slučaja, bilo da je učenje u čitaonici ili u svojim kućama šta mogu biti bitne stavke koje bi studentu predstavljale problem pri koncentraciji?
dr. Vanja: To gde će student lakše da uči i gde će imati bolju koncentraciju, ispostavlja se, je vrlo individualna stvar. Najveći izazov za koncentraciju danas više nisu ljudi u okruženju, već društvene mreže, pametni telefoni, video igrice koje nas lako uvuku u virtuelnu realnost i drže u podaničnom odnosu na stalne potrebe za proveravanjem novosti, pristiglih poruka, lajkova i slično. Konstantnim odgovaranjem na poruke, mejlove, lajkovanjem objava i sl. čovek je pod utiskom da obavlja posao, a zapravo uskraćuje sebi mogućnost da koncentrisano i posvećeno radi.

ML: Da li ste Vi lično više vremena provodili učeći kod kuće ili u čitaonici?
dr. Vanja: Tokom osnovnostudijskih dana sam uglavnom učila u čitaonici. Ta akademska atmosfera mi je veoma prijala, moguće je da bi sve bilo drugačije da nisam živela u studentskom domu… ali ne bih menjala to iskustvo. Kasnije tokom master i doktorskih studija, a naročito tokom pisanja doktorske teze, više mi je prijao izolovan rad.

ML: Da li je radjeno neko istraživanje na ovu temu, šta je sa studentima na Filozofskom fakultetu?
dr. Vanja: Kod nas, po mom najboljem uverenju nije radjeno istraživanje. Stoga sam za svrhe ovog intervjua, anketirala studente druge godine psihologije kojima predajem psihologiju učenja. Na pitanje da li uče kući ili u čitaonici, otprilike polovina devojaka je odgovorila da uče kod kuće, a polovina u čitaonici. Međutim, interesantno je to da su i jedne i druge kao razlog učenja na izabranom mestu navodile bolju koncentraciju/atmosferu. Dakle, pitanje je zaista individualnog odgovora i izbora.

Sama lokacija nije od presudnog značaja za kvalitetno učenje

ML: Koji je Vaš savet studentima prilikom učenja ili lokacije na kojoj uče?
dr. Vanja: Iz svega navedenog, mogu samo da im savetujem da sami biraju lokaciju koja njima bolje odgovara za učenje. Ali mnogo važnije – da vežbaju snagu volje i koncentracije u radu tome što će da uče da se diskonektuju. Nije lako pobediti bilo koju zavisnost, pa ni ovu od savremenih tehnologija, ali dugoročna dobit od tih malih svakodnevnih pobeda je sasvim izvesna.

Šta smo shvatili Uradili smo malo istraživanje na uzorku od 100 studenata svih fakulteta u Beogradu. Rezultati nam govore da većina studenata i dalje uči kod kuće, dok famoznih 2% uopšte ne uči. 

AUTOR: Veljko Stanojević

Ocenite tekst: